pregleda

AUTOBIOGRAFIJA 1941-1946 (III) - Vasilije Trbić


Cena:
6.000 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Beograd,
Beograd-Novi Beograd
Prodavac

gumiflex (4850)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 9307

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1946
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vasilije Trbić - AUTOBIOGRAFIJA 1941-1946 (III)
(Rim, 1946, tvrd povez, 347 str.)

III deo Autobiografije četničkog vojvode Vasilija Trbića koji obuhvata period od 1941. do 1946. godine.

Tekst je kucan na pisaćoj mašini i umnožen na geštetneru.

VASILIJE TRBIĆ (1881-1962)
Poreklom je bio Srbin iz Slavonije, rođen u Bijelom Brdu kod Dalja 1881. godine. Školovao se u rodnom kraju, zatim u Srbiji. Hteo je da bude monah u Hilandaru, gde se zaputio. Tamo su 1902. godine ubijeni neki egzarhijski kaluđeri, i on je morao da beži iz Svete gore. Napustio je monaštvo (raskaluđer) nameravajući da stigne u Srbiju. Dobio je u Solunu u unijatskom manastiru svetovno odelo i sa lažnim francuskim pasošem stigao do Atine. Kada je došao u Beograd tu se upoznao s Miloradom Gođevcem, Lukom Ćelovićem i Jovanom Atanackovićem i rešio da ode u Staru Srbiju kao četnik.

Četovanje

Izvršio je organizaciju Pčinje 1903. godine i tamo likvidirao lokalnog zulumćara Šerif bega kod Manastira Prohor Pčinjski. Biva uhapšen i osuđen na smrt ali ubrzo i pomilovan.

Kao drugi četovođa krenuo je sa četvrtom komitskom četom iz Beograda ka Drimkolu. Godine 1904/1905. odlazi u Drimkol da smeni vojvodu Jovana Drimkolskog ali ubrzo, zbog ubistva četnika zbog nediscipline ulazi u sukob sa lokalnim četničkim odborima sa Anđelkom Krstićem između ostalih. Odlazi u veleški Azot gde postaje `veleški` vojvoda. Učestovao je u čuvenoj borbi u Čelopeku marta 1906. godine, kada je od mnogobrojnijeg turskog neprijatelja poginulo dvadesetak srpskih komita. Vodio je borbe na smilevskom visu kod Nebregova, ali najznačajniju borbu je vodio kod sela Drenova na Vardaru 1907, gde je sa vojvodom Jovanom Babunskim uništio četu bugarskog vojvode Stevana Dimitrova. Ovom bitkom i uvođenjem Drenova spojene su u okviru srpske organizacije dve obale Vardara. Pobeda je smatrana konačnom iako to nije bila, pa je ovekovečena pesmom Sprem`te se, sprem`te, četnici.

Oslobodilački ratovi

U Prvom balkanskom ratu borio se u odredu Vojvode Vuka, koji je delovao ispred fronta srpske Prve armije. Borili su se kod Kumanova i Ovčjeg Polja. Izvršio je napad i brojne diverzije u turskoj pozadini. Kod Kumanova je njegova četa učinila veliko junaštvo a on bio ranjen. Njegovi četnici prvi su ušli u Veles i Prilep. Za vreme Prvog svetskog rata prvi se avionom spustio u pozadinu austrijske, nemačke i bugarske vojske. Ostajao je na terenu po pola godine i vraćao se u Solun sa izveštajem o neprijatelju. Dobio je od kralja Aleksandra Karađorđevu zvezdu sa mačevima.

Kasniji život

Posle Balkanskih ratova, naselio se u Velesu i za vreme bugarske vlade (1915-1918) Bugari su mu ubili oca.

Njegovo ime se u međuratnom periodu sreće nekoliko puta u vezi sa nečasnim poslovima i sudom. Svedočio je 1917. godine u Solunskom procesu, protiv Bogdana Radenkovića i ostalih optuženika. Kasnije je bio narodni poslanik i direktor jednog lista u jugoslovenskoj državi. Svedočio je 1929. godine tokom suđenja atentatoru Puniši Račiću, zbog napada na hrvatske vođe Stjepana Radića i drugove. Suđeno mu je jula 1936. godine kao saučesniku u grupi atentatora (Arnautović i drugi), koji su pokušali napad na predsednika jugoslovenske vlade dr Milana Stojadinovića, osuđen je na četiri godine robije i isto toliko gubitka časnih prava.

MK-0X

Pogledajte moje ostale aukcije:

http://www.kupindo.com/Clan/gumiflex/SpisakPredmeta

http://www.limundo.com/Clan/gumiflex/SpisakAukcija

Knjige šaljem redovnom poštom kao preporučenu tiskovinu.

