ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

odlicno ocuvano


Izdavač: Informatika
Broj strana: 689
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 23.5 x 16.5 cm
Godina izdanja: 2017.
Opis
Verovatno još nije došlo vreme u kome bi se u potpunosti mogla oceniti Staljinova ličnost. Međutim, što je sovjetska epoha delje od nas, to se većim čine dostignuća vezana za njegovo ime. To se naročito jasno vidi danas, kada u Rusiji vlada kapital uz pomoć liberalnih reformi koje već dvadeset godina traju. Ove mizantropske reforme vrše se ne samo zbog toga da bi se u narodnom sećanju izbrisalo sve ono što je bilo svetlo i lepo u Sovjetskom Savezu, već i zbog toga da bi se uništila ruska državnost i zajedno sa tim ubile nade miliona različitih naroda da žive u miru, redu i saglasju. Zbog toga Staljinovo ime, danas više nego ikada pre, dobija na planetarnom značaju.

Ovu knjigu je napisao pisac koji je istraživao život i rad J. V. Staljina, čovek koji je učestvovao u Velikom Otadžbinskom ratu, Vladimir Vasiljevič Suhodejev, čovek koji se sa velikim poštovanjem odnosi prema našoj skorijoj istoriji, vremenu kada je Sovjetski Savez (Rusija) bio jedinstven i nepodeljen i na čijem čelu je bila snažna ličnost. Knjiga je napisana radi toga da bi nova pokolenja znala i sećala se junačke prošlosti svoje zemlje, bez falsifikacija i predrasuda.




Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин (рус. Иосиф Виссарионович Джугашви́ли Сталин, груз. იოსებ ბესარიონის ძე სტალინი; Гори, 18. децембар 1878. — Москва, 5. март 1953) био је први Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, од 1922. до своје смрти 1953. године. Стаљин је преузео водећу улогу у совјетској политици након смрти Владимира Иљича Лењина 1924. године, постепено маргинализујући своје политичке противнике све док није постао неприкосновени лидер Совјетског Савеза.

Јосиф Стаљин
CroppedStalin1943.jpg
Стаљин (1943)
Датум рођења
18. децембар 1878.
Место рођења
Гори, Тифлиска губернија
Руска Империја Руска Империја
Датум смрти
5. март 1953. (74 год.)
Место смрти
Москва, Руска СФСР
СССР
Деца
Јаков Џугашвили
Василиј Стаљин
Светлана Алилујева
Учешће у ратовима
Руски грађански рат
Велики отаџбински рат
Служба
Совјетска армија
Чин
Генералисимус Совјетског Савеза
Потпис
Stalin Signature.svg
Генерални секретар
Централног комитета
Комунистичке партије
Совјетског Савеза
Период
3. април 1922. — 16. октобар 1952.
Претходник
—
Наследник
Георгиј Маљенков
Херој СССР од
1945.
Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Херој социјалситичког рада
Орден победе
Орден победе
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден Суворова првог степена
страна одликовања:
Херој Народне Републике Монголије
Орден Сухабатора
Орден Сухабатора

Еполета за раме генералисимуса Совјетског Савеза
Стаљин је покренуо командну економију, замењујући Нову економску политику из 1920-их са петогодишњим плановима, чиме је започео период брзе индустријализације и економске колективизације. Преокрет у пољопривредном сектору је пореметио производњу хране, што је изазвало велику глад, укључујући катастрофалну глад у Совјетском Савезу 1932—33 (познату у Украјини као Голодомор).[1]

Током касних 1930-их, Стаљин је започео Велику чистку (познату још и као „Велики терор”), кампању за чишћење Комунистичке партије од људи оптужених за саботаже, тероризам и издају; она је убрзо проширена на војску и друге секторе совјетског душтва. У пракси, чистке су спровођене врло неселективно. Мете су често биле погубљене, затваране у Гулаг радне логоре или протериване. У годинама које су следиле, милиони припадника националних мањина су такође депортоване[2][3].

Током 1939. године Стаљин је потписао пакт о ненападању са нацистичком Немачком, након чега је уследила совјетска инвазија на Пољску, Финску, балтичке земље, Бесарабију и северну Буковину. Након што је Немачка прекршила пакт инвазијом на Совјетски Савез 1941, Совјети се прикључују Савезницима и играју важну улогу у поразу сила Осовине, по цену највећих жртава за било коју земљу у рату (углавном због масовне смрти цивила на територијама окупираним од стране Немачке). Након рата, Стаљин је инсталирао марионетске комунистичке режиме у већини земаља источне Европе, формирајући Источни блок, иза онога што је названо „Гвоздена завеса” совјетске владавине током Хладног рата. Стаљинова влада је такође била покретачка снага за уклањање политичких убистава из Конвенције о геноциду из 1948[4][5].

Модерна гледишта на Стаљина у Руској Федерацији су у великој мери подељена; једни га сматрају за великог тиранина.[6] а други за способног лидера[7] Након његове смрти, Стаљин и његов режим су били доведени у питање и осуђивани у више наврата. Стаљинов наследник Никита Хрушчов је 1956. године осудио његово наслеђе и тиме започео процес де-стаљинизације Совјетског Савеза.[8] У новембру 2010, руска државна дума је усвојила декларацију којом окривљује Стаљина и остале тадашње високе државне званичнике као главне одговорне за Катињски масакр.[9]


staljinova enciklopedija o staljinu trocki lenjin solzenjicin arhipelag gulag sssr komunizam ruski marks marksizam ruska avangarda ...