ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Radovanović, Slobodan S.
Naslov Vojvođanski spomenar / Slobodan S. Radovanović
Vrsta građe kratka proza ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1997
Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci : Nezavisni istraživački centar Plavi zmaj ; Novi Sad : Tiski cvet, 1997 (Novi Sad : Litostudio company)
Fizički opis 199 str. : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Bašić, Vesna
Stanojević, Pavle
Valrabenštajn, Jovan
Sadržaj Priče iz prošlosti Vojvodine ; U ogledalu Novosadskog magistrata.
(Broš.)
Napomene Beleška o autoru i delu na presavitku korica
Str. 5: Reč urednika / Vesna Bašić
Str. 7-9: Predgovor / Pavle S. Stanojević; Str. 197-199: Vorwort / Pavle S. Stanojević ; übersetzt Jovan Valrabenštajn
Predmetne odrednice Narodni običaji -- Vojvodina -- 15-19v
Kulturna istorija -- Vojvodina -- 15-19v
Vojvodina -- Istorija -- 15-19v -- U literaturi
Vojvodina -- U uspomenama

PREDGOVOR
Knjiga mr Slobodana S. Radovanovića „Vojvođanski spomenar“ nastala je za vreme njegovog višedecenijskog rada u Arhivu Vojvodine i proširenim interesovanjem za sadržaje arhivskih dokumenata. Autor je na pravi način osetio da prašnjavi i malo poznati dokumenti iz vojvođanskih arhiva kriju u sebi, za današnjeg čitaoca, mnogo više od običnog analitičkog opisa neke ličnosti ili događaja. Poput naših znamenitih književnika – Andrića, Crnjanskog, Dučića, nekada; a danas Ćosića, Pavića, Josića Višnjića, video je da svaki od dokumenata koje je u toku rada u Arhivu prevodio i obrađivao, kako bi bili dostupni širem krugu korisnika, ima i neku drugu ravan u kojoj se kao na dlanu oslikavaju „ljudi od krvi i mesa“. Svakodnevni život prošlih vremena u kojima su dokumenti nastali bio je inspiracija i nadahnuće autoru tako, da mi danas možemo iz njih saznati mnogo više podataka o epohi, događajima i ljudima negoli što je to na prvi pogled vidljivo. Naš nobelovac Ivo Andrić, učestvujući svojevremeno u anketi o značaju arhivske građe rekao je da samo neuki mogu u starim dokumentima videti mrtvu i nepotrebnu stvar. Dokumenti su živi onoliko koliko mi imamo znanja, sposobnosti i umetničkih nadahnuća da iz njih otkrijemo: „Oni su dragoceni svedoci bez kojih bi nam ostala nedovoljno razumljiva mnoga pojava u prošlosti i sadašnjosti. Prošlost nije mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice, sve ono što je čovek nekada mislio, osećao i radio neraskidivo je utkano u ovo što mi danas mislimo, osećamo i radimo.“
Slobodan S. Radovanović je za teme svojih priča uzimao istinite događaje odabrane iz arhivske građe, dajući uz opise događaja i zanimljiva objašnjenja koja otkrivaju širi istorijski kontekst u kojem su dokumenti nastali i slikovite komentare. Mnogi od opisanih dokumenata u ovoj knjizi kriju u sebi neku priču, veselu zgodu, ili bolnu tragediju dostojnu da bude tema posebnog romana.
U ovoj knjizi ćete saznati kako je izgledao patrijarh Arsenije Čarnojević; gde je tražen iščezli grad Bodrog, kada su obnovljene Bačka i Bodroška županija; o opisima Petrovaradinske tvrđave i Sremskim Karlovcima viđenim očima putopisaca, koji su putovali ovim krajevima u XVI i XVII veku; o borbama sa Turcima i hrabrim šajkašima; o osuđenim ženama koje su proglašene vešticama; ali i o čuvenim hajducima i razbojnicima toga vremena; o dželatima i njihovim spravama za mučenje; masovnim požarima i epidemijama zaraznih bolesti koje su često besnele ovim krajevima; o sudskim procesima, presudama i telesnom kažnjavanju, o samosakaćenju da bi se izbeglo služenje vojske, i o još mnogim drugim danas zaboravljenim institucijama i običajima.
Izuzetno je potresan opis tragičnog požara u selu Mol, kada je izgorelo na stotine kuća, ambara, staja, nastao na osnovu „Popisa pogorelaca“ iz 1779. godine. Priča „Devojka vratila cipele“ govori o ženidbi Ranka Tekelije sa Ankom, ćerkom Mojsija Raškovića, daje zanimljivu etnografsku građu vezanu za običaje prosidbe.
Kada počnete da čitate ovu knjigu, već posle nekoliko živopisnih priča autor uspeva da vam približi sliku XVII, XVIII i prve polovine XIX veka i vi otkrivate puno detalja koji govore kako su ljudi tada živeli i sa kojim su se problemima suočavali. Za razliku od uobičajenih opisa toga doba i događaja u istoriografskim delima, ovde osećate onaj pravi, svakodnevni život u svoj njegovoj surovosti, nalazite obične ljude sa imenom i prezimenom, sagledane na neki drugi način, iz uglova malo poznatih ili nepoznatih u našoj nauci.
Ova knjiga se čita kao najzanimljiviji roman, teško se ispušta iz ruku i pruža dragocene dopune takozvanim ozbiljnim knjigama o istoriji i događajima, koji su ovde osvetljeni na nov način, kroz prikazane žive ljude i istinite događaje iz svakodnevnog života.
Pažljivi čitalac otkriće na stotine podataka, događaja i imena ličnosti iz naselja u Vojvodini koji, najverovatnije, nigde više nisu zabeleženi, niti su bili „junaci“ za priču. Čitalac će možda pronaći svog nepoznatog i dalekog pretka u nekoj zanimljivoj zgodi, sudskoj presudi, ili nekom od izveštaja županijskih činovnika. Uveren sam da će ova knjiga svojom svežinom, zanimljivošću odabranog materijala iz starih arhivskih dokumenata privući i zabaviti brojne čitaoce.
Pavle S. Stanojević, direktor Arhiva Vojvodine
MG79 (N)