ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: xxxx

ŠTA EVROPA DUGUJE GRCIMA Tomas A. Slezak
Žanrovi: Sociologija, Filozofija
Izdavač: Službeni glasnik
Broj strana: 292
Pismo: Latinica
Povez: Tvrd
Format: 15,5x23,5 cm
Godina izdanja: 2012
Opis
O osnovama naše kulture u Grčkoj antici.
Sedamdesetogodišnji Tomas A. Slezak (Thomas A. Szlezak), emeritirani ordinarijus za grčku filologiju i negdašnji direktor Platon-arhiva na univerzitetu u Tibingenu, meandrirajući kroz vekove, iznosi nam kroz ovu nadasve čitanja vrednu knjigu inherente kulturno-istorijske vrednosti i razloge zbog kojih Evropa nema razloga ni da se skriva u sravnjenju sa drugim kulturnim provenijencijama, ni da posrće pod bremenom svoje kulturne gordosti.
Šta Evropa duguje Grcima. O osnovama naše kulture u grčkoj antici/Was Europa den Griechen verdankt. Von den Grundlagen unserer Kultur in der griechischen Antike Tomasa A. Slezaka, Mor Sibek/Mohr-Siebeck-Verlag, Tibingen/T/Übingen, 2010.
Sedamdesetogodišnji Tomas A. Slezak (Thomas A. Szlezak), emeritirani ordinarijus za grčku filologiju i negdašnji direktor Platon-arhiva na univerzitetu u Tibingenu, meandrirajući kroz vekove, iznosi nam kroz ovu nadasve čitanja vrednu knjigu inherente kulturno-istorijske vrednosti i razloge zbog kojih Evropa nema razloga ni da se skriva u sravnjenju sa drugim kulturnim provenijencijama, ni da posrće pod bremenom svoje kulturne gordosti.
Piše: Zoran Andrić 2011. DANAS.rs
Za razliku od filoheleniste Ničea, koji se potkraj Sumraka idola sa patosom osvrće na dionizijski uticaj Grka, ne samo na sopstvenu filozofiju i evropsku panoramu ideja, već u kritičko-ironičnom tonu montira razoreno jedinstvo savremene mu građanske klase i antičkih ideala, dotle tibingenški emeritus, Tomas Slezak ispisuje prosvetiteljski pledoaje o kulturno-istorijskim korenima naše kulture.
U dvanaest poglavlja komponuje autor panoramu stare evropske i moderne kulturne istorije. Slezak nam autentičnu starinu demonstrira na numizmatičkim primerima – drevnom kovanom novcu. Tome sledi zasnivanje specifičnog „evropskog pojma književnosti“ otelovljenom u Ilijadi i Odiseji. Naporedo sa ranim inovativnim formama jezika, zasnivaju se nove konfiguracije socijalnih modela komunikacije. „Humanizacija tragičnog“ u Homerovim spevovima kroz arhaično, ali ipak oštro razdvajanje emocionalno-kognitivnog spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, predstavlja anticipaciju tipoloških modela ponašanja. Na obrtu iz sedmog u šesto stoleće pre Hrista, u ranoj grčkoj lirici razvila se forma koja je programatičko ispoljavanje i profilisanje subjekta. Navodne neuobičajenosti predsokratovskog mišljenja otkrivaju dublje misaone prodore i zahvatanja u osnovne forme diferenciranja jedinstva i mnoštva, identiteta i razlike, energije i stvaralačkog čina, haosa i strukturisanog reda. Pojam i praksa atinskog polisa i demokratije u petom veku predstavlja radikalnu cenzuru u političkom iskustvu i prodor u kritičku, sekularnu i liberalnu državu.
Antički koreni su omniprezentni – i tamo gde praznike praznujemo oslanjamo sa na štedro nasleđe orijentalno-grčke kulture praznovanja. Praznik, igre i pobednička pesma osnova su i moderne muzike, a da pritom Madona & Co. nemaju pojma koliko duguju Pinadraovim odama, himnama i ditirambima. Pluralizam vrednosti, pluralizam normi, slobodan govor, kako u političkom, tako i u jeziku tragedije i komedije čine tu supstancijalnu novinu. Utopijski modeli komunističke samouprave ponikli su jednako kod Grka. Dok su sofisti insistirali na antropologiji „čoveka kao mere svih stvari“ (homomenzura), dotle Sofokle u Antigoni propagira princip „božijeg zakona“ kao nepisanog načela (logos agrafos). Dok nam Herodot u grandioznom naracijama svoje Istorije približava orijentalni univerzum, dotle nam Tukidid u bespoštednoj analizi pokazuje propuste učinjene u Peleponeskim ratovima. Prvih petnaest stoleća kulturne istorije Evrope je pod enormnim uticajem Platona i Aristotela kako na duhovno-istorijsku formaciju hrišćanstva, taku i na celokupnu filozofiju i nauku.
Nebrojeni pojmovi onoga što mi smatramo nasleđem prosvetiteljstva u stvari potiču iz grčke antike: od pojmova o filozofiji i književnosti, liberalizma, pluraliteta i religiozne tolerancije, kritičke istoriografije i političke analize pa sve do pojmova i „olimpijskih“ predstava o sportu i vrlinama.
Slezakova knjiga je fascinirajuća kaskada refleksija o kulturno-istorijskim korenima toposa zvanog Evropa kojom su Grci nazivali feničansku kraljevsku kći.