Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-6435-036-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Opsada i pad Konstantinopolja 1453.
Autori: Nikolo Barbaro, Leonardo sa Hiosa i Isidor Kijevski

Николо Барбаро, Леонардо са Хиоса, Исидор Кијевски – Опсада и пад Константинопоља 1453.

Originalni naslov: Giornale dell` assedio di Constantinopoli 1453.

Izdavač: Karpos, Loznica
Prevod sa latinskog i italijanskog: Dejan Acović
Jezik: srpski / b.c.h.s.
Godina izdanja: 2016

Pismo: ćirilica
Žanr: istorija

ISBN: 978-86-6435-036-5

POVEZ: broširano
Br. str.: 132
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 180

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Дневник опсаде Константинопоља 1453. / Николо Барбаро = Giornale dell` assedio di Constantinopoli 1453. / Niccolò Barbaro; Повест о освајању града Константинопоља од стране Мехмеда II : писмо папи Николи V, 15. август 1453. / Леонардо са Хиоса = Historia Cpolitanae urbis a Mahumete II captae / Leonardi Chiensis; Писмо кардиналу Висариону / Исидор Кијевски = Epistola reverendissimi patris domini Isidori cardinalis Rhuteni scripa ad reverendissimi dominum bassarionem episcopum Tusculanum ac cardinalem Nicenum Bononiaequem legatum

*

Opsada i pad megalopolisa na Bosforu 1453. godine jedan je od događaja svetskoistorijskog značaja. Moćni zidovi Konstantinopolja dužine od oko 20 km sagrađeni u 5. veku n. e. i 192 kule koji su tokom deset vekova štitili grad od mnogobrojnih napada, nakon gotovo dvomesečne opsade popustili su pod naletima razorne artiljerije (čija su đulad bila teška i do 600 kg) 29. maja 1453. godine. Nepojmljive scene razaranja i nasilja ispunjavale su dane i sedmice proleća te kobne godine sve do poslednjeg juriša osmanlijske vojske u utorak 29. maja, koji je milenijumsko carstvo smestio u istoriju i stavio tačku na herojsku odbranu grada koju je predvodio poslednji vizantijski car Konstantin XI Paleolog Dragaš.

Tri svedočanstva učesnika u odbrani grada – Nikola Barbara, Leonarda sa Hiosa i Isidora Kijevskog – spadaju među najbitnije istorijske izvore o događaju koji je promenio tok istorije. Prikazi trojice očevidaca, različitih nacionalnosti ali pripadnika latinske kulturne sfere, svaki na svoj način, sa sopstvenom faktografijom, uverenjima i zabludama, doprinose razumevanju niza okolnosti koje su označile kraj srednjeg veka i novu fazu razvoja evromediteranskog prostora. Ovi dragoceni spisi se po prvi put pojavljuju na srpskom jeziku u prevodu sa latinskog i venecijansko-italijanskog Dejana Acovića.

*

Istorija / istorija vizantije / Vizantija / Carigrad / Konstantinopolj / Istanbul / Mala Azija / Grčka / Istočno rimsko carstvo / Rim / Atina / putopis / hronike / krstaški ratovi / krstaši / pad Carigrada / 1453 / 10 vek / Oton I Veliki / Nićifor Foka / protiv Vizantije / Zapad – Istok / Istok – Zapad / Kremona / ambasador / Italija / Bosfor / Konstantin XI Paleolog /

***
UNOS: 210209
Šifra: