ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano.

Izdavač: Grafičko izdavačko preduzeće Milić Rakić - Valjevo, Narodni muzej - Valjevo, SIZ društvenih delatnosti - Valjevo,
1989. god.
Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 24,5 cm.
401 str.

Hadži Ruvim pre celine, pre smisla - knjiga prva
Zapisi s komentarima (1777-1790)

Hadži-Ruvim (pravo ime Rafailo Nenadović) (Babina Luka, 8. /19. aprila 1752. - Beograd, 1804. ), srpski slikar i bakrorezac. Rodom iz Babine Luke kod Valjeva, bio je arhimandrit manastira Bogovađe.

Predpostavlja se da je svoje prvo obrazovanje stekao u manastiru Dokmir, a zatim u manastirima Fruške gore i u Sremskim Karlovcima. Rukopoložen je 1774. godine, a zamonašio se 1783. godine. 1795. godine postao je arhimandrit manastira Bogovađe.

Učestvovao je u pripremi Prvog srpskog ustanka. Prilikom posete mitropolitu Leontiju u Beogradu uhvatile su ga dahije. Strahovito mučen, pod sumnjom da je u ime oborkneza Alekse Nenadovića pisao 1803. godine austrijskom zapovjedniku Mitezeru u Zemun i tražio pomoć za borbu protiv Turaka.

Bačen je u tamnicu i mučen, a prema pisanju Vuka St. Karadžića . . . sečeno mu je meso sa grudi i ispod pazuha. . . , pa ne odajući nikog i ne priznajući ništa, pogubljen je 1804. godine u Beogradu u vreme čuvene „ seče knezova“ .

Hadži Ruvim razvio je značajnu slikarsku i rezbarsku delatnost i bio je jedan od poslednjih velikih srpskih duborezaca i grafičara iz XVIII veka. Njegova umetnička delatnost predstavlja spoj srpske tradicionalne i evropske kasnobarokne umetnosti, i zato se može reći da je on odigrao značajnu ulogu u razvoju likovne kulture u Srbiji krajem XVIII i početkom XIX veka. Radio je drvorez sa izgledom manastira Krušedola u Sremu i scenama iz života Hrista i Bogorodice, a ukrasio je i mnoge knjige svojim crtežima perom, između ostalih ktitora manastira Bogovađe na Kolubari knezova Pavla i Jovana Velimirovića. Njihove likove je rekonstruisao na osnovu fresaka iz 16. veka.