pregleda

Istorija politicke misli Vasa Cubrilovic POSVETA AUTORA


Cena:
2.999 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Zemun,
Beograd-Zemun
Prodavac

n_sipka (539)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 693

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 19
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Istorija politicke misli Vasa Cubrilovic POSVETA AUTORA
Vaso ili Vasa Čubrilović (Gradiška, 14. januar 1897 — Beograd, 11. jun 1990) bio je srpski akademik, profesor Beogradskog univerziteta, ministar i istoričar. Kao gimnazijalac bio je učesnik u Sarajevskom atentatu.

Rođen je 14. januara 1897. u Gradišci, od majke Savke, rođene Lazarević i oca Jove. Majka je bila Krajiškinja, jedan brat joj je bio direktor banke, a drugi sveštenik. Bila je pismena, što je predstavljalo pravu retkost među njenim vršnjakinjama. Otac je bio poreklom iz Krupe na Vrbasu, odakle potiču mnogi Čubrilovići. Otac se bavio trgovinom, učestvovao je u Ustanku 1875–1878 i bio dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876.

Bio je najmlađe od desetoro dece, koji su se rađali prema sledećem redosledu: Jovanka, Čedo, Zdravko, Staka, Veljko, Lepa, Vida, Milorad, Branko i Vaso. Troje prvorođenih su rano umrli.

Kako je otac godinu dana nakon Vasinog rođena umro, a desetak godina kasnije umrla im je i majka, brigu o deci je vodio očev ujak Vaso Vidović, koji je važio za uglednog trgovca u Gradišci. Brigu o mlađoj deci su kasnije preuzeli stariji brat Veljko i sestre Staka i Vida.



Osnovnu školu je završio 1908. godine u rodnom mestu. Gimnaziju je pohađao u Tuzli i Sarajevu. U Tuzli je boravio kod brata Veljka i njegove žene Jovanke, koji su tamo radili kao učitelji. Osim Vase, u kući su se nalazili i sestra Vida i brat Branko. Veljko je za školovanje dobijao nešto stipendije, koja nije bila dovoljna da pokrije račune. Godine 1910. Veljko i Jovanka su se preselili u Priboj na Majevici. U Priboju je provodio zimske i letnje raspuste i bio veoma upućen u poslove koje je vodio brat Veljko. Često je odlazio peške iz Tuzle u Priboj i obrnuto. i prenosio važne poruke Mišku Jovanoviću ili Veljku.

Sarajevski atentat

Dok je pohađao VI razred gimnazije, postao je član nacionalno-revolucionarne organizacije Mlada Bosna.

Nakon demonstrativnog napuštanja svetosavske priredbe 27. januara 1914, na kojoj je svirana himna caru Franji Josifu, izbačen je iz gimnazije u Tuzli i prešao kod sestre Stake u Sarajevo, gde je nastavio gimnaziju.

U Sarajevu se povezao sa Danilom Ilićem i drugim članovima organizacije Mlade Bosne, koji spremali da izvedu atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda.[7]

Vaso Čubrilović, snimljeno tokom suđenja (oktobar 1914)

Bio je učesnik u Sarajevskom atentatu 28. juna 1914. godine u Sarajevu,[2] kao član druge Ilićeve trojke (Čubrilović, Popović i Mehmedbašić). Na dan atentata čekao je Franca Ferdinanda sa bombom i revolverom kod Više djevojačke škole u Sarajevu. Uhvaćen je u Bosanskoj Dubici i vraćen u Sarajevo.[10]

Na suđenju održanom u oktobru, na kome je bilo 25 optuženika za zločin veleizdaje, po službenoj dužnosti mu je za branioca dodeljen advokatski pripravnik Rudolf Cistler. Branilac se, pri prihvatanju posla obavezao da će savesno pristupiti svojoj dužnosti.[11] Pokušao je da obori optužnicu, dokazujući da veleizdaja nije kažnjivo delo i obrazlažući to činjenicom da je aneksija Bosne i Hercegovine bila nezakonito stanje, s obzirom da nije ratifikovano u austrijskom i ugarskom parlamentu,[12] zbog čega je nakon suđenja optužen za povlađavanja veleizdaje.[13]

