Godina izdanja: 1987.Narodna Knjiga Beograd
ISBN: 86-7335-027-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

NDH u Svetlu Nemačkih Dokumenata i Dnevnika *4616*04-2022
NDH (Nezavisna Država Hrvatska )u Svetu Nemačkih Dokumenata i Dnevnika Gleza Fon Horstenau 1941-1944.g
Vasa Kazimirović autor ISBN 86-7335-027-1
izdavač: Narodna Knjiga Beograd 1987.g
Povez mek karton,latinica,strana 361.,Ilustrovana,format 24 cm,težina 660.grama
stanje: vrlo dobro očuvana-nema ispisivanja-korice ojačane ispod pvc karton
Knjiga je napisana na osnovu zapisa generala Gleza fon Horstenau i drugih nemačkih izvora o planovima i akcijama Trećeg Rajha prema Jugaslaviji i njenim narodima, a posebno o zbivanjima i ličnostima u »Nezavisnoj Državi v Hrvatskoj« 1941--1944. godine. Ona sadrži veoma značajna dokumenta koja su pisali naši nepri- jatelji o nama. Utoliko je sadržaj ove knjige značajniji. Iz nje se jasno mogu sagledati mnoge namere i dejstva naših neprijatelja prema Na- rodnooslobodilačkom pokretu i težnji naših naroda za ujedinjenjem — što je neprijatelje naročito uzbuđivalo i podsticalo na razne forme razbijanja NOB-a, u čemu im je pomagalo i samovoljno ponašanje nekih predstavnika NOB-a, kako še iz knjige vidi. U funkciji opunomoćenog nemačkog generala u Zagrebu, kod vla- de »Nezavisne Države Hrvatske« u periodu 1941-1944. gedine, Glez fon Horstenau je učestvovao u skoro svim planovima protiv NOB-a, projektovao strateške planove za trajno rasparčavanje Jugoslavije, a naročito je radio na duhovnoj dezintegraciji između hrvatskog i srpskog naroda, od čijeg je zbliženja strahovao jer bi to mogla biti velika smetnja ostvarenju pre svega velikonemačkih planova na Balkanu. Glez je primao partizanske oficire na pregovore oko razmene zarobljenika sa znanjem Vrhovnog štaba NOVJ, i u najvećoj taj - nosti neke partizanske rukovodioce što Vrhovni štab nije znao... Šta je on sa njima razgovarao, kakve je kombinacije imao, to ni sam u svom dnevniku nije hteo da zabeleži, ali su to zabeležili i pe - dantno snimili njegovi saradnici... Glez je veliki majstor istorijske scene, toga vremena, na Balka- nu, mada smisao i cilj te igre nije shvatao sve do pred kraj rata. To je možda i razlog što se na kraju takve igre ubio ...
Ovde defiluju nemački generali, feldmaršali i političari, ustaški poglavnik A. Pavelić i mjegovi saradnici, nadbiskup Stepinac i nje- govi biskupi, vođe HSS i mačekovci, četnici, Milan Nedić i njegova srpska straža, i mnogi drugi, svi u međusobnoj mržnji i svi ujedinjeni u strahu od rađanja nove jedinstvene Jugoslavije. PISAC KNJIGE Vasa Kazimirović poznat je našoj javnosti kao izvanredan pu- blicist i novinar u posleratnom periodu. Ova knjiga je rezultat njegovog dugogodišnjeg istraživanja po zapadnoevropskim arhivi - ma i od nesumnjive je istorijske važnosti. Knjiga je zanimljivo koncipirana, kao ugao nemačkih viđenja naših prilika i ličnosti u njima... POGOVOR genearala Milana Baste, vojnog istoričara i publiciste, osvetljava ne samo značaj neprijateljskog svedočenja o nama, već daje i ocenu naših neprijatelja, njihovog fašisoidnog karaktera, a posebno delo- vanja ratnog zločinca Gleza fon Horstenau i njegovih služ bi na području Jugoslavije ... IZDAVAČ se nada da će ovom knjigom pomoći savremenom jugosloven- skom čitaocu da stene veoma važna i za lični stav neophodna sa- znanja, da se u životu i u svetu, kroz koji se putuje, ne izaberu pogrešni putokazi... Glavni urednik Slobodan Filimonović
Glava prva STVARNOST I ILUZIJE (UMESTO UVODA) »Ko se gosti kod pape, taj posle gozbe umire... Ja sam, lstina čista srca, na žalost isuviše kusao kod pape koji se zvao Adolf Hitler.« Glez fon Horstenau, Zagreb, 10. jul 1943. 1. Samoubistvo u logoru Langvaser
Na dvogodišnjicu neuspelog atentata na kancelara Trećeg rajha Adolfa Hitlera,1 u noći između 20. i 21. jula 1946. u logoru Međunarod- nog vojnog suda Langvaser (Langwasser) kod Nirnberga1 2, jedan zato- čenik oduzeo je sebi život. Otrovom, koji je uprkos svlm kontrolama i pretreslma uspeo da u majušnoj kapsuli sačuva u šavu svog šinjela. Pre nego što je sveuništavajući otrov, međutim, sasuo u sebe, on je, kao neko ko kreće na dugo željeni put, pedantno spakovao sve svoje lične stvari, uključujući i četkicu za zube. Taj zatvorenik imao je čin nemačkog pešadijskog generala i blo je Austrljanac — kao i jedan drugi »viđeni« stanovnik ovog logora, ge Atentat je izvršen 20. jula 1944. Glez fon Horstenau je bio razočaran vešću da atentat nije uspeo. Kako navodi nemački poslanik u Zagrebu, Kaše, Glez Horstenau mu je vest o neuspelom atentatu saopštio «bezbojnim tonom, bez ikakve primedbe i bez ikakvog znaka ličnog saučešća« (Zabeleška Kašea od 21. jula 1944, PA/AA, NAK, Bd.10/6). Svom prijatelju, profesoru Borodajkeviču, Glez je pak rekao da se »dogodila strašna nesreća«, misleći pri tom na to da atentat nije uspeo. (Izjava prof. Borodajkewycz-a od 14. 12. 1950, KAW, B67, Kkt nr. 112). U kojoj je meri, inače, Glez fon Horste nau bio upućen u pripreme atentata, iz * postojećih dokumenata se ne vidi. Stoji samo jedno, da je on bio vrlo blizak i sa jednim od vodećih zavere- nika u vojsci, šefom Abvera u Beču, grofom Marogna-Redwitzem, strelja- nim posle 20. jula 1944 (Izjava Wilchelma Hotll-a od 26. novembra 1985. Privatni arhiv dr Petera Brouceka, Beč). 2 Langvaser je bilo veliko naselje baraka. Pod Hitierom služio je kao konačište SS-jedinica koje su učestvovale na paradama o Danu nacionalističke partije u Nirnbergu. 1