Troškove transporta snosi kupac po važećem cenovniku Pošte:

51-100 g: 92,00 dinara (preporučena tiskovina)
101-250 g: 102,00 dinara (preporučena tiskovina)
251-500 g: 133,00 dinara (preporučena tiskovina)
501-1.000 g: 144,00 dinara (preporučena tiskovina)
1.001-2.000 g: 175,00 dinara (preporučena tiskovina)
2.001-3.000 g: 261,00 dinara (paket)
3.001-4.000 g: 281,00 dinara (paket)
4.001-10.000 g: 311,00 dinara (paket)

Poštarina se ne plaća za knjige sa besplatnom dostavom, s tim da ova opcija, kada je uključena, važi isključivo za kupce sa adresom u Republici Srbiji.

Predmet: 70692261
Vasilije Trbić - AUTOBIOGRAFIJA 1941-1946 (III)
(Rim, 1946, tvrd povez, 347 str.)

III deo Autobiografije četničkog vojvode Vasilija Trbića koji obuhvata period od 1941. do 1946. godine.

Tekst je kucan na pisaćoj mašini i umnožen na geštetneru.

VASILIJE TRBIĆ (1881-1962)
Poreklom je bio Srbin iz Slavonije, rođen u Bijelom Brdu kod Dalja 1881. godine. Školovao se u rodnom kraju, zatim u Srbiji. Hteo je da bude monah u Hilandaru, gde se zaputio. Tamo su 1902. godine ubijeni neki egzarhijski kaluđeri, i on je morao da beži iz Svete gore. Napustio je monaštvo (raskaluđer) nameravajući da stigne u Srbiju. Dobio je u Solunu u unijatskom manastiru svetovno odelo i sa lažnim francuskim pasošem stigao do Atine. Kada je došao u Beograd tu se upoznao s Miloradom Gođevcem, Lukom Ćelovićem i Jovanom Atanackovićem i rešio da ode u Staru Srbiju kao četnik.

Četovanje

Izvršio je organizaciju Pčinje 1903. godine i tamo likvidirao lokalnog zulumćara Šerif bega kod Manastira Prohor Pčinjski. Biva uhapšen i osuđen na smrt ali ubrzo i pomilovan.

Kao drugi četovođa krenuo je sa četvrtom komitskom četom iz Beograda ka Drimkolu. Godine 1904/1905. odlazi u Drimkol da smeni vojvodu Jovana Drimkolskog ali ubrzo, zbog ubistva četnika zbog nediscipline ulazi u sukob sa lokalnim četničkim odborima sa Anđelkom Krstićem između ostalih. Odlazi u veleški Azot gde postaje `veleški` vojvoda. Učestovao je u čuvenoj borbi u Čelopeku marta 1906. godine, kada je od mnogobrojnijeg turskog neprijatelja poginulo dvadesetak srpskih komita. Vodio je borbe na smilevskom visu kod Nebregova, ali najznačajniju borbu je vodio kod sela Drenova na Vardaru 1907, gde je sa vojvodom Jovanom Babunskim uništio četu bugarskog vojvode Stevana Dimitrova. Ovom bitkom i uvođenjem Drenova spojene su u okviru srpske organizacije dve obale Vardara. Pobeda je smatrana konačnom iako to nije bila, pa je ovekovečena pesmom Sprem`te se, sprem`te, četnici.

Oslobodilački ratovi

U Prvom balkanskom ratu borio se u odredu Vojvode Vuka, koji je delovao ispred fronta srpske Prve armije. Borili su se kod Kumanova i Ovčjeg Polja. Izvršio je napad i brojne diverzije u turskoj pozadini. Kod Kumanova je njegova četa učinila veliko junaštvo a on bio ranjen. Njegovi četnici prvi su ušli u Veles i Prilep. Za vreme Prvog svetskog rata prvi se avionom spustio u pozadinu austrijske, nemačke i bugarske vojske. Ostajao je na terenu po pola godine i vraćao se u Solun sa izveštajem o neprijatelju. Dobio je od kralja Aleksandra Karađorđevu zvezdu sa mačevima.

Kasniji život

Posle Balkanskih ratova, naselio se u Velesu i za vreme bugarske vlade (1915-1918) Bugari su mu ubili oca.

Njegovo ime se u međuratnom periodu sreće nekoliko puta u vezi sa nečasnim poslovima i sudom. Svedočio je 1917. godine u Solunskom procesu, protiv Bogdana Radenkovića i ostalih optuženika. Kasnije je bio narodni poslanik i direktor jednog lista u jugoslovenskoj državi. Svedočio je 1929. godine tokom suđenja atentatoru Puniši Račiću, zbog napada na hrvatske vođe Stjepana Radića i drugove. Suđeno mu je jula 1936. godine kao saučesniku u grupi atentatora (Arnautović i drugi), koji su pokušali napad na predsednika jugoslovenske vlade dr Milana Stojadinovića, osuđen je na četiri godine robije i isto toliko gubitka časnih prava.

MK-0X
70692261 AUTOBIOGRAFIJA 1941-1946 (III) - Vasilije Trbić

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.