pregleda

Vaso Glušac - POVELJE MATIJE NINOSLAVA BANA BOSANSKOGA


Cena:
250 din (Predmet je prodat)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Čukarica,
Beograd-Čukarica
Prodavac

drinos (6258)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 14156

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vaso Glušac: POVELJE MATIJE NINOSLAVA BANA BOSANSKOGA I NARODNOST NJEGOVIH PODANIKA, Bard fin 2011, str. 77.
Prvi put objavljeno 1912.
Istorija.
Očuvanost 4.

Највјеродостојнији свједоци о етничкој припадности становништва средњовјековне босанске државе, јесу повеље босанских владара и властеле, настале на подручју средњовјековне босанске државе. Таквих извора је мало сачувано па представљају непроцјењиву драгоцјеност за историчаре.

Приликом анализе домаћих извора, требамо пазити у које вријеме и на којој територији су настали. Знамо да се босанска држава постепено ширила из свога језгра које је обухватало територију између Сарајева и Зенице, прикључујући себи сусједне географско-управне територије. Прије него ће ући у границе државе Котроманића, на тим територијама настајали су извори који су говорили о етничком идентитету становништву тих подручја. Са друге стране, имамо и изворе који су настајали на тим територијама, у вријеме када су оне биле инкорпориране у босанску државу. На све ово треба да обратимо пажњу, како би боље анализирали и разумјели домаће изворе.

Најстарији домаћи извор који говори о етничком идентитету босанског становништва, и то још док се босанска држава није проширила на Хум и Јужни Далмацију, а на запад се није простирала даље од изворишта ријеке Сане, јесу повеље бана Матије Нинослава (1232-1250).[1] Наиме у три банове повеље, писане 1234-1240[2], 1240[3] и 1249,[4] као његови поданици спомињу се Срби. Ове су повеље уговори између босанског бана и Дубровника, а тичу се слободе трговања дубровачких трговаца по босанској држави. Дијелови текста банових повеља по којима видимо да Нинослав своје поданике сматра Србима у преводу на савремени српски језик гласе овако: Ако тужи Србин Влаха да се парничи пред кнезом; ако тужи Влах Србина да се парничи пред баном.[5]

Из овога се види да бан одговара за своје поданике Србе, и да ако неко од њих скриви нешто дубровачком трговцу, мора и да одговара пред баном. Дубровчане назива Власима, што је назив којим су у то доба називани романски становници у словенској близини. Исто тако Дубровчани су у својим латинским повељама име Србин преводили као Sclavus.

Прије ових повеља бана Нинослава, Стефан Немањић у вријеме док је још био велики жупан, у једној својој повељи упућеној Дубровчанима њих назива Власима а своје поданике Србима: са не емле Срблин Влаха без суда, а у дубровачкој латинској повељи тај дио гласи Ut Sclavus non apprehendat Raguseum sine iudicio (Влах=Raguseus).[6]

Треба имати на уму да је Хум тада био под Немањићима, па је тако ова повеље Стефана Немањића и извор за етнички идентитет Хумљана у првој половини XIII вијека. У вријеме Немањића поред назива Хумљани за народ, чији корјен није етнички него регионални, у Хуму у то доба живе Срби и Власи. Ти Власи су могли бити сточари или трговци романског или неког другог етничког поријекла, као и србизовани старосједиоци или Срби који су се професионално бавили сточарством.

Слични односи између Дубровника и Срба били су и за вријеме цара Душана, па тако у једној својој хрисовуљи Дубровчанима цар Душан пише: И кад тужи Латин Србина да да Латин Србину половину свједока Латина а половину Срба, такође и Србин кад тужи Латина да му даје сведоке половину Срба а половину Латина[7]

Ово показује један континуитет у дипломатским односима српских држава средњег вијека са Дубровником, јер како видимо почев од Стефана Првовјенчаног, преко бана Нинослава, до цара Душана а и послије њега, постојао је сличан дипломатски образац. Занимљиво је да бан Нинослав у својим повељама, владаре из куће Немањића назива рашким краљевима, што се може објаснити тиме да своје поданике назива Србима.[8] Треба имати и на уму да се Нинослав обраћа римокатоличком Дубровнику, а у латинским изворима римокатоличких земаља преовлађује тај назив за српску државу.[9] Тако у једној латинској повељи насталој у Котору јануара 1186. године, Стефан Немања се назива iupani Rasse.[10]....

Knjige preuzimate: 1. preporučenom poštom - tiskovina ili paket, plaća se unapred na račun ili postnet uputnicom u pošti. Poštarina je od 90 do 150 rsd, paketi 250 rsd.
2. pouzećem postekspres kurirskom službom. Poštarina je od 280 dinara pa naviše zavisi od težine.

