pregleda

POSLANICA O PROPASTI UGARSKOG KRALJEVSTVA - Đ. Sremac


Cena:
1.190 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (3916)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,71% pozitivnih ocena

Pozitivne: 6578

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

vrlo dobro stanje kao na slikama

Аутор Сремац, Ђурађ
Наслов Посланица о пропасти Угарског краљевства / Ђурађ Сремац ; [превео с латинског Мирко Полгар]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1987
Издавање и производња Београд : Српска књижевна задруга, 1987 (Београд : Култура)
Физички опис XXXI, 315 стр. ; 23 cm
Остали аутори Полгар, Мирко
Ћирковић, Сима
ISBN 86-379-0052-6 (картон с омотом)
Напомене Превод дела: Epistola de Perdicione Regni Hungarorum / Georgi Sirmiensis
Сведочење попа Ђурђа Сремца / Сима Ћирковић: стр. VII-XXVII.
Предметне одреднице Сремац, Ђурађ, око 1490 - око 1550
Мађарска – Историја – 15-16.в.

Đorđe Sremac (oko 1490. - posle 1548.) je bio ugarski hroničar, kapelan Jovana Zapolje i autor `Poslanice o propasti Ugarskog kraljevstva`, najznačajnijeg izvora za srpsku istoriju u prvoj polovini 16. veka.

Rođen je u Kamenici (današnja Sremska Kamenica) oko 1490. godine. Otac mu je bio vlasnik svratišta. Školovao se u Futogu i Alba Juliji (Erdeljski Beograd) gde je postao sveštenik. Prisustvovao je sahrani Beatriče Frankopan, udovice Ivaniša Horvata (1509. ili 1510. godine). Obavljao je funkciju kapelana Franje Perenjija boraveći u Velikom Varadinu, nakon čega stupa u službu Andrije Batorija. Sa vojskom ga je Andrija poslao 1521. godine u pomoć opsednutom Beogradu. Grad je pao pod Turke pre dolaska Đorđa Sremca. Sledeću zimu je u službi Jakova Banfija Talovca. Potom je u Budimu dvorski kapelan Lajoša II, poslednjeg ugarskog srednjovekovnog vladara. Nije učestvovao u Mohačkoj bici (29. avgust 1526.) kada je Sulejman Veličanstveni naneo poraz Lajošu koji je ostao da leži na bojnom polju. Prenosio je kraljevske relikvije iz Budima u Požun, a nakon Sulejmanovog povlačenja postaje kapelan Jovana Zapolje. Zapolja je krunisan za ugarskog kralja, nasuprot Ferdinanda Habzburškog. Đorđe ostaje uz Jovana do njegove smrti. Bio je i među poljskim najamnicima Jovana Zapolje. Lično je prisustvovao bici kod Tokaja (27. septembar 1527. godine) kada je bezuspešno nagovarao građane Košica da pristanu uz Zapolju. Sledećih osam meseci je sa Zapoljom u Poljskoj, kao izbeglica. Zapolji su Turci pomogli da se učvrsti u Ugarskoj. Učestvuje u odbrani Budima od napada Ferdinanda Habzburškog. Nakon smrti Jovana Zapolje (1540), Turci osvajaju gradove od Pečuja do Budima i Ostrogona, čemu Đorđe lično prisustvuje. Prelazi sa Izabelom u Erdelj gde piše svoje delo Epistola de perdicione regni Hungarorum koje je štampano 1857. godine. Potom odlazi u Beč gde je i umro posle 1548. godine.

Delo

Jovan Zapolja
Delo Đurđa Sremca pod naslovom `Poslanica o propasti Ugarskog kraljevstva` (Epistola de perdicione regni Hungarorum) objavljeno je kao prva sveska Monumenta Hungariae historica u seriji Scriptores predstavlja značajan izvor za srpsku istoriju u prvoj polovini 16. veka. Sačuvan je rukopis koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Budimpešti u zbirci latinskih rukopisa, pod brojem 4020. Đorđe je opisivao događaje od 1484. do 1543. godine, a najviše podataka daje za period nakon Mohačke bitke. O samoj bici na Mohaču, njegovi podaci nisu pouzdani. Maternji jezik bio mu je mađarski, a njegov latinski ima dosta grešaka. U tekstu je dosta srpskih i mađarskih reči. Delo koje je pisao Đorđe Sremac delom je memoar. Đorđe piše o događajima kojima je sam prisustvovao ili o događajima koje su mu opisivali učesnici. Srpsko izdanje je Đorđevo delo doživelo 1987. godine u izdanju Srpske književne zadruge.






tags: ugarsko kraljevstvo propast zapada osvald spengler austrijanci mađari istorija balkana vojvodina istorija vojvodine seoba srba ... istorija srpskog naroda ... rat sa turcima turci u mađarskoj budimu sultan ulazi u budim ...

