ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju

Neugodne misli / Maksim Gorki ; preveo Mirko Đorđević
Jezik srpski
Godina 1987
Beograd : `Filip Višnjić`, 1987
Fizički opis 239 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Đorđević, Mirko, 1938-2014 = Đorđević, Mirko, 1938-2014
Zbirka Biblioteka `Retrospektive`
Prevod dela: Несвоевременные мысли
Napomene: str. 218-[239].

Predmetne odrednice
Горький, Максим, 1868-1936
Gorki, Maksim, 1868-1936
SSSR -- Političke prilike -- 1917-1918


UZ OVO IZDANJE
»Kultura pristupa izdavanju sabranih dela Maksima Gorkog kao jednom od najvainijih, najodgovornijih i više neodložnih zadataka naše izdavačke delatnosti. Prvu svesku ovoga svog izdanja ona daje u junu ove godine zato, da bi u našem narodu i na taj način bita obetežena desetogodišnjica smrti genijalnog pesnika proleterske revolucije, najvećeg majstora savremene, novorealističke umetnosti.«

Za proteklih četrdeset godina, od kada datiraju ove uvodne reči za izdanje sabranih dela M. Gorkog, kod nas se mnogo toga promenilo u odnosu prema »novorealističkoj umetnosti« ali ne i u shvatanju uloge Maksima Gorkog u njoj. No, jedna knjiga nije ušla u sabrana dela rađena prema sovjetskom izdanju iz 1933. (Uostalom, do sada, nije ušla ni u jedno sovjetsko izdanje dela Maksima Gorkog). To je knjiga tekstova iz lista Novi život, koji je izlazio u prelomnim trenucima ruske revolucije, od 1. maja 1917. do 16. jula 1918. godine, tekstova koji podjednako svedoče kako o potitičkom stanovištu samog Gorkog tako i o potresnoj slici livota u revolucionarnoj Rusiji.

Novi život je izdavala grupa socijatdemokrata »internacionalista« (A. Tihonov, N. Suhanov, V. Bazarov, V. Desnicki) čiji je cilj bio razvijanje socijalnih i političkih demokratskih tendencija započetih februarskom revolucijom i iznalaženje miroljubivih rešenja na planu međunarodnih sukoba. Nastupajući sa ovakvih pozicija Gorki se u Novom životu oštro suprotstavljao boljševičkim idejama i praksi koja nije imala sluha za politički pluralizam i demokratsku javnu raspravu.

»Lenjin, Trocki i njihovi saputnici već su se otrovali gadnim otrovom vlasti o čemu svedoči njihov sraman odnos prema slobodi govora, slobodi ličnosti i svim onim pravima za čiju se pobedu borila demokratja«, piše Gorki reagujući na dolazak boljševika na vlast. Kao i Martov i Kaucki, Gorki osuđuje diktatorski karakter boljševičke vlasti opisujući Lenjina kao »roba dogme« a njegove saradnike kao »njegove robove«.

»Za Lenjina je radnička klasa ono što je za metalca ruda« kaže Gorki u svom apelu radnicima 10. novembra
1917.

»Da li je — s obzirom na sve postojeće uslove — moguće izliti od te rude socijalističku državu? Očigledno nije. Međutim, zašto ne probati? Sta Lenjin rizikuje ako eksperiment ne uspe?
On radi kao hemičar u laboratoriji, s tom razlikom što se hemičar služi mrtvom materijom a njegov rad daje rezultat dragocen za život, dok Lenjin radi sa živim materijalom i vodi revotuciju u propast. Lenjinovi sledbenici medu svesnim radnicima moraju da shvo.te da se s ruskom radničkom klasom izvodi svirep eksperiment, koji će uništiti najbolje radničke snage i zadugo zaustaviti normaian razvitak ruske revolucije.«

Ovako beskompromisno formulisani stavovi protiv boljševičkih vođa i njihovog načina rukovođenja z.emIjom rezultirali su čestim polemikama izmedu Novog života i Pravde, a uskoro i zabranama. Prvi put, Novi život je zabranjen februara 1918. zbog teksta Suhanova »Kapitulacija« povodom Brestovskog mira. Posle ove, osmodnevne zabrane, list nastavlja da izlazi do juna 1918. kada sledi nova zabrana od nekoliko dana, da bi 16. juna, po Lenjinovom naređenju, bio trajno zabranjen....