Jekaterinburg obuhvata period kratkotrajnog zatočenja Romanova u tom gradu, a sva pažnja je usredsređena na poslednje dve nedelje i na sam gnusni čin ubistva. S jedne strane je porodica koja je izgubila sva carska obeležja – oni su sada samo roditelji i deca koji žele da žive spokojno – a s druge složena i haotična mašinerija boljševičkog rukovodstva. Osveta, vera u „istorijsku nužnost“, sumnjivi ideali i vlastoljublje pletu mrežu iz koje Romanovima neće biti bekstva. Jekaterinburg se od sličnih dela izdvaja zbog profila ubica, koje autorka slika kratkim i morbidno realističnim potezima. Svetska politika je spram te strašne slike samo odjek, zabluda održavana lažima novih ruskih vlastodržaca, a istina je tu, u podrumu-gubilištu, i u kabinetima onih koji su neprimetno vukli konce. Helen Rapaport ni na trenutak ne podleže senzacionalizmu; njena dela su strogo zasnovana na činjenicama, odmerena u ilustrovanju događaja, bez trunke neukusne krvožednosti. Ipak, Jekaterinburg je po sebi jezivo realistična knjiga koja ne štedi čitaoca, jer je nemoguće drugačije predstaviti svu strahotu onog što se događalo u kući Ipatjeva u julu 1918. Zahvaljujući ovakvim delima, ta pripovest postaje mnogo jasnija, kao i njene posledice koje su znatno promenile sliku Evrope u XX veku. „Helen Rapaport je uspela da dočara frenetičan, zastrašujući period savremene istorije i da pokaže kako surov ali i čovečan vladar zajedno sa svojom porodicom postaje žrtva dugo gomilanog gneva naroda koji je godinama ugnjetavao.“ – Sunday Tribune „Autorka je ispričala jednu ljudsku priču i predstavila istinski strašnu sliku o tome šta je čovek u stanju da učini drugome.“ – Independent