pregleda

Milan Đ.Milićević POMENIK / DODATAK POMENIKU


Cena:
1.999 din
Želi ovaj predmet: 3
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Dobanovci,
Beograd-Surčin
Prodavac

vanillasky1 (5559)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 21720

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба је дело Милана Милићевића из 1888. На ово дело надовезује се Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г. од истог писца.

У делу је приказано животопис многих познатих и мање познатих, али свакако значајних људи са простора Србије и шире.

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
Dodatak pomeniku od 1888.jpg
Настанак и садржај
Аутор Милан Милићевић
Земља Краљевина Србија
Језик српски језик
Издавање
Издавач Издање Чупићеве задужбине
Број страница 198
Тип медија Тврде корице
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г. је дело Милана Милићевића које се надовезује на Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба од истог писца. У њему је приказано преко 160 животописа многих познатих и мање познатих, али свакако значајних људи са простора Србије и шире. Дело је подељено на два дела, с тим што се у првом делу обрађују помени нових покојника а у другом исправке за Поменик од 1888.[1]


С Википедије, слободне енциклопедије

Милан Ђ Милићевић
Датум рођења 4. јун 1831.
Место рођења Рипањ
Кнежевина Србија
Датум смрти 17. новембар 1908. (77 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија

Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831 — Београд, 4/17. новембар 1908) је био књижевник, редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.


Садржај
1 Биографија
2 Библиографија
3 Референце
4 Спољашње везе
Биографија

Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи
Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Потичу Милићевићи из Старог Влаха, одакле су се доселили `пре три века`. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.[1] После гимназије завршио је Богословију у Београду, и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.

Много је путовао по Србији, старој и ново ослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године[2], када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела. Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике.[3] Главно му је дело `Кнежевина Србија` из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године.[4] Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке[5] и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.

Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.

Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве.[6] По њему је названа основна школа у Београду.

Библиографија
Путничка писма
Белешке кроз пут пет окружја по Србији
Из својих успомена
Живот Срба сељака
Славе у Срба
Из својих успомена
Задружна кућа на селу
Манастири у Србији
Педагогијске поуке
Како се учи књига
Школска хигијена, 1870.
Школска дисциплина
Поглед на народно школовање у Србији
Морална жена
Зимње вечери
Село Злоселица и учитељ Миливоје
Јурмус и Фатима
Омер Челебија
Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888.
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901.
Кнез Милош у причама, 1891.
Кнез Милош у причама II. 1900.
Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896.
Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894.
Кнежевина Србија, Београд, 1876.
Краљевина Србија
Чупић Стојан и Никола, Београд 1875.
Живот и дела веиких људи из свих народа I, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа II, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа III, Београд 1879.
Карађорђе у говори у створу, Београд 1904.
Референце
`Дело`, Београд 1908. године
`Школски лист`, Сомбор 1869. године
`Коло`, Београд 1942. године
`Стражилово`, Нови Сад 1886. године
`Мале новине`, Београд 1889. године
Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564.

KNJIGE. https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=vanillasky1&Grupa=1

Obogatite svoju biblioteku dobrom knjigom( da se razumemo --ne postoji loša knjiga--samo su nam interesovanja različita)
U ponudi raznovrsni žanrovi ,na raznim jezicima,nove,polovne,za mladje,za one malo starije.
Edukativne,maštovite i nadasve zanimljive knjige uz koje su neki odrastali,odrastaju, a neki će tek odrastati.
Nikada neće izaći iz mode,uvek u korak sa napretkom,korak ispred svog vremena.
Krasile su naše police i krasiće ih još mnogo,mnogo vremena.
Ovo nije preporuka dana,nedelje ili možda meseca-već preporuka za ceo život.
Ponekad bake i deke čitaju svojim unucima,neretko bude i obrnuto.
Uživajte u životu-maštajte,jer čarolija nikad ne prestaje.
Ne sudi o knjizi po koricama!!!
Lično preuzimanje na adresi u Dobanovcima.
Ako imate bilo kakve želje,najljubaznije Vas molim da to dogovorimo porukama pre kupovine,jer ćemo tako izbeći potrebu da bespotrebno gubimo vreme ispravljajući neispravljivo.
Knjige šaljem preporucenom tiskovinom ( cenovnik na sajtu pošte 82 do 210 din. u zavisnosti od tezine a maksimalno do 5 kilograma,iznad 5 kilograma do 30 kilograma po ceni od 280 do 450 din.u zavisnosti od težine,po želji moze i nekom od kurirskih službi)
Šaljem u inostranstvo kao preporučenu tiskovinu i M vreću cenovnik zavisi od težine a možete ga pogledati na sajtu pošte-uplate preko western-union)








Predmet: 63891557
Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба је дело Милана Милићевића из 1888. На ово дело надовезује се Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г. од истог писца.

