pregleda

Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875.austrougarskog diplo


Cena:
1.100 din
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Čurug,
Žabalj
Prodavac

gostezo (3705)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 5367

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: 1984.Istorijski institut – Institut za istoriju Vojvodine, Beograd – Novi Sad
ISBN: Dnevnik Benjamina Kalaja, austrougarskog diplomatskog predstavnika u Beogradu od 1868. do 1875
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875.austrougarskog diplomate *1406*10-2021
Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875
Obrada i komentar Andrija Radenić,
izdavač: Istorijski institut – Institut za istoriju Vojvodine, Beograd – Novi Sad, 1976,g
Tvrd povez-omot,strana XXXIV, 887 + /2/, 8˚, sa fotografijama i faksimilima van teksta,format: 25 x 18,5 cm, težina 1550.grama
stanje: nekorištena
Dnevnik Benjamina Kalaja, austrougarskog diplomatskog predstavnika u Beogradu
od 1868. do 1875, spada u prvorazredne istoriografske izvore. Ostalo je nepoznato da li je
još neko od onovremenih domaćih i stranih političkih ličnosti u Srbiji svakodnevno
zapisivao događaje u kojima je učestvovao. Naša istoriografija i inače oskudeva u
izvorima. Javne i privatne arhive desetkovane su kod nas u toku brojnih ratova i stihijskih
pustošenja, kao što su uništavane i usled nerazumevanja njihovog značaja za istoriju. Sam
rad na objavljivanju sačuvane arhivske građe bio je oduvek potcenjivan i zapostavljan,
iako iziskuje (ukoliko se valjano obavlja) izuzetno precizna znanja, veliku akribičnost i
metodološku istančanost. A doprinos, s obzirom na autentičnost sadržaja, neretko je
neuporedivo veći od rada koji se u raspravi svodi na površna prepričavanja sižea s
određenom tendencijom.
Da bi se upotpunio, a mnogo puta i razumeo smisao notiranih događaja ili
doživljaja, trebalo je pronaći odnosne zvanične izveštaje i privatna pisma iz Kalajeve
prepiske ili iz raznih zaostavština, fondova i sl. Isto tako nametnulo se ispisivanje ili
kserografisanje) mnogih članaka iz raznih srpskih, hrvatskih, čeških, nemačkih, mađarskih
i austrijskih listova (do ruskih nije se moglo doći), na koje je Kalaj obratio pažnju.
Taj dopunski materijal iskorišćen je za komentare koji su štampani u dodatku u sklopu
napomena. U predgovoru se koriste najznačajnije pojedinosti iz Dnevnika da bi se u
kontekstu okolnih zbivanja razjasnili Kalajevi stavovi i pogledi u zapisanim akcijama i
reakcijama. Izrada imenskog registra bila je skopčana s teškoćama oko identifikovanja lica
čija imena izazivaju nedoumice (ista su za više njih, nečitko su ili nejednako napisana) i
među kojima ima mnogo takvih koja se po označenoj ulozi jedva mogu razaznati.
Beni-Benjamin Kalaj
Beni-Benjamin Kalaj (rođen 22. decembra 1839. u Pešti, umro 13. jula 1903. u Beču) koji je kao zajednički ministar finansija Austro-Ugarske (preko 20 godina, od 1882. do 1903), u čiju je nadležnost spadala svemoćna uprava nad okupiranom Bosnom i Hercegovinom ušao i u istoriju jugoslovenskih naroda, posebno srpskog, započeo je svoju veliku političku karijeru u diplomatskoj službi u Beogradu kao austrougarski generalni konzul.
Na tom konzulskom položaju (preko 7 godina, od 1868. do 1875.), on je od prvog do poslednjeg dana vodio dnevnik koji sadrži podatke jedinstvene istoriografske vrednosti. Sa njemu svojstvenom vrednoćom pedantno je zapisivao (prvih godina svaki dan, kasnije u većim razmacima), bez obzira na mnoštvo časova ispunjenih radom i društvenim obavezama, što je smatrao da treba spasti od zaborava. Tako je uspeo da u toku svog sedmogodišnjeg boravka u Srbiji ispuni sitnim slovima ispisane 1052 stranice Dnevnika.1
Kalajevo iznenađujuće naimenovanje za generalnog konzula (s obzirom na njegovu mladost, imao je 28 godina, i nespremnost, nije bio iz redova administrativnih i diplomatskih profesionalaca) bilo je zasnovano na njegovom poznavanju slovenskih, posebno srpskih političkih prilika (kojima se posvetio tokom svojih studija). U vremenu kada su mađarsko-srpski i austrougarsko-srpski odnosi iziskivali vanredna zalaganja da bi se unapredili u duhu uzajamnog poverenja i prijateljstva, pošto su na pomolu bili zapleti (u odnosima malih i velikih evropskih zemalja) sa neizvesnim ishodom.
Iz tih razloga, verovatno, i u Kalajevom dnevniku, vođenom na mađarskom jeziku, prvenstveno se zapisuju u lapidarnom stilu sažimani događaji dana, prema njegovim političkim preokupacijama, a ne i društvenim. Lični doživljaji intimnog karaktera notiraju se sa najmanje reči, osim u izuzetnim trenucima uzbuđenja kad im se posvećuje više rečenica.
Od 1868. do 1871. dok se srpsko-mađarski, odnosno srpskso-austrougarski odnosi razvijaju uglavnom povoljno, na liniji proklamovanog prijateljstva, naročito na srpskoj strani, ističu se zbivanja i raspoloženja, razgovori i razmišljanja kojima se potvrđuje ispravnost stavova vodećih ličnosti u Srbiji. Shodno tome ističe se i opravdanost njegove misije, u skladu sa njegovim tadašnjim prosrpskim ubeđenjima koja se pothranjuju svojevrsnim vizijama dalekosežne političke strategije kao i koncepcijama tekuće politike. Prevashodno prema pogledima kojima se on tada posebno isticao u krugu istomišljenika u
Mađarskoj na čijem se čelu nalazio sam predsednik vlade grof Đula Andraši (kome je mogao zahvaliti i samo konzulsko mesto u Beogradu). Ti pogledi razlikovali su se od onih službenih koji su u javnosti bili poznati kao nagodbenjačko režimski, iako su ih ispoljavali u međusobnim poverljivim razgovorima oni od kojih bi se to najmanje očekivalo: sami .zagovornici Nagodbe sigurni ni u to da će moći trajno vladati, po prihvaćenim shemama, kao zastupnici interesa gornjih slojeva, u prvom redu veleposedničkih, i istovremeno obezbediti u odgovarajućim razmerama i napredovanje pripadnika nižih klasnih formacija nacije.