Vasu je zbog maloletnosti, sud poštedeo smrtne kazne, ali ga je osudio na 16 godina najstrožeg zatvora[2], koju je izdržavao u Melersdorfu u Austriji i u Zenici.[10] U zatvoru je proveo 4,5 godina, od čega više od tri godine u samici. Jedan je od pet preživelih u zatvoru, od ukupno trineast osuđenih na zatvor.[8] Za veleizdaju su osuđeni i njegova braća[4] Veljko na istom suđenju na smrt vešanjem, a Branko u Banjalučkom procesu na 14 teške tamnice. Na 6 nedelja zatvora bez priznanja olakšica za političke krivce, Vrhovni sud je osudio i sestru Staku, pošto je u pismu bratu Branku, izveštavajući ga o Veljkovoj smrti, navela kako im je brat „bio junak i da je mirno umro”, slaveći time pokojnikovo delo.[14]

Međuratni periodUredi

Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, novembra 1918. je oslobođen, a zatim je februara 1919. završio gimnaziju u Sarajevu. Posle toga se najpre upisao na Filozofski fakultet u Zagrebu, a zatim je prešao na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.[7]

Diplomirao je 1922. godine[2] i iste godine se u Sarajevu oženio sa Radunkom Anđelković (1895). Njih dvoje su 1926. dobili sina Miloša (1926—1987) i ćerku Bogdanu, udatu Mastilović. Drugi brak je sklopio sa Danicom Tripković sa kojom nije imao dece.[4][15][9]

Kao profesor gimnazije je radio u Sremskoj Mitrovici, Sarajevu i Beogradu. Profesorski ispit je položio 1927. godine.[7] Doktorirao je istoriju 1929. godine na Beogradskom univerzitetu,[2] na temu Bosanski ustanak od 1875—1878.[7]

Iste godine (1929), kao asistenta na Seminaru za opštu istoriju novog veka, primio ga je Vladimir Ćorović, a 1934. godine je postao docent, na predmetu Opšta istorija novog veka, da bi 1939. bio primljen za vanrednog profesora.[7] Preko Rektorata Beogradskog univerziteta je tražio da se iz Ratnog arhiva u Beču Jugoslaviji vrati brojna arhivska građa, koja se odnosi na bližu i dalju istoriju i u vezi toga pripremao razne izveštaje za Srpsku kraljevsku akademiju, kao i za Informacioni biro istorijskih nauka za Istočnu Evropu u Varšavi.[16]

Od 1921. do 1939. godine je bio član Zemljoradničke stranke. Prvi govor u korist te stranke je održao u Bijeljini 1921.[9]

Sleva nadesno: Vaso Čubrilović, Katica Radulaški, Staka Bokonjić, Branko Čubrilović, Vida Koprivica, Lepa Mitraković i Milorad Čubrilović.[6]

Drugi svetski ratUredi

U Aprilskom ratu 1941, kao član Saveta zemaljske odbrane pri Vrhovnoj komandi vojske Kraljevine Jugoslavije, se povlačio zajedno sa Komandom prema Sarajevu i Crnoj Gori. Uhapšen je 3. juna u Risnu u Crnoj Gori,[17] zatim je prebačen u Beograd, najpre u zatvor u Gestapu, gde je ostao do kraja godine, da bi ga zatim odveli u Banjički logor,[2] odakle je pušten decembra 1942. godine. Nakon toga je ostao u Beogradu. Penzionisan je početkom 1943.[17]

Posleratni periodUredi

Prihvatio je liniju NKOJ-a i postao član KP Jugoslavije krajem 1945. godine. Po formiranju prve privremene vlade DFJ, kao ugledni naučnik, bio je ministar poljoprivrede od 9. aprila 1945. do 9. aprila 1946. godine,[17] a zatim ministar šumarstva (1946—1950).

