ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1938.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ustanak u pustinji: »Sedam stubova mudrosti« 1-2 / pukovnik Tomas Edvard Lorens (Lorens od Arabije).



Beograd 1938. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 408 + 503 strane + mape.
Knjige su veoma dobro očuvane.



Sadržaj:
SVESKA I
Osnovi ustanka
Pronalazak Fejsala
Početak arabljanske ofanzive
Železnička diverzija
Pohod na Akabu
Tapkanje u mestu
Prepad na mostove
Rat na Mrtvom moru
Propast jedne velike nade
Pripreme za poslednji napor
Kuća je dovršena





Lorens je otišao u Arabiju oktobra 1916, a u oktobru 1918, na čelu arabljanske vojske, koju je uspeo sam da organizuje, pobedonosno je ušao u Damask. Pod njegovim vođstvom, ustanicima je najzad pošlo za rukom da izvojuju slobodu Arabije, koja je bila pod Turcima još od šesnaestog veka. Rezultat arabljanskog ustanka i uspešne Alenbieve ofanzive u Palestini i Siriji bio je uspostavljanje triju novih država: kraljevine Hedžasa pod Huseinom ibn Aliom, vrhovnim šerifom Meke; nezavisne države Transjordanije pod Huseinovim drugim sinom, sultanom Abdulom; i kraljevine Iraka u Mesopotamiji, pod trećim Huseinovim sinom, kraljem Fejsalom.

Ali Lorensov san nije se u potpunosti ostvario. Čekalo ga je veliko razočarenje, jer je Engleska za vreme rata, da bi digla Arabljane protiv Turaka, obećala im i ono što nije mislila da im da. Ovaj stav njegove zemlje učinio je Lorensa nesrećnim, jer je bio duboko odan arabljanskoj stvari. Posle rata, za vreme Konferencije mira u Parizu, on se zajedno sa Fejsalom borio za Veliku Arabiju. Između ostalog, on je „prevodio“ Fejsalove govore. A kako ih je prevodio najbolje se vidi iz sledećeg. Kad su pozvali Fejsala da pred „velikom petoricom“ u Parizu izloži svoju stvar, on je zamolio Lorensa da vrši ulogu tumača i rekao mu: „Ja ću citirati jednu glavu iz Korana, stih po stih, a vi im održite govor`.

Lorens je sa Konferencije mira otišao nezadovoljan onim što su Saveznici dali Arabljanima. Jedno zbog toga nezadovoljstva, a drugo zbog toga što je osećao da je završio svoje veliko životno delo, on se povukao sa pozornice javnog života i stupio kao redov u englesko vazduhoplovstvo promenivši svoje ime u Šo. Napori u Arabiji iznurili su mu bili telo, srce mu je bilo oslabilo; a nepravednost Saveznika prema arabljanskim zahtevima toliko ga je bolela da mu je oslabila duh. Stoga se on, iako je bio pukovnik, povukao kao običan vojnik u englesko vazduhoplovstvo. To povlačenje liči na povlačenje ratnika u manastir u Srednjem veku. U toj povučenosti njegovo telo i njegov duh polako su se oporavljali i on je došao na misao da napiše delo u kome će opisati arabljanski ustanak i ulogu koju je on imao u njemu.