isključivo slanje pošiljka preporuka-nikako običnom poštom -NEŠALJEM POUZEĆEM-samo ako postignemo dogovor,SLANJE ISKLJUČIVO POŠTOM-KURIRKE SLUŽBE IZBEGAVAM UPLATA PROIZVODA USLUGE PO PRIJEMU-naprimer Bex van cenovnika naplažuje do 100.din nešto što nema u cenovniku dodatno i već loša reputacija službi na terenu
BANCA INTESA-DINARSKI RAČUN: 160-5600100632689-89
/moguće i preko post-neta. ŠALJEM ZA INOSTRANSTVO**SLANJE INOSTRANSTVO ISLJUČIVO SAMO DOGOVOR PRE KUPOVINE-preko Pay Pala-plaćanje---** SENDING ABROAD ONLY ONLY DEAL PRE-PURCHASE-payment via Paypal---PLAĆANJE IZ INOSTRANSVA-PREKO PAY PAL-a ili WSTERNUNION
-OBAVEZNO IME AUKCIONARA NA UPLATI.-PRVOM PORUKOM-OBAVEZNO-JASNO POTVRDITI:
KUPOVINOM PREDMETA- OBAVEZNO POTVRDITI ADRESU I PODATKE PRIMAOCA-TELEFON--1. OPCIJU SLANJA- 2. -OPCIJU PLAĆANJA-PORUKOM NA KUPINDU- NESNOSIM ODGOVORNOST AKO SE NEPOTVRDI I POŠALJEM KAKO JE U PODATCIMA ČLANA SA KUPINDA.
Troškove slanja snosi kupac koji bira i način slanja-isključivo preporukom.
--- NEŠALJEM PREDMETE U INOSTRANSTVO - ISLJKUČIVO ŠALJEM SAMO AKO POSTIGNEMO PREDHODAN DOGOVOR PRE KUPOVINE/.plaćanje preko pay pal,...dogovor