Kao ministar poljoprivrede, bio je član Agrarnog saveta DFJ, čiji je predsednik bio Moše Pijade. Ova institucija je formirana prema Zakonu o agararnoj reformi i kolonizaciji, sa ciljem sprovođenja agrarnih reformi i obavljanja poslova kolonizacije u Vojvodini.[18]

Po oslobođenju Beograda postao je član Komisije za obnovu Univerziteta i komesar za Filozofski fakultet. Nastavio je da radi na Katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je 1947. biran za redovnog profesora,[17] a od 1957. je radio honorarno i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[7] Bio je redovni predavač na katedri Istorije Jugoslavije, zajedno sa njenim osnivačem Jovanom Marjanovićem.[7]

Postao je dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu umesto akademika Veselina Čajkanovića, kome je Sud časti grada Beograda oduzeo tu funkciju, jer je tokom rata obavljao dužnost dekana Filozofskog fakulteta što se, u novouspostavljenim političkim uslovima, smatralo za kolaboraciju sa okupatorom.[19] Posao dekana je obavljao od 12. januara 1960. do 1. jula 1966.[17] Penzionisao se 1. septembra 1967. godine.[17] Filozofski fakultet mu je posvetio „Spomenicu”, povodom odlaska u penziju i za 70 godina života.[20]

Nakon penzionisana je nastavio naučni, pedagoški i organizacioni rad na SANU.


https://www.kupindo.com/Clan/n_sipka/SpisakPredmeta

Kupljeni predmet šaljem u najbrzem roku, obicno ODMAH, po registrovanoj uplati.

LICNO preuzimanje ZEMUN Gornji grad ili Novi grad (ulice Slavonska ili Prvomajska) u zavisnosti na kojoj sam lokaciji.

Preuzimanje je moguce tokom CELE NEDELJE, uz dogovor. Kupljene knjige je moguće preuzeti ISTI DAN po kupovini, uz dogovor.

Dobar deo mojih knjiga, (posebno kada napomenem da je NOVO, GLANC NOVO, NEKORISCENO, NEOTVARANO, ZA POKLON...) je u izvanrednom stanju. Znaci, kome pored kvalitetne knjige, znaci i stanje u kome se knjige nalaze, neka pogleda sve moje oglase.

Od BRZIH posti saljem iskljucivo POST EXPRESSom. Knjige NE saljem POUZECEM. NE naplacujem troskove PAKOVANJA.

Ukoliko je ADRESA za prijem RAZLICITA od adrese sa vaseg naloga, adresu za slanje mi OBAVEZNO saljete u PRVOJ poruci.

https://www.kupindo.com/Clan/n_sipka/SpisakPredmeta/cena_DESC

Predmet: 68948805
Istorija politicke misli Vasa Cubrilovic POSVETA AUTORA
Vaso ili Vasa Čubrilović (Gradiška, 14. januar 1897 — Beograd, 11. jun 1990) bio je srpski akademik, profesor Beogradskog univerziteta, ministar i istoričar. Kao gimnazijalac bio je učesnik u Sarajevskom atentatu.

Rođen je 14. januara 1897. u Gradišci, od majke Savke, rođene Lazarević i oca Jove. Majka je bila Krajiškinja, jedan brat joj je bio direktor banke, a drugi sveštenik. Bila je pismena, što je predstavljalo pravu retkost među njenim vršnjakinjama. Otac je bio poreklom iz Krupe na Vrbasu, odakle potiču mnogi Čubrilovići. Otac se bavio trgovinom, učestvovao je u Ustanku 1875–1878 i bio dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876.

Bio je najmlađe od desetoro dece, koji su se rađali prema sledećem redosledu: Jovanka, Čedo, Zdravko, Staka, Veljko, Lepa, Vida, Milorad, Branko i Vaso. Troje prvorođenih su rano umrli.

Kako je otac godinu dana nakon Vasinog rođena umro, a desetak godina kasnije umrla im je i majka, brigu o deci je vodio očev ujak Vaso Vidović, koji je važio za uglednog trgovca u Gradišci. Brigu o mlađoj deci su kasnije preuzeli stariji brat Veljko i sestre Staka i Vida.



