ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2014
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nekorišćena, nova
Izdavač: Gradska biblioteka u Novom Sadu - Novi Sad, 2014.
Broširan povez, 19 cm, 354 str.

Alfred Rozencvajg je bio srpski pesnik jevrejskog porekla, rođen 1896. u Vukovaru, tada Austrougarskoj.

Stvarao je pod pseudonimom Nenad Mitrov i iza sebe ostavio samo dve zbirke pesama, jednu knjigu u koautorstvu sa Mladenom Leskovcem, Žarkom Vasiljevićem i Dušanom Mikićem i veliki broj pesama u različitim publikacijama.

Savremenici, poput Leskovca, opisuju ga kao čoveka blage naravi, prevashodno liričara, koji u svojim pesmama gaji ljubav punu tragizma, gorčine i neostvarene žudnje. Leskovac ga takođe opisuje kao čoveka gladnog znanja, koji je `zbog Leopardija naučio italijanski, radi Bodlera francuski, te sav bio uronjen u antičku poeziju`.

1941. po dolasku mađarskog i nemačkog okupatora u Novi Sad, u kom je živeo, biva otpušten iz državne službe i prisiljen na izvršavanje teških fizičkih poslova. Uskoro biva hapšen i saslušavan u vezi sa njegovim nećakom Viktorom Rozencvajgom, komunistom i takođe pesnikom koji se krio od policije.

Da bi izbegao dalju torturu, ugušio se gasom u svom stanu 7. jula iste godine, iza sebe ostavljajući veliki broj neobjavljenih pesama.

NENAD MITROV, pseudonim zloslutno prikriva identitet Jevrejina pred nadolazećom nacističkom olujom Alfred Rozencvajga rođenog 1896. godine koji je pripadao pesnicima tridesetih godina dvadesetog veka. Porodica Rozencvajg je iznedrila dva pesnika, pa kao što njegov sestrić Viktor stvara pod pseudonimom, tako i Alfred svoj književni izraz oblikuje pod imenom Nenad Mitrov. Pesnikov portret najplastičnije je dočarao njegov savremenik Mladen Leskovac u eseju `Sećanje na Nenada Mitrova`. Opisao ga je kao čoveka bogatog unutrašnjeg bića i neprestano gladnog znanja, opisao ga je kao intelektualca `koji je zbog Leopardija naučio italijanski, zbog Bodlera francuski, bio je uronjen u antičku poeziju i izučavao je budističku misao i pesništvo`. Tog pesnika i humanistu, izabrao je okupator za žrtvu svog napada na čovečnost. Tragajući za pesnikovim sestrićem Viktorom, uputio je pesniku ultimatum: ili da bude mučen i ubijen ili da sastavi spisak novosadskih intelektualaca, komunistički opredeljenih. Pesnik je izvršio samoubistvo, udahnuvši otrov iz gasnog rešoa.

Pesničko delo Nenada Mitrova ostalo je obavijeno velom tame. Zastupljen u Antologiji novije lirike Sime Pandurovića, kao i u Antologiji srpskohrvatske posleratne lirike Đure Gavele, prevođen na mađarski i poljski, ostavio je književno nasleđe, koje je izmicalo oku kritičara i tek ponekad bilo predmet interesovanja. Pet knjiga poezije i proze ostalo je u rukopisu, a zbirke Dve duše (1927), Kroz klance i jadikovce (1928), kao i ciklus Bespuće crnoga spruda, u zbirci Tri prema jedan za poeziju (kolektivno poetsko istupanje koje je okupilo tri pesnika: Nenada Mitrova, Žarka Vasiljevića, Mladena Leskovca i jednog prozaistu: Dušana Mikića, dopunjeno ilustracijama Aleksandra Kumrića, objavljeno 1934. godine), obuhvata poeziju umerenog modernizma. Ovu poeziju Jovan Deretić ocenjuje kao `napor` pesnika `da svoj lični udes uzdigne do metafizičke pobune protiv sudbine..` U novije vreme Dragana Beleslijin se bavila delom ovog pesnika i uspela da objavi njegovu pesničku voluminoznu zaostavštinu, pod naslovom, Pozno bilje.