NEŠALJEM POUZEĆEM. ISKLJUČIVO preporučena pošta,POSTEXPRESS,PAKET,VREDNOSNO PISMO-ZAVISNO OD VREDNOSTI ROBE -lično o trošku kupca.Plaćanje pre slanja plus troškovi dostave a delom i pakovanja-SNOSI KUPAAC-I za veće iznose elektronsko praćenje paketa(PREKO 1000.DIN),za vrednosti-vrednosna pošiljka-(OBAVEZNO -ELEKTRONSKO PRAĆENJE POŠILJKE)-objedinjene pošiljke smanjuju troškove-dogovor moguć
- NOVČANICE ŠALJEM ISKLJUČIVO VREDNOSNIM PISMOM obavezno ime i prezime kupca-na uplati. Prilikom kupovine porukom potvrditi lične podatke i adresu sa kontakt telefonom.
POSTAVLJAJTE PITANJA TIPA-želim, tražim, da li imaš da postaviš na kupindo prodaju okvirna cena -bez ličnih podataka i telefona-poruke korisničkim imenom....
SVE ODGOVORNOSTI PRI SLANJU po poštanskim i kurirskim službama,što se tiče isporuke-oštećenje,gubljenje pošiljke i netačno dati podatci na kupindo portalu ili potvrdnom porukom za slanjepaketa KUPINDO PORUKOM na određenu adresu primaoca snosi kupac. VELIKI IZNOSI-VREDNOSNA POŠILJKA.