У делу је приказано животопис многих познатих и мање познатих, али свакако значајних људи са простора Србије и шире.

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
Dodatak pomeniku od 1888.jpg
Настанак и садржај
Аутор Милан Милићевић
Земља Краљевина Србија
Језик српски језик
Издавање
Издавач Издање Чупићеве задужбине
Број страница 198
Тип медија Тврде корице
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г. је дело Милана Милићевића које се надовезује на Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба од истог писца. У њему је приказано преко 160 животописа многих познатих и мање познатих, али свакако значајних људи са простора Србије и шире. Дело је подељено на два дела, с тим што се у првом делу обрађују помени нових покојника а у другом исправке за Поменик од 1888.[1]


С Википедије, слободне енциклопедије

Милан Ђ Милићевић
Датум рођења 4. јун 1831.
Место рођења Рипањ
Кнежевина Србија
Датум смрти 17. новембар 1908. (77 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Србија

Милан Ђ. Милићевић (Рипањ, 4. јун 1831 — Београд, 4/17. новембар 1908) је био књижевник, редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге.


Садржај
1 Биографија
2 Библиографија
3 Референце
4 Спољашње везе
Биографија

Милан Ђ. Милићевић са супругом на калемегданској клупи
Милан је рођен у Рипњу код Београда, од родитеља Јована и Митре 1831. године. Потичу Милићевићи из Старог Влаха, одакле су се доселили `пре три века`. Похађао је основну школу у родном селу, а школовање наставио у Београду.[1] После гимназије завршио је Богословију у Београду, и затим радио као државни чиновник у разним звањима: као учитељ основне школе у Лешници, па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота и као писар.

Много је путовао по Србији, старој и ново ослобођеним крајевима, уз српско-бугарску границу, по Црној Гори и Русији. Био је секретар српског Министарства просвете 1861-1874. године[2], када врши своја опсежна испитивања у народу. Пропутовао је готово целу Србију и као школски надзорник, и скупио грађу за своја дела. Објавио је преко 100 књижевних наслова, различите тематике.[3] Главно му је дело `Кнежевина Србија` из 1876. године. Јавља се 1867. године и као секретар Српског ученог друштва у Београду. Био је оснивач и члан Одбора Друштва Светог Саве 1886. године.[4] Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке[5] и државни саветник. Уређивао је часопис „Школа“.

Био је један од секретара Скупштине 1864. и Скупштине 1867. у Београду.

Додељен му је Орден Таковског крста и Орден Светог Саве.[6] По њему је названа основна школа у Београду.

Библиографија
Путничка писма
Белешке кроз пут пет окружја по Србији
Из својих успомена
Живот Срба сељака
Славе у Срба
Из својих успомена
Задружна кућа на селу
Манастири у Србији
Педагогијске поуке
Како се учи књига
Школска хигијена, 1870.
Школска дисциплина
Поглед на народно школовање у Србији
Морална жена
Зимње вечери
Село Злоселица и учитељ Миливоје
Јурмус и Фатима
Омер Челебија
Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, 1888.
Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г.
Поменик знаменитих људи у српском народу, Београд 1901.
Кнез Милош у причама, 1891.
Кнез Милош у причама II. 1900.
Кнез Милиш у споменицима свог некадашњег секретара, Београд 1896.
Жена XX века, написала Жил СИмон и Густав Симон, Београд 1894.
Кнежевина Србија, Београд, 1876.
Краљевина Србија
Чупић Стојан и Никола, Београд 1875.
Живот и дела веиких људи из свих народа I, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа II, Београд 1877.
Живот и дела веиких људи из свих народа III, Београд 1879.
Карађорђе у говори у створу, Београд 1904.
Референце
`Дело`, Београд 1908. године
`Школски лист`, Сомбор 1869. године
`Коло`, Београд 1942. године
`Стражилово`, Нови Сад 1886. године
`Мале новине`, Београд 1889. године
Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 564.
63891557 Milan Đ.Milićević  POMENIK / DODATAK POMENIKU

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.