ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 282
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Inspiracija za um i ljubavno šaputanje za dušu

Evo dela o umetnicima koji su živeli i stvarali u skladu sa postulatom da stvarati umetnost u savremenom svetu znači spasavati sopstvenu dušu. Oni o kojima je ovde reč (Gabrijela Mistral, Garbo, Raspućin, Visocki, Neruda, Ruževič, Mišima....), dokaz su da „veliki umetnici zauvek ostaju deca, a za decu je Hristos rekao: Pustite decu da mi priđu.“ Eseji pred nama podrazumevaju da čovek kao duhovno biće dolazi gladan na ovaj svet i tu svetu glad ova knjiga želi da utaži.

Evo priča o tome kako je Tamara de Lempicka razumela suštinu slikarstva tek kada je shvatila da je duh čovečanstva vaspitan na mleku idealizma i lepote, zbog čega su Mandeljštamovi stihovi ispunili gluv i prazan svemir slovenskom muzikom, kako su se kod Kavabate podudarili čudo govora i čudo stvaranja...

Ovde su pohranjene i priče o nežnom prijateljstvu Milene Barili i Đorđa de Kirika, svetim slikama-ranama Nadežde Petrović, spoznaji Formana dok je snimao Amadeusa da je Mocartova umetnost bila prozirna, savršena, tako nevina da njegov film mora imati religiozni zanos... Ovo je i knjiga o spisima Marije Kiri koji će, pohranjeni u jednoj biblioteci u Parizu, biti radioaktivni još nekoliko hiljada godina, o strasnoj ljubavi Rebeke Vest sa ovim prostorima, o poeziji Bukovskog što beše i oluja i plodna, veličanstvena reka, kao i napisi zbog čega su genijalni tonovi Glena Gulda i Marije Judine bili božanski preleti, kao što je boja bila sveta, slomljena svetlost kod Pikasa i materija koja hoće da bude greh i ljubav i novi život kod Fride Kalo. Evo dela za čitaoce-stvaraoce, što smisao nalaze kada zarone u životne dubine, svetost saznanja, slatke kapi rose u kojima su svetovi čula, razuma i duha...


Sanja Domazet Daničić (Smederevo, 14. maj 1968) srpska je spisateljica, novinarka i univerzitetski profesor.


Njen otac Slavko Domazet je bio poznati novinar. Rodila se u Smederevu, a odrasla u Azanji.

Domazet je završila osnovnu školu „Dr Jovan Cvijić Smederevo“ 1979. godine i upisala Gimnaziju u Smederevu. Završila je i Srednju muzičku školu Josip Slavenski u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (UB) 1987. godine, magistrirala je na Fakultetu političkih nauka UB na kom je i doktorirala. Trenutno je vanredni profesor novinarskih predmeta na istom fakultetu.

Udata je bila za glumca Gorana Daničića s kojim je 1998. godine dobila kćer Nastasju Alju Daničić studentkinju pozorišne i radio režije na Fakultetu dramskih umetnosti (UB).

Pisanje
Sanja piše poeziju, prozu, drame i eseje. Radove je objavljivala u časopisima Smederevo i Teatron. Njena drama Punjenje tikvice je premijerno izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu 1996. godine. Po ovoj drami je sa S. Šijanom napisala scenario za film.

Dobitnica je mnogih diploma i nagrada tokom školovanja: Nagrada za poeziju i prozu, „Izvor žive reči“, Nagrada za esej, „Disovo proleće“, Nagrada narodne biblioteke Srbije, Žensko pero, Najbolje novinarsko pero, Nagrada Meša Selimović, nagrada „Moma Dimić”.

Bibliografija
Punjene tikvice (1996)
Anatomija zanosa - eseji (2005)
Ko plače (2005)
Moć maske: priče i drame (2006)
Azil (2006)
Božanstveni bezbožnici (2019)