Predmet: 68527877
Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875.austrougarskog diplomate *1406*10-2021
Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875
Obrada i komentar Andrija Radenić,
izdavač: Istorijski institut – Institut za istoriju Vojvodine, Beograd – Novi Sad, 1976,g
Tvrd povez-omot,strana XXXIV, 887 + /2/, 8˚, sa fotografijama i faksimilima van teksta,format: 25 x 18,5 cm, težina 1550.grama
stanje: nekorištena
Dnevnik Benjamina Kalaja, austrougarskog diplomatskog predstavnika u Beogradu
od 1868. do 1875, spada u prvorazredne istoriografske izvore. Ostalo je nepoznato da li je
još neko od onovremenih domaćih i stranih političkih ličnosti u Srbiji svakodnevno
zapisivao događaje u kojima je učestvovao. Naša istoriografija i inače oskudeva u
izvorima. Javne i privatne arhive desetkovane su kod nas u toku brojnih ratova i stihijskih
pustošenja, kao što su uništavane i usled nerazumevanja njihovog značaja za istoriju. Sam
rad na objavljivanju sačuvane arhivske građe bio je oduvek potcenjivan i zapostavljan,
iako iziskuje (ukoliko se valjano obavlja) izuzetno precizna znanja, veliku akribičnost i
metodološku istančanost. A doprinos, s obzirom na autentičnost sadržaja, neretko je
neuporedivo veći od rada koji se u raspravi svodi na površna prepričavanja sižea s
određenom tendencijom.
Da bi se upotpunio, a mnogo puta i razumeo smisao notiranih događaja ili
doživljaja, trebalo je pronaći odnosne zvanične izveštaje i privatna pisma iz Kalajeve
prepiske ili iz raznih zaostavština, fondova i sl. Isto tako nametnulo se ispisivanje ili
kserografisanje) mnogih članaka iz raznih srpskih, hrvatskih, čeških, nemačkih, mađarskih
i austrijskih listova (do ruskih nije se moglo doći), na koje je Kalaj obratio pažnju.
Taj dopunski materijal iskorišćen je za komentare koji su štampani u dodatku u sklopu
napomena. U predgovoru se koriste najznačajnije pojedinosti iz Dnevnika da bi se u
kontekstu okolnih zbivanja razjasnili Kalajevi stavovi i pogledi u zapisanim akcijama i
reakcijama. Izrada imenskog registra bila je skopčana s teškoćama oko identifikovanja lica
čija imena izazivaju nedoumice (ista su za više njih, nečitko su ili nejednako napisana) i
među kojima ima mnogo takvih koja se po označenoj ulozi jedva mogu razaznati.
Beni-Benjamin Kalaj
Beni-Benjamin Kalaj (rođen 22. decembra 1839. u Pešti, umro 13. jula 1903. u Beču) koji je kao zajednički ministar finansija Austro-Ugarske (preko 20 godina, od 1882. do 1903), u čiju je nadležnost spadala svemoćna uprava nad okupiranom Bosnom i Hercegovinom ušao i u istoriju jugoslovenskih naroda, posebno srpskog, započeo je svoju veliku političku karijeru u diplomatskoj službi u Beogradu kao austrougarski generalni konzul.
Na tom konzulskom položaju (preko 7 godina, od 1868. do 1875.), on je od prvog do poslednjeg dana vodio dnevnik koji sadrži podatke jedinstvene istoriografske vrednosti. Sa njemu svojstvenom vrednoćom pedantno je zapisivao (prvih godina svaki dan, kasnije u većim razmacima), bez obzira na mnoštvo časova ispunjenih radom i društvenim obavezama, što je smatrao da treba spasti od zaborava. Tako je uspeo da u toku svog sedmogodišnjeg boravka u Srbiji ispuni sitnim slovima ispisane 1052 stranice Dnevnika.1
Kalajevo iznenađujuće naimenovanje za generalnog konzula (s obzirom na njegovu mladost, imao je 28 godina, i nespremnost, nije bio iz redova administrativnih i diplomatskih profesionalaca) bilo je zasnovano na njegovom poznavanju slovenskih, posebno srpskih političkih prilika (kojima se posvetio tokom svojih studija). U vremenu kada su mađarsko-srpski i austrougarsko-srpski odnosi iziskivali vanredna zalaganja da bi se unapredili u duhu uzajamnog poverenja i prijateljstva, pošto su na pomolu bili zapleti (u odnosima malih i velikih evropskih zemalja) sa neizvesnim ishodom.
Iz tih razloga, verovatno, i u Kalajevom dnevniku, vođenom na mađarskom jeziku, prvenstveno se zapisuju u lapidarnom stilu sažimani događaji dana, prema njegovim političkim preokupacijama, a ne i društvenim. Lični doživljaji intimnog karaktera notiraju se sa najmanje reči, osim u izuzetnim trenucima uzbuđenja kad im se posvećuje više rečenica.
Od 1868. do 1871. dok se srpsko-mađarski, odnosno srpskso-austrougarski odnosi razvijaju uglavnom povoljno, na liniji proklamovanog prijateljstva, naročito na srpskoj strani, ističu se zbivanja i raspoloženja, razgovori i razmišljanja kojima se potvrđuje ispravnost stavova vodećih ličnosti u Srbiji. Shodno tome ističe se i opravdanost njegove misije, u skladu sa njegovim tadašnjim prosrpskim ubeđenjima koja se pothranjuju svojevrsnim vizijama dalekosežne političke strategije kao i koncepcijama tekuće politike. Prevashodno prema pogledima kojima se on tada posebno isticao u krugu istomišljenika u
Mađarskoj na čijem se čelu nalazio sam predsednik vlade grof Đula Andraši (kome je mogao zahvaliti i samo konzulsko mesto u Beogradu). Ti pogledi razlikovali su se od onih službenih koji su u javnosti bili poznati kao nagodbenjačko režimski, iako su ih ispoljavali u međusobnim poverljivim razgovorima oni od kojih bi se to najmanje očekivalo: sami .zagovornici Nagodbe sigurni ni u to da će moći trajno vladati, po prihvaćenim shemama, kao zastupnici interesa gornjih slojeva, u prvom redu veleposedničkih, i istovremeno obezbediti u odgovarajućim razmerama i napredovanje pripadnika nižih klasnih formacija nacije.
68527877 Dnevnik Benjamina Kalaja 1868-1875.austrougarskog diplo

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.