Osnovnu školu je završio 1908. godine u rodnom mestu. Gimnaziju je pohađao u Tuzli i Sarajevu. U Tuzli je boravio kod brata Veljka i njegove žene Jovanke, koji su tamo radili kao učitelji. Osim Vase, u kući su se nalazili i sestra Vida i brat Branko. Veljko je za školovanje dobijao nešto stipendije, koja nije bila dovoljna da pokrije račune. Godine 1910. Veljko i Jovanka su se preselili u Priboj na Majevici. U Priboju je provodio zimske i letnje raspuste i bio veoma upućen u poslove koje je vodio brat Veljko. Često je odlazio peške iz Tuzle u Priboj i obrnuto. i prenosio važne poruke Mišku Jovanoviću ili Veljku.

Sarajevski atentat

Dok je pohađao VI razred gimnazije, postao je član nacionalno-revolucionarne organizacije Mlada Bosna.

Nakon demonstrativnog napuštanja svetosavske priredbe 27. januara 1914, na kojoj je svirana himna caru Franji Josifu, izbačen je iz gimnazije u Tuzli i prešao kod sestre Stake u Sarajevo, gde je nastavio gimnaziju.

U Sarajevu se povezao sa Danilom Ilićem i drugim članovima organizacije Mlade Bosne, koji spremali da izvedu atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda.[7]

Vaso Čubrilović, snimljeno tokom suđenja (oktobar 1914)

Bio je učesnik u Sarajevskom atentatu 28. juna 1914. godine u Sarajevu,[2] kao član druge Ilićeve trojke (Čubrilović, Popović i Mehmedbašić). Na dan atentata čekao je Franca Ferdinanda sa bombom i revolverom kod Više djevojačke škole u Sarajevu. Uhvaćen je u Bosanskoj Dubici i vraćen u Sarajevo.[10]

Na suđenju održanom u oktobru, na kome je bilo 25 optuženika za zločin veleizdaje, po službenoj dužnosti mu je za branioca dodeljen advokatski pripravnik Rudolf Cistler. Branilac se, pri prihvatanju posla obavezao da će savesno pristupiti svojoj dužnosti.[11] Pokušao je da obori optužnicu, dokazujući da veleizdaja nije kažnjivo delo i obrazlažući to činjenicom da je aneksija Bosne i Hercegovine bila nezakonito stanje, s obzirom da nije ratifikovano u austrijskom i ugarskom parlamentu,[12] zbog čega je nakon suđenja optužen za povlađavanja veleizdaje.[13]

Vasu je zbog maloletnosti, sud poštedeo smrtne kazne, ali ga je osudio na 16 godina najstrožeg zatvora[2], koju je izdržavao u Melersdorfu u Austriji i u Zenici.[10] U zatvoru je proveo 4,5 godina, od čega više od tri godine u samici. Jedan je od pet preživelih u zatvoru, od ukupno trineast osuđenih na zatvor.[8] Za veleizdaju su osuđeni i njegova braća[4] Veljko na istom suđenju na smrt vešanjem, a Branko u Banjalučkom procesu na 14 teške tamnice. Na 6 nedelja zatvora bez priznanja olakšica za političke krivce, Vrhovni sud je osudio i sestru Staku, pošto je u pismu bratu Branku, izveštavajući ga o Veljkovoj smrti, navela kako im je brat „bio junak i da je mirno umro”, slaveći time pokojnikovo delo.[14]

Međuratni periodUredi

Posle Prvog svetskog rata i raspada Austrougarske monarhije, novembra 1918. je oslobođen, a zatim je februara 1919. završio gimnaziju u Sarajevu. Posle toga se najpre upisao na Filozofski fakultet u Zagrebu, a zatim je prešao na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.[7]

