ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Godine raspada: Hronika srpske propasti / Petar Luković


Split 2000. Mek povez, 580 strana.
Odlično očuvana.
R17


Izuzetno retko.




Ozbiljna politička analiza ne obuhvata ulogu koju glupost igra u svakom istorijskom događaju, kao da ona nije jedan od njegovih najbitnijih činilaca. Mnogo onog što se desilo u Jugoslaviji od 1991. nemoguće je drugačije objasniti. Koliko god da je tragedija krvava, ona uvek ima svoju farsičnu stranu. Opoziciona štampa u Srbiji i Hrvatskoj shvatila je ovo dosta rano, redovno odvajajući po stranu za najnovije imbecilnosti političara, intelektualaca i medijskih zvezda. Lukovićeva knjiga je hronika svake kretenske, plitkoumne i debilne stvari koja je promovisana u ime srpskog nacionalizma. Ovde se stekla celokupna menažerija: takozvana vladajuća elita sa svojim lažima, kapricima, prevarama, suicidalnom politikom i lešinarskom pohlepom. A tu su i njihovi nesrećni potčinjeni, sa svojim svakodnevnim nevoljama, beznađem i bedom.

Luković koristi zapanjujući raspon književnih žanrova — od kratkih pozorišnih komada do putopisa. Kakav sjajan pisac! Da li je iko drugi bolje preneo atmosferu za vreme NATO bombardovanja Beograda? Rabelais, Zoščenko, Celine, Nušić, Kovačević su imena koja padaju na um dok čitate njegove tekstove. Ipak, Luković ima svoj sopstveni džak s trikovima. Niko nema tako istančan sluh za besmislicu, ili tako čistu sliku blesavog pogleda na svet koji uz nju ide. Za njega, beskrajni izvor komedije leži u onome što se u Srbiji smatra javnim obraćanjima. Snalažljiv i srećno otuđen od ostatka stada, on je otelovljenje svega onog što fanatični nacionalista mrzi.
Smisao za humor jeste izraz pojedinačnog ljudskog bića koje pokušava da se uhvati u koštac sa svojim životom i da ga razume. Poezija i humor su jedino mesto na kojem večito osumnjičena individualna svest uspeva da se izrazi. Kako ostati mentalno zdrav i nezavisan u vremenima kolektivnog ludila, oduvek je bilo najveće pitanje. Luković, dok se u mraku penje na dvanaesti sprat svog solitera na Zvezdari, udara glavu i psuje, tegleći stvari iz samoposluge i vino, predstavlja svojevrsnog savremenog Sizifa. Kao što ćete se uskoro i sami uveriti, čitajući ovu vrhunski zabavnu i mudru knjigu, koliko god da je sve tužno, plakaćete od smeha.
Charles Simić, septembar 1999, USA