pregleda

Jakob Burkhart KULTURA RENESANSE U ITALIJI


1.080 din
Cena:
972 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (3891)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,81% pozitivnih ocena

Pozitivne: 6532

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

KULTURA RENESANSE U ITALIJI
Jakob Burkhart
dereta 1991
mek povez, strana 379
stanje vrlo dobro, nema nikakvih mana unutar knjige





Jakob Burkhart (25. maj 1818 — 8. avgust 1897) bio je švajcarski istoričar umetnosti i kulture, i veoma značajan mislilac u oblastima istoriografije. Poznat je po tome što je bio jedan od prvih i najvećih zagovornika kulturne istorije.[1]Veoma je uticao na koncipiranje istoriografskog izučavanja renesanse, pogotovu na socijalne i ekonomske uslove razvitka umetničkih dela i pravaca. Njegovo najznačajnije istoriografsko ostvarenje je knjiga pod nazivom Civilizacija Renesanse u Italiji (1860).

Jakob Burkhart je rođen u Bazelu 25. maja 1818. godine. Otac mu je bio protestanski sveštenik, a porodica Burkhart je pripadala krugovima uglednijih porodica u gradu.[1]Kao mlad Burkhart je dobio kvalitetno humanističko obrazovanje. Ali pre nego što se u potpunosti okrenuo svojim kasnijim istoriografskim i filološkim interesovanjima, proveo je tri godine izučavajući teologiju. Nakon jedne kraće krize kada je njegova vera bila u pitanju, Burkhart je odbacio sveštenički poziv i do kraja života nije jasno iznosio svoje religijsko opredeljenje, što su neki autori tumačili kao isticanje određene vrste panteizma.[1]

Od 1839. do 1843. Burkhart je studirao na Univerzitetu u Berlinu. Tu je došao pod uticaj ljudi kao što su istoričar Johan Gustav Drojzen, odlučujući uticaj kada je istorija umetnosti u pitanju Franc Kugler, a veliko interesovanje je pobudio i Leopold fon Ranke, osnivač moderne istoriografije.[2]Kuglerova predavanja su bila posebno interesantna za Burkharta, s obzirom da se od malih nogu zanimao za slikarstvo i arhitekturu, što ga je sve usmeravalo ga renesansnoj Italiji. A kada je njegova koncepcija istorije u pitanju, takva shvatanja su umanjivala značaj pravne, političke i diplomatske istorije u odnosu na kulturnu. Takav stav prema izučavanju prošlosti predstavljao je suprotstavljenu formulaciju u odnosu na tada dominantu školu njegovog učitelja Rankea, koji je istoricistički akcentovao značaj diplomatske istorije i u skladu sa tim države i nacije.[1]

Nakon berlinskih studija Burkhart je produbljivao svoje znanje iz istorije umetnosti i istoriografije generalno. Počeo je da predaje na Univerzitetu u Bazelu koji nije predstavljao tako prestižno mesto kao berlinski, pa je u nekim periodima(1846/1847) pisao članke za bazelske konzervativne novine, kako bi se izdržavao.[1]Zimu 1847/1848. je proveo u Rimu, a nakon toga se vraća na poziciju predavača u Bazelu. Nije blakonaklono gledao na revolucije 1848/1849. godine u koje su se aktivno uključili mnogi od njegovih savremenika. Bio je konzervativno orijentisan, ali više u kulturnom nego političkom smislu. Svoje doba (19. vek) je smatrao izuzetno površnim i nadahnuće je pronalazio u izučavanju mnogo uzivišenijih perioda koji su kako je smatrao, bili antičko ili renesansno doba.[1]Tokom 1855. godine Burkhart odlučuje da se preseli u Cirih, kako bi na tamnošnjem univerzitetu obavljao delatnost predavača. To je potrajalo do 1858. godine kada se vraća u Bazel gde ostaje do kraja svog života, predajući sa prekidima na univerzitetu i u školi.

Umire 8. avgusta 1897. godine u Bazelu, u svojoj 79. godini.[1]

Delo[uredi | uredi izvor]
Prvo delo većeg formata, koje je proslavilo Burkharta bilo je Doba Konstantina Velikog, napisano 1855. godine. Burkhart je tu oslikavao jedan prelazan period kakav je predstavljala vladavina Konstantina Velikog, po njegovom sudu nezdravog i nemoralnog, ali takođe ispunjenog živom kulturnom aktivnošću. Uspon hrišćanstva je okarakterisan kao neminovan za revitalizaciju evropske kulture, ali su evidente simpatije koje iskazuje prema nestajućoj antičkoj civilizaciji.[1]