3. lično preuzimanje.
_________________________________________________
Račun: 205-9001005917386-97 Komercijalna banka .
--------------------------------------------------
- Za kupovine preko 3000 dinara besplatno slanje u Srbiji klasičnom poštom putem tiskovine ili paketa.
--------------------------------------------------------------
- Knjige su korišćene ili antikvarne u dobrom stanju, ocena očuvanosti 3, 4, 5.
--------------------------------------------------------------
- Ako šaljem knjigu na drugu adresu obavestite me odmah po kupovini a svakako pre uplate. Potrebno je da kupac ima preciznu adresu za prijem pošiljke, puno ime, tačan naziv ulice, broj kuće ili zgrade sa brojem stana. Ako se šalje na adresu firme navesti njen naziv.
-------------------------------------------------------------
- Za inostranstvo šaljem posle uplate preko Western Uniona ili MoneyGrama ili preko međunarodne poštanske uputnice iz država u kojima je moguća ta uplata uz napomenu da je međunarodna poštarina izuzetno visoka od 5 do 25 evra /zavisi od težine pošiljke/.
-------------------------------------------------------------
- LIČNO PREUZIMANJE JE U NASELJU CERAK NA ADRESI PRODAVCA / Beograd-Čukarica/. POSTOJI I MOGUĆNOST U KASNIM POPODNEVNIM SATIMA NA ZELENOM VENCU.
-----------------------------------------------------------
Katalog knjiga:
http://drinos.kupindo.com/kupindo

Predmet: 58384739
Vaso Glušac: POVELJE MATIJE NINOSLAVA BANA BOSANSKOGA I NARODNOST NJEGOVIH PODANIKA, Bard fin 2011, str. 77.
Prvi put objavljeno 1912.
Istorija.
Očuvanost 4.

Највјеродостојнији свједоци о етничкој припадности становништва средњовјековне босанске државе, јесу повеље босанских владара и властеле, настале на подручју средњовјековне босанске државе. Таквих извора је мало сачувано па представљају непроцјењиву драгоцјеност за историчаре.

Приликом анализе домаћих извора, требамо пазити у које вријеме и на којој територији су настали. Знамо да се босанска држава постепено ширила из свога језгра које је обухватало територију између Сарајева и Зенице, прикључујући себи сусједне географско-управне територије. Прије него ће ући у границе државе Котроманића, на тим територијама настајали су извори који су говорили о етничком идентитету становништву тих подручја. Са друге стране, имамо и изворе који су настајали на тим територијама, у вријеме када су оне биле инкорпориране у босанску државу. На све ово треба да обратимо пажњу, како би боље анализирали и разумјели домаће изворе.

Најстарији домаћи извор који говори о етничком идентитету босанског становништва, и то још док се босанска држава није проширила на Хум и Јужни Далмацију, а на запад се није простирала даље од изворишта ријеке Сане, јесу повеље бана Матије Нинослава (1232-1250).[1] Наиме у три банове повеље, писане 1234-1240[2], 1240[3] и 1249,[4] као његови поданици спомињу се Срби. Ове су повеље уговори између босанског бана и Дубровника, а тичу се слободе трговања дубровачких трговаца по босанској држави. Дијелови текста банових повеља по којима видимо да Нинослав своје поданике сматра Србима у преводу на савремени српски језик гласе овако: Ако тужи Србин Влаха да се парничи пред кнезом; ако тужи Влах Србина да се парничи пред баном.[5]

Из овога се види да бан одговара за своје поданике Србе, и да ако неко од њих скриви нешто дубровачком трговцу, мора и да одговара пред баном. Дубровчане назива Власима, што је назив којим су у то доба називани романски становници у словенској близини. Исто тако Дубровчани су у својим латинским повељама име Србин преводили као Sclavus.

Прије ових повеља бана Нинослава, Стефан Немањић у вријеме док је још био велики жупан, у једној својој повељи упућеној Дубровчанима њих назива Власима а своје поданике Србима: са не емле Срблин Влаха без суда, а у дубровачкој латинској повељи тај дио гласи Ut Sclavus non apprehendat Raguseum sine iudicio (Влах=Raguseus).[6]

Треба имати на уму да је Хум тада био под Немањићима, па је тако ова повеље Стефана Немањића и извор за етнички идентитет Хумљана у првој половини XIII вијека. У вријеме Немањића поред назива Хумљани за народ, чији корјен није етнички него регионални, у Хуму у то доба живе Срби и Власи. Ти Власи су могли бити сточари или трговци романског или неког другог етничког поријекла, као и србизовани старосједиоци или Срби који су се професионално бавили сточарством.

Слични односи између Дубровника и Срба били су и за вријеме цара Душана, па тако у једној својој хрисовуљи Дубровчанима цар Душан пише: И кад тужи Латин Србина да да Латин Србину половину свједока Латина а половину Срба, такође и Србин кад тужи Латина да му даје сведоке половину Срба а половину Латина[7]

Ово показује један континуитет у дипломатским односима српских држава средњег вијека са Дубровником, јер како видимо почев од Стефана Првовјенчаног, преко бана Нинослава, до цара Душана а и послије њега, постојао је сличан дипломатски образац. Занимљиво је да бан Нинослав у својим повељама, владаре из куће Немањића назива рашким краљевима, што се може објаснити тиме да своје поданике назива Србима.[8] Треба имати и на уму да се Нинослав обраћа римокатоличком Дубровнику, а у латинским изворима римокатоличких земаља преовлађује тај назив за српску државу.[9] Тако у једној латинској повељи насталој у Котору јануара 1186. године, Стефан Немања се назива iupani Rasse.[10]....
58384739 Vaso Glušac - POVELJE MATIJE NINOSLAVA BANA BOSANSKOGA

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.