ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1966
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Zoran Joksimović: SELO DRAGOJLA DUDIĆA, SUBNOR SR Srbije 1966, tvrdi povez, omot, str. 183.

Selo Klinci; valjevski kraj; Ustanak i revolucija; Narodni heroj Dragojlo Dudić.
Očuvanost 3; ima školsku posvetu; omot pohaban.

Зоран Јоксимовић (Брезовица, 12. септембар 1932 — Ваљево, 26. април 2015) био је српски књижевник, историчар и новинар. Добитник је више награда за научно дело.

Рођен у селу Брезовици, у Тамнави, 12. септембра 1932. Основну школу је учио у Брезовици (1939-1943), гимназију у Ваљеву (1945-1952), а славистику и југословенске књижевности са српскохрватским језиком студирао је у Београду (1952.-1957.).

Скоро цео радни век провео у новинарству. Као ученик покренуо је лист Реч омладине (1952.). У ваљевском Напреду био је новинар-уредник културне рубрике и фељтона (1957.-1961. и 1966.-1990.), уредник листа (1961.), главни и одговорни уредник (1962-1964. и 1966-1970), а директор (1962-1964).Био је управник волонтер Градске библиотеке (1963.), и кустос у Народном музеју (1965-1966) у Ваљеву.

Радио је и као дописник Вечерњих новости и Тањуга. Уређивао је дечји лист Полет (1958.-1961.) и Сусрети (1971.-1976.). Члан редакција и уређивачких одбора: У ствари (1960-1961), Вуков сабор (1971-1976), Гласник ИАВ (1959-1971), Гимназијалац (јубиларни 1980. и 1990), ГИРО Милић Ракић (1980-1994) и др. Зоран Јоксимовић је двадесет година (1991-2010), био један од двојице уредника Календара Колубара, (једно време Ваљевац) и редактор Биографског лексикона Ваљевског краја (1996-2010). Уређивао је републички часопис Књижар (2000-2010).

Уредио је и књиге Гола Глава и њена школа и Сто година Основне школе у Памбуковици, као и књигу Матуранти Ваљевске гимназије 1952. (о педесетогодишњици полагања испита зрелости). Био је члан је Удружења новинара Србије од 1957, и Удружења књижевника Србије (1962).

Преминуо је у Ваљеву 26. априла 2015. године.[

Радови Зорана Јоксимовића награђивани су на анонимним конкурсима: приче у Шапцу, Крушевцу, Нишу, Лесковцу, Београду, Сарајеву, Скопљу; романе Последње лето и Петљаревић и остали наградио је Телеграм у Загребу (1966. и 1967); романсирану биографију Живот Драгојла Дудића и повест Јачи од ватре наградила је Фондација Драгојло Дудић (1972. и 1974).
Дело

Његово дело је било разноврсно и богато. Аутор је прича, приповедака, романа, романсираних биографија, фељтона, хроника, чланака, критика, записа, портета, интервјуа, позоришних, радио и ТВ сценарија, библиографија. Поједине књиге Зорана Јоксимовића доживеле су више издања, драматизоване и позоришно извођене.

Превођен је на мађарски, македонски, руски и енглески језик. Осим књижевног рада Јоксимовић изучава прошлост Ваљева, Ваљевског краја и, у новије време, Тамнаве, XIX и XX века у широком жанровском и тематском распону од политичке, привредне историје и демографије до историје културе, уметности и штампе. Његово вишегодишње књижевно, новинарско и уредничко искуство, послужило му је за веома успешан и цењен редакторски рад који је и језички стручан.
Књиге

Сенке ветровима однесене, приповетке, Београд 1961;
Драгојло Дудић, кратка биографија, Београд 1964;
Село Драгојла Дудића, хроника, Нови Сад 1966;
Ваљево, град устаника (с групом аутора) Београд 1967;
Последње лето, роман, Ријека 1968;
Порука испод вешала, повест, Ваљево 1971;
Живот Драгојла Дудића, романсирана биографија, Београд 1974;
Јачи од ватре, повест Ваљево 1977;
Подриње и Колубара, туристички водич (с групом аутора), Београд 1979;
Петљаревић и остали, роман, Ваљево 1980;
Револуционарни раднички покрет у Ваљевском крају 1919-1941, хроника, Ваљево 1981;
Сунце у високом луку, приповетке (предговор Сл. Ж. Марковић), Ваљево 1982;
Драгојло Дудић, Ваљево 1987.
Изабрана проза (избор Остоја Продановић), Ваљево 2012;