Diplomirao je 1922. godine[2] i iste godine se u Sarajevu oženio sa Radunkom Anđelković (1895). Njih dvoje su 1926. dobili sina Miloša (1926—1987) i ćerku Bogdanu, udatu Mastilović. Drugi brak je sklopio sa Danicom Tripković sa kojom nije imao dece.[4][15][9]

Kao profesor gimnazije je radio u Sremskoj Mitrovici, Sarajevu i Beogradu. Profesorski ispit je položio 1927. godine.[7] Doktorirao je istoriju 1929. godine na Beogradskom univerzitetu,[2] na temu Bosanski ustanak od 1875—1878.[7]

Iste godine (1929), kao asistenta na Seminaru za opštu istoriju novog veka, primio ga je Vladimir Ćorović, a 1934. godine je postao docent, na predmetu Opšta istorija novog veka, da bi 1939. bio primljen za vanrednog profesora.[7] Preko Rektorata Beogradskog univerziteta je tražio da se iz Ratnog arhiva u Beču Jugoslaviji vrati brojna arhivska građa, koja se odnosi na bližu i dalju istoriju i u vezi toga pripremao razne izveštaje za Srpsku kraljevsku akademiju, kao i za Informacioni biro istorijskih nauka za Istočnu Evropu u Varšavi.[16]

Od 1921. do 1939. godine je bio član Zemljoradničke stranke. Prvi govor u korist te stranke je održao u Bijeljini 1921.[9]

Sleva nadesno: Vaso Čubrilović, Katica Radulaški, Staka Bokonjić, Branko Čubrilović, Vida Koprivica, Lepa Mitraković i Milorad Čubrilović.[6]

Drugi svetski ratUredi

U Aprilskom ratu 1941, kao član Saveta zemaljske odbrane pri Vrhovnoj komandi vojske Kraljevine Jugoslavije, se povlačio zajedno sa Komandom prema Sarajevu i Crnoj Gori. Uhapšen je 3. juna u Risnu u Crnoj Gori,[17] zatim je prebačen u Beograd, najpre u zatvor u Gestapu, gde je ostao do kraja godine, da bi ga zatim odveli u Banjički logor,[2] odakle je pušten decembra 1942. godine. Nakon toga je ostao u Beogradu. Penzionisan je početkom 1943.[17]

Posleratni periodUredi

Prihvatio je liniju NKOJ-a i postao član KP Jugoslavije krajem 1945. godine. Po formiranju prve privremene vlade DFJ, kao ugledni naučnik, bio je ministar poljoprivrede od 9. aprila 1945. do 9. aprila 1946. godine,[17] a zatim ministar šumarstva (1946—1950).

Kao ministar poljoprivrede, bio je član Agrarnog saveta DFJ, čiji je predsednik bio Moše Pijade. Ova institucija je formirana prema Zakonu o agararnoj reformi i kolonizaciji, sa ciljem sprovođenja agrarnih reformi i obavljanja poslova kolonizacije u Vojvodini.[18]

Po oslobođenju Beograda postao je član Komisije za obnovu Univerziteta i komesar za Filozofski fakultet. Nastavio je da radi na Katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je 1947. biran za redovnog profesora,[17] a od 1957. je radio honorarno i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[7] Bio je redovni predavač na katedri Istorije Jugoslavije, zajedno sa njenim osnivačem Jovanom Marjanovićem.[7]

Postao je dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu umesto akademika Veselina Čajkanovića, kome je Sud časti grada Beograda oduzeo tu funkciju, jer je tokom rata obavljao dužnost dekana Filozofskog fakulteta što se, u novouspostavljenim političkim uslovima, smatralo za kolaboraciju sa okupatorom.[19] Posao dekana je obavljao od 12. januara 1960. do 1. jula 1966.[17] Penzionisao se 1. septembra 1967. godine.[17] Filozofski fakultet mu je posvetio „Spomenicu”, povodom odlaska u penziju i za 70 godina života.[20]

Nakon penzionisana je nastavio naučni, pedagoški i organizacioni rad na SANU.


68948805 Istorija politicke misli Vasa Cubrilovic POSVETA AUTORA

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.