ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2021
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Спољна политика Русије деведесетих година непрестана је тема у српским расправама. Према речима ауторке, Јелене Гускове, ова књига је настала као одговор на српско питање: зашто нам Русија није помогла:

– Одлучила сам да као историчар и сведок тих догађаја напишем књигу. Ми смо се налазили у врло тешкој ситуацији – као што се распадала Југославија, распадао се и Совјетски Савез. Проучила сам све доступне документе да бих расветлила улоге Горбачова, Јељцина и сазнала како је Андреј Козирјев водио све време антируску и антисрпску политику и зашто је уместо да штити интересе Русије, био наш министар туђе спољне политике.

Ауторка, која је годинама професионално ангажована на истраживању балканских ратова и криза, истиче невероватну чињеницу о тадашњем министру спољних послова РФ:

– Козирјев је обожавао Америку. Пре доласка на Балкан увек је звао Вашингтон да пита шта да каже Београду, Сарајеву, Загребу или Љубљани, а по повратку обавезно је подносио извештај Белој кући. Његови главни промашаји су стратешке природе. Није прозрео циљеве Запада усмерене према политичком,војнотехничком и економском слабљењу Русије и Југославије, те лишавању Русије њених природних савезника.
Из књиге Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе

Политика СССР-а током последњих годинама постојања, а потом и нове Русије, према Југославији која се распадала, била је сложена и двосмислена. У књизи се на основу објављених докумената и југословенске и руске архивске грађе разматрају фазе у развоју спољне политике Совјетског Савеза и Русије према Балкану од 1985. до 1995. године, у време владавине Михаила Горбачова и Бориса Јељцина, кад се на месту министра спољних послова налазио Андреј Козирјев, као и фактори који су утицали на њено обликовање.

Руска дипломатија на Балкану током свих година кризе одликовала се недоследношћу, несавесношћу, немарношћу која се граничи с криминалом. Час нисмо желели да сарађујемо с Милошевићем и условљавали смо своје учешће у решавању југословенске кризе сменом режима (…) час смо га волели до те мере да смо преговарали само с Београдом. Ставили смо свој потпис на све резолуције Савета безбедности о пооштравању санкција, а уверавали смо руководство Југославије да улажемо мукотрпне напоре да оне буду укинуте (…)

Наступили смо као гарант Дејтонског мировног споразума, а бацили смо Босну на милост и немилост представницима НАТО-а; жалили смо се на фашистичке методе (…) према српском становништву у Хрватској и уручили Фрањи Туђману Орден маршала Жукова.

И коначно, касније, током 1999. године, осудили смо агресију НАТО-а на Југославију, али не само да нисмо помогли већ смо на најгрубљи могући начин преко Черномирдина натерали ту земљу да прихвати најгоре могуће услове капитулације.

Б5 формат, тврд повез, 394 стране