ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2018
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

GLAD U BOSNI I HERCEGOVINI I SMEŠTANJE DECE U VOJVODINU 1917-1918: Mara Šovljakov

Potpuno nova, nekorišćena knjiga.

Naslov Glad u Bosni i Hercegovini i smeštanje dece u Vojvodinu : 1917-1918. / Mara Šovljakov
Ostali naslovi Glad u Bosni i Hercegovini
Glad u BiH
Vrsta građe prikaz
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2018
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2018 (Novi Sad : Prometej)
Fizički opis 324 str. : faks., fotogr. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Micić, Milan, 1961- = Micić, Milan, 1961-
Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 / Prometej, Novi Sad [i] Radio-televizija Srbije, Beograd ; kolo 5
ISBN 978-86-515-1429-9 (Prometej; karton)
Napomene Fotogr. i na oba spojna lista
Tiraž 500
Str. 315-316: O knjizi `Glad u Bosni i Hercegovini i smeštanje dece u Vojvodinu 1917-1918` / Milan Micić
Beleška o autoru: str. 323-324
Napomene i bibliografske reference uz svako poglavlje
Bibliografija: str. 317-322.
Predmetne odrednice Migracije -- Deca -- Bosna i Hercegovina -- Vojvodina -- 1917-1918
Glad -- Deca -- Bosna i Hercegovina -- Vojvodina -- 1917-1918
Deca -- Glad -- Bosna i Hercegovina -- Vojvodina -- 1917-1918
Prvi svetski rat 1914-1918 -- Deca -- Bosna i Hercegovina -- Vojvodina -- 1917-1918
Vojvodina -- Istorija -- 1917-1918
Bosna i Hercegovina -- Istorija -- 1917-1918

Glad kao socijalna, psihološka i politička pojava, iako prisutna u vreme Prvog svetskog rata, nije imala pravo mesto u istoriografskim radovima. Započela je 1916. usled suše, nedostatka radne snage, ekstenzivne poljoprivrede i rekvizicije i zahvatila Dalmaciju, Istru, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. Uprkos ratnom stanju i administrativnim, političkim i verskim podelama, došlo je do pregnuća Hrvata i Srba u Monarhiji. Organizacija humanitarnog rada doprinela je izgradnji dve mreže poverenika: jedna je organizovala prikupljanje i slanje dece iz pasivnih krajeva, a druga njihovo prihvatanje u žitorodnim predelima. Pokrenuta je akcija širokih razmera – prvo u Hrvatskoj, za decu rimokatoličke veroispovesti, a zatim Srbi iz Zagreba pokreću spasavanje srpske dece u Bosni i Hercegovini. Zemaljska vlada u Sarajevu dopustila je da akcija krene iz Zagreba, privatnom inicijativom Odbora za smeštanje siromašne dece. Dokumenta ukazuju na stav i aktivnosti Zemaljske vlade, Velikog upravnog saveta u Sarajevu, kao prema humanitarnoj akciji od izuzetnog značaja za opstanak srpskog naroda. Na čelu organizacije nalazio se mitropolit Evgenije Letica. Akcija je izvedena zahvaljujući delovanju pojedinaca poput Nikole i Jelene Ćuk, Vase Muačevića, Vojislava Borića i Marka Bogdana, mitropolita, sveštenika i učitelja i imala je za posledicu povezivanje i solidarnost razbijenog srpskog naroda. Zahvaljujući angažovanju Vladimira Gaćinovića, Nikole Stojanovića i Pere Slijepčevića, novčanim prilozima u nju se uključila i srpska emigracija iz Amerike.Detalji spasavanja dece prikazani su s više aspekata, iz različitih izvora, kako bi se osvetlila ova delikatna tema kojom je autorka godinama okupirana i koja zadire u pitanje savesti potomaka. Aktivnosti emigracije u Americi nisu povezivane sa humanitarnom akcijom sprovedenom u Prvom svetskom ratu. Priliku da sagledam dramatično razdoblje u Bosni i Hercegovini dobila sam zahvaljujući dobrobiti gospodina Žarka Dimića, koji mi je ukazao na dotad nekorišćeni fond u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima, „Veliki upravni i prosvjetni savet u Sarajevu“, na čemu mu posebno zahvaljujem. Periodika i ostali štampani izvori, iako oskudni, ukazuju na to da je ovaj izuzetni događaj, donekle marginalizovan, nužno prikazati objektivno u svoj veličini, jer je od nacionalnog i opštedruštvenog značaja. Iako nisu zaobilazili ovu temu, pisci srpske istorije pojavu gladi davali su uglavnom kao istorijsku pozadinu drugih tragičnih zbivanja. Autor je nastojao da istraženo predstavi u autentičnom obliku i o tragičnim pojavama posvedoči dokumentima. Umesto uopštenih formulacija, susrešćemo se sa personalizovanim ličnostima, u konkretnim situacijama, u nastojanju da se reafirmišu učesnici zaboravljenog dramatičnog razdoblja srpske istorije. – Predgovor

šd