DOK JE SEZONA VIRUSA KNJIGE MOŽDA NEĆEMO SLATI BAŠ SVAKI DAN
IMAJTE RAZUMEVANJA AKO POŠILJKA BUDE STIGLA KOJI DAN KASNIJE (Što ne znači da ne može stići i dan odmah posle narudžbine, zavisi kako se pogodi)
Takođe, mnogo ređe idemo za Beograd, tako da ne računate na lično preuzimanje u Beogradu ukoliko vam je hitno potreban kupljeni predmet.
Poštarina za knjige je u proseku 120-130 dinara, što je mala suma da bi se izlagali riziku i mi i vi, tako da preporučujemo da se transakcije obave putem pošte.
Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili četvrtak, petak i subota.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar ako nam se potrefe termini dolaska.
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 120 - 150 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 57892843
vrlo dobro stanje kao na slikama

Аутор Сремац, Ђурађ
Наслов Посланица о пропасти Угарског краљевства / Ђурађ Сремац ; [превео с латинског Мирко Полгар]
Врста грађе књига
Језик српски
Година 1987
Издавање и производња Београд : Српска књижевна задруга, 1987 (Београд : Култура)
Физички опис XXXI, 315 стр. ; 23 cm
Остали аутори Полгар, Мирко
Ћирковић, Сима
ISBN 86-379-0052-6 (картон с омотом)
Напомене Превод дела: Epistola de Perdicione Regni Hungarorum / Georgi Sirmiensis
Сведочење попа Ђурђа Сремца / Сима Ћирковић: стр. VII-XXVII.
Предметне одреднице Сремац, Ђурађ, око 1490 - око 1550
Мађарска – Историја – 15-16.в.

Đorđe Sremac (oko 1490. - posle 1548.) je bio ugarski hroničar, kapelan Jovana Zapolje i autor `Poslanice o propasti Ugarskog kraljevstva`, najznačajnijeg izvora za srpsku istoriju u prvoj polovini 16. veka.

Rođen je u Kamenici (današnja Sremska Kamenica) oko 1490. godine. Otac mu je bio vlasnik svratišta. Školovao se u Futogu i Alba Juliji (Erdeljski Beograd) gde je postao sveštenik. Prisustvovao je sahrani Beatriče Frankopan, udovice Ivaniša Horvata (1509. ili 1510. godine). Obavljao je funkciju kapelana Franje Perenjija boraveći u Velikom Varadinu, nakon čega stupa u službu Andrije Batorija. Sa vojskom ga je Andrija poslao 1521. godine u pomoć opsednutom Beogradu. Grad je pao pod Turke pre dolaska Đorđa Sremca. Sledeću zimu je u službi Jakova Banfija Talovca. Potom je u Budimu dvorski kapelan Lajoša II, poslednjeg ugarskog srednjovekovnog vladara. Nije učestvovao u Mohačkoj bici (29. avgust 1526.) kada je Sulejman Veličanstveni naneo poraz Lajošu koji je ostao da leži na bojnom polju. Prenosio je kraljevske relikvije iz Budima u Požun, a nakon Sulejmanovog povlačenja postaje kapelan Jovana Zapolje. Zapolja je krunisan za ugarskog kralja, nasuprot Ferdinanda Habzburškog. Đorđe ostaje uz Jovana do njegove smrti. Bio je i među poljskim najamnicima Jovana Zapolje. Lično je prisustvovao bici kod Tokaja (27. septembar 1527. godine) kada je bezuspešno nagovarao građane Košica da pristanu uz Zapolju. Sledećih osam meseci je sa Zapoljom u Poljskoj, kao izbeglica. Zapolji su Turci pomogli da se učvrsti u Ugarskoj. Učestvuje u odbrani Budima od napada Ferdinanda Habzburškog. Nakon smrti Jovana Zapolje (1540), Turci osvajaju gradove od Pečuja do Budima i Ostrogona, čemu Đorđe lično prisustvuje. Prelazi sa Izabelom u Erdelj gde piše svoje delo Epistola de perdicione regni Hungarorum koje je štampano 1857. godine. Potom odlazi u Beč gde je i umro posle 1548. godine.

Delo

Jovan Zapolja
Delo Đurđa Sremca pod naslovom `Poslanica o propasti Ugarskog kraljevstva` (Epistola de perdicione regni Hungarorum) objavljeno je kao prva sveska Monumenta Hungariae historica u seriji Scriptores predstavlja značajan izvor za srpsku istoriju u prvoj polovini 16. veka. Sačuvan je rukopis koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Budimpešti u zbirci latinskih rukopisa, pod brojem 4020. Đorđe je opisivao događaje od 1484. do 1543. godine, a najviše podataka daje za period nakon Mohačke bitke. O samoj bici na Mohaču, njegovi podaci nisu pouzdani. Maternji jezik bio mu je mađarski, a njegov latinski ima dosta grešaka. U tekstu je dosta srpskih i mađarskih reči. Delo koje je pisao Đorđe Sremac delom je memoar. Đorđe piše o događajima kojima je sam prisustvovao ili o događajima koje su mu opisivali učesnici. Srpsko izdanje je Đorđevo delo doživelo 1987. godine u izdanju Srpske književne zadruge.






tags: ugarsko kraljevstvo propast zapada osvald spengler austrijanci mađari istorija balkana vojvodina istorija vojvodine seoba srba ... istorija srpskog naroda ... rat sa turcima turci u mađarskoj budimu sultan ulazi u budim ...
57892843 POSLANICA O PROPASTI UGARSKOG KRALJEVSTVA - Đ. Sremac

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.