Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Čurug, Žabalj |
Godina izdanja: 2013
Autor: Domaći
ISBN: ISBN 978-86-86039-39-2
Jezik: Srpski
VELIKA REMETA-MANASTIR SVETOG DIMITRIJA-monografija 2648-N1*2020
autor:DUŠKO M. KOVAČEVIĆ: ISBN 978-86-86039-39-2
Izdavač: Manastir Velika Remeta, 2013. god.
Tvrd povez, ćirilica,..116 str. Ilustrovano-kolor ilustracije,.format: 28X 23. cm, težina 850.grama
Nekorišćena knjiga.
Manastir Velika Remeta je jedan od 16 fruškogorskih manastira. Nalazi se u istočnom delu Fruške gore, severozapadno od istoimenog naselja i nekadašnjeg Prnjavora Velika Remeta, u čijem se ataru danas nalazi. Manastir prostorno i administrativno pripada opštini Irig.
Manastir je posvećen svetom Dimitriju, a u njegovom sastavu se nalazi i crkva posvećena ovom svecu. U okviru manastira se nalaze i dve kapele — svetog Jovana Krstitelja iz 18. veka i Uspenija Presvete Bogorodice iz 1970.
Историја
По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром и предао власт свом брату Милутину. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу).
Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.
На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га.
Велика Ремета је обновљена 1982.