ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Simo S. Dubajic - Od Kistanja do kocevskog roga

malo veci format, kao nova

POLICA 33

De facto ratni zlocinac i masovni ubojica, bivsi Titov partizan, srpske nacionalnosti, rodom iz Hrvatske, oficir JNA SIMO DUBAJIC, svjedocio je jos 1990. za beogradske novine `Svet`, zatim u knjigama Marka Lopusine `Krvavo prolece` (NN 2002., Beograd) i svojoj knjizi `Zivot, greh i kajanje; Od Kistanja do Kocevskog Roga` (Novi Beograd;Bad Vilbel; Nidda Verlag, 2006.g.) slijedece:


«Zapovedao sam u Kocevskom rogu /mjesto likvidacija/. Sudelovao sam u likvidaciji ljudi po naređenju. To danas govorim jer sam shvatio da je savest jača od pobede. Kada sam 25. svibnja 1945. dosao u Ljubljanu, referirao sam Titu o zarobljavanju ustaša, /njemackog generala/ von Löhra, i zapleni zlata.

Pre toga sam 13. svibnja dobio od Tita depešu da nitko ne smije dirati nijednog zarobljenika. Mi tada nismo znali da ce ti zarobljenici biti pobijeni. Govorilo se da ih treba vratiti u Sloveniju da bi im se sudilo po medjunarodnim konvencijama. Ja sam imao tu Titovu depesu.
Imali su je i svi ostali komandanti.

Onda sam iznenada dobio nalog da se 30.000 tih domacih izdajnika pobije u Kocevskom Rogu. Naredjenje su izdali Ivan Matija Macek (slovenski boljsevik i sef jugoslavenske Ozne za Sloveniju), Maks Bace (hrvatski boljsevik) i Jovo Kapicic (srpski boljsevik). Sve Rankovicevi pomocnici.
Takvu odluku nitko nije mogao donijeti, osim Tita! Samo je on mogao opozvati svoju raniju depesu. Bio sam sef i kontrolirao da se to izvrsi do kraja. Taj masakr je izvrsila XI. dalmatinska brigada u kojoj je /politicki/ komesar bila Milka Planinc».
*
Ispovedna autobiografska hronika Sime Dubajića ima podnaslov: `Život greh i kajanje`. Kada se,onako brkat pojavio na Kninskom mitingu 1989, postao je `ikona probuđenih i pobunjenih Srba`. Išla je za njim slava partizanskog hajduka i partijskog odmetnika kojeg, `iz nekog razloga`, Tito nije dao `dželatima udbe`. Javno je zbacio uniformu JNA `da ne služi đavolu, jer bi ga mogli potkupiti činom generala`.
Onda je `nešto lupetao o partizanskim zločinima` (`...Nikada neću zaboraviti naša partizanska zverstva, ubijanja nesrećnih srpskih patriota, odanih kralju i otadžbini, i vlastitih drugova komunista...`). Pozivao je potom i na odbranu ćirilice u Hrvatskoj, `ako treba i puškama`...
Nove Srpske vođe nisu ga htele u svojoj blizini, pa je proteran iz Krajine. A njegovi bivši i ostareli saborci, rasuti širom domovine u raspadanju, pokušali su da ga bar rečima dokusure. On se skrasio u Beogradu i, uprkos upozorenju da ne dira u osinjak, uzeo pero u šake. Ovo je prva knjiga njegovih ispovedanja.