ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7521
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Војвода Вук, болно ожалошћен ранијим
губитцима на Кајмакчалану и Сивој Стени, . .
мора поново да гледа смрт СВОЈИХ људи, КОЈИ
су га годинама свесрдно помагали у тешкој
МИСИЈИ.
То је и за њега већ много. Он не жели . .
да надживи СВОЈУ команду која се сваким
даном све више смањује. Са презривим
осмехом на, леденом лицу, он посматра
напад Бугара на његов први батаљон.
Повијају се танки редови четника, који се с
муком одржавају против бројно јачег
непријатеља. Око два часа по подне, једна
Вукова чета попушта.
Вук, праћен остатком најбољих јунака из
одреда, напушта своје дотадашње место и
кроз кишу врелог челика одлази тој чети,
ставља јој се на чело и води је на јуриш.
Подилазећи под саме стене на којима су
начичкани Бугари, бива рањен парчетом
бомбе у десну руку. Муњевитом брзином он
пребацује пушку из десне у леву руку и креће
даље ...

Ово су речи Илије Бирчанина о саборцу и ЛЕГЕНДАРНОМ ЧЕТНИЧКОМ ВОЈВОДИ, ВОЈВОДИ ВУКУ, НАЈИЗАБРАНИЈЕМ ОД ИЗАБРАНИХ! Како је бити под командом Војводе Вука видимо на примеру Станислава Кракова, који је као седамнаестогодишњак искалио свој челични патриотизам управо код њега (види слику бр 2).

Што би Сима Лукин Лазић рекао:
`Јер народи бивају велики само
по великим људима својим.
А не умијемо ли ми цијенити заслуге заслужних људи својих, на истину, онда И НЕ ЗАСЛУЖУЈЕМО ДА ИХ ИМАМО!`
А ВОЈИН ПОПОВИЋ, ВОЈВОДА ВУК, БИО ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈИЗАБРАНИЈИХ МЕЂУ ИЗАБРАНИМА!