Ključno delo Burkhartovog stvaralaštva jeste Civilizacija Renesanse u Italiji. Pisano je tri godine, od 1855. do 1858. u periodu kada je Burkhart predavao u Cirihu, a završeno je po povratku u Bazel.[3]Hronološki period koji knjiga obuhvata se proteže od 14. do 16. veka, akcentujući različite aspekta života u prošlosti. Istorija renesanse je sagledana kroz prizmu tri fenomena, koji u Burkhartovom pogledu na istoriju zauzimaju ključna mesta, a to su: država, religija i kultura.[3]Jedna od glavnih teza koju ovde Burkhart zastupa jeste argument kako su modernost i individualizam produkti renesanse. [4]Akcentuje se „zaostalost” srednjeg veka, kao doba koje je bilo intelektualno siromašno, u suprotonosti sa modernom renesansom. Iako predstavlja jedno od prvih ilustrativnijih i origlinalnijih dela kulturne istorije, kao i istorije umetnosti, glavno Burkhartovo delo nisu zaobišle neminovne kontradikcije. One proizilaze pre svega iz činjenice da Burkhart nigde nije definisao svoj koncept modernosti, na osnovu koga bi mogao da ukazuje na njegove korene u italijanskoj renesanisi.[4] Njegova argumentacija kada je početak zapadnog individualizma u pitanju ima sličan problem. Burkhart ne ukazuje na to da li su slične koncepcije individualizma postojale u ranijim epohama, kao i da je renesansna izuzetna u odnosu na pređanje iz tih razloga. Ipak i pored tih nedostataka Civilizacija Renesanse u Italiji predstavlja jedno od najboljih dela kada je uvod u istoriju renesanse u pitanju, čemu posebno ide u prilog elegantan stil u kome je knjiga napisana.[4]

Od važnijih dela Burkhartovog kasnijeg stvaralaštva izdvajaju se Povest grčke kulture (1898—1902) i Refleksije o istoriji (1943). Oba su izdata posthumno, od strane njegovih prijatelja. Povest grčke kulture predstavlja veliki projekat koji Burkhart nije stigao da završi, napisavši četiri toma.[1]Refleksije o istoriji je delo u kojem iznosi svoje poglede na filozofiju istorije, kao i metodološke aspetke njegove koncepcije prošlosti.[1]Njegova filozofija istorije je odbacivala poglede koji su tada bili široko prihvaćeni, kao što su vera u istorijski progres, nacionalnu državu ili egalitarno društvo. [5]Upravo iz tih razloga Burkhart odbacuje rankeovsku istoriografiju koja akcenat stavlja na državu kao centrali fenomen ljudiskog delovanja, i zagovara prihvatanje kulture, pogotovu velikih umetničkih dostignuća prošlosti, kao antitezu savremenom nihilizmu.[5]Takvi stavovi su veoma uticali na formiranje oblasti izučavanja kakve su postale kulturna istorija, istorija umetnosti kao i intelektualna istorija, mada Burkhart nikada nije formirao niti bio pripadnih određene intelektualne „škole”.[5]

DOK JE SEZONA VIRUSA KNJIGE MOŽDA NEĆEMO SLATI BAŠ SVAKI DAN
IMAJTE RAZUMEVANJA AKO POŠILJKA BUDE STIGLA KOJI DAN KASNIJE (Što ne znači da ne može stići i dan odmah posle narudžbine, zavisi kako se pogodi)
Takođe, mnogo ređe idemo za Beograd, tako da ne računate na lično preuzimanje u Beogradu ukoliko vam je hitno potreban kupljeni predmet.
Poštarina za knjige je u proseku 120-130 dinara, što je mala suma da bi se izlagali riziku i mi i vi, tako da preporučujemo da se transakcije obave putem pošte.
Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili četvrtak, petak i subota.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar ako nam se potrefe termini dolaska.
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 120 - 150 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 33035501
KULTURA RENESANSE U ITALIJI
Jakob Burkhart
dereta 1991
mek povez, strana 379
stanje vrlo dobro, nema nikakvih mana unutar knjige





Jakob Burkhart (25. maj 1818 — 8. avgust 1897) bio je švajcarski istoričar umetnosti i kulture, i veoma značajan mislilac u oblastima istoriografije. Poznat je po tome što je bio jedan od prvih i najvećih zagovornika kulturne istorije.[1]Veoma je uticao na koncipiranje istoriografskog izučavanja renesanse, pogotovu na socijalne i ekonomske uslove razvitka umetničkih dela i pravaca. Njegovo najznačajnije istoriografsko ostvarenje je knjiga pod nazivom Civilizacija Renesanse u Italiji (1860).

Jakob Burkhart je rođen u Bazelu 25. maja 1818. godine. Otac mu je bio protestanski sveštenik, a porodica Burkhart je pripadala krugovima uglednijih porodica u gradu.[1]Kao mlad Burkhart je dobio kvalitetno humanističko obrazovanje. Ali pre nego što se u potpunosti okrenuo svojim kasnijim istoriografskim i filološkim interesovanjima, proveo je tri godine izučavajući teologiju. Nakon jedne kraće krize kada je njegova vera bila u pitanju, Burkhart je odbacