Godina izdanja: 2019.FIEP, NIŠ
Autor: Domaći
ISBN: ISBN 978-86-80984-04-9
Jezik: Srpski

Počeci Sokolstva u Srbiji *3017*05-2021
urednici: Nenad Živanović ,Slađana Mijatović,Violeta Šiljak,vladan Vukašinović, Zoran Milošević ISBN 978-86-80984-04-9
Izdavač: : FIEP, NIŠ 2019.g Tiraž 100.
Povez tvrd,- 164 str.,ćirilica, : ilustr.cb,foto ; format:24 cm ,težina 570.gr
stanje: nekorištena
Srpsko sokolstvo je fenomen koji opstaje tri veka. Traje i opstaje na prostoru gde se promenilo osam država, od Kneževine Srbije do današnje Republike Srbije. Menjali su se vladari, dinastije, režimi, uređenja, ideologije. Sokolstvo je, u protoku vremena, ne menjajući svoju suštinu, ostavilo jedan od dubokih tragova u istoriji našeg naroda tokom dugog perioda.
Prilike u Kraljevini Srbiji, a zatim i Kraljevini Jugoslaviji, uslovljene društvenim, ekonomskim, kulturnim, a pre svega političkim događajima i odnosima, u periodu s kraja osamdesetih godina 19. veka pa do okupacije početkom Drugog svetskog rata (1882-1941), bitno su uticale na pojavu i razvoj gimnastičkog, a potom i sokolskog pokreta.
Nekoliko godina ranije u slovenskim zemljama nezadrživo se širila ideja o oslobađanju naroda od uticaja germanizacije, zajedništvu i jačanju nacionalne i kulturne svesti. Ideja češkog filozofa i prednjaka Miroslava Tirša bila je da moralni i telesni preporod naroda budu okosnica u vežbanju i telovežbovnim nastupima sokola. To je doprinelo izrazitom razvoju sokolskog pokreta (od 1863) i ogromnom interesovanju za ovu organizaciju i izvan Češke, Moravske i Slovačke, u slovenskim zemljama, kod Poljaka, Rusa, Ukrajinaca, Slovenaca, Hrvata i drugih. Srpsko sokolstvo razvijalo se nešto kasnije, na više strana, prema prilikama i okolnostima u kojima je nicalo – drugačije u slobodnoj Kneževini, potom Kraljevini Srbiji, a drugačije na prostorima gde su živeli Srbi pod Austro-Ugarskom monarhijom.
Zajedničko u radu svih sokolskih društava bilo je da su sokoli vaspitavani u duhu principa izvornog sokolstva utemeljenih na ideologiji slovenstva, slobodarskim idejama i načelima građanskog društva koje je iznedrila francuska demokratska revolucija («Sloboda, jednakost bratstvo»), kao i filozofiji starih Helena (idealima sklada telesnog i duhovnog razvoja čoveka). Težilo se omasovljavanju pokreta, članovi su okupljani bez obzira na veru, stalež i narodnost, propagirane su ideje demokratičnosti i altruizma.
Pojava sokolstva u Srbiji (1891) vezuje se za odluku beogradskih gimnastičara da umesto nemačkog „turnerskog“ sistema gimnastike uvedu češki „sokolski“ sistem vežbanja. Na predlog sekretara društva dr Vojislava Rašića, da društvo prihvati sokolsku ideju, „Beogradskom društvu za gimnastiku i borenje“ menja se naziv u „Beogradsko gimnastičko društvo „Soko“. Ovo društvo su desetak godina ranije (1882) osnovali na inicijativu načelnika Sanitetskog odeljenja dr Vladana Đorđevića, a uz podršku Ministra prosvete i crkvenih poslova Milutina Garašanina, viđeni Beograđani Stevan Todorović, Milan Đ. Milićević, Laza K. Lazarević, Milorad Šapčanin, Mita Cenić i drugi. U osnivanju su učestvovali i vođe Liberalne, Napredne i Radikalne stranke Radivoj Milojković, Milutin Garašanin i Nikola Pašić. Oni su nastavili, odnosno obnovili delatnost „Prve srpske družine za gimnastiku i borenje“, ponikle iz „Slikarske škole“ akademika Stevana Todorovića (1857). Tokom sledećih deset godina ovo društvo je uticalo na osnivanje istovetnih društava po gradovima Srbije i odigralo važnu ulogu u školovanju učiteljskog gimnastičkog kadra.
Aktivnostima gimnastičara na uspostavljanju i razvoju sokolskog sistema vežbanja prethodio je duži period u Kneževini Srbiji u kome se misao o važnosti gimnastike i potrebi njenog uvođenja u osnovne škole, kao ravnopravnog nastavnog predmeta, teško probijala (prvi stručni kadar u predavanju gimnastike bio je oficirski kadar). Značajan doprinos u vođenju široke akcije da „vratolomna, teška i opasna“ gimnastika u školama izbori svoje pravo mesto dale su i znamenite ličnosti Vasa Pelagić, Živojin Žujović, Svetozar Marković, Josif Pančić.
U naprednoj i nezavisnoj Kraljevini Srbiji veliki uticaj na rad gimnastičkih i sokolskih društava imale su dve rivalske beogradaske gimnastičke organizacije – „Soko“ i viteška društva „Dušan Silni“ Ove dve struje se polarizuju oko ideje da li da se vežba po Tiršovom sokolskom, ili viteškom sistemu (sa obeležjima iz kulturne i političke istorije srednjevekovne Srbije). Zbog ovog rivalstva osnivala su se i sokolska i viteška društva. Ovaj rivalitet trajao je 18 godina, što je bilo štetno za srpsku gimnastiku i sokolstvo. Međutim, bez obzira na različita shvatanja i koncepte na kojima se temeljio njihov rad, i „Sokoli“ i „Dušanovci“ su u svojim nastupima izražavali brižnost prema narodu, plemenite namere i duh rodoljublja. Posle ujedinjenja društava „Soko“ i „Dušan Silni“, u jedinstven „Savez sokolskih društava „Dušan Silni“ (1910), srpsko sokolstvo sticalo je sve veći ugled. Tome su doprineli i dolasci čeških sokolskih učitelja i njihov angažman po gradovima Srbije. Naklonost sokolskoj ideji izražavao je i kralj Petar I Karađorđević.................
Stanje i perspektive u sokolstvu danas nisu ohrabrujuće, ulažu se veliki napori sokolskih radnika da se održi aktivnost po društvima, uz minornu podršku države i lokalnih samouprava. Društvo ne poznaje i ne prepoznaje vrednosti sokolstva. U ovakvim uslovima ne može se govoriti o razvoju sokolske organizacije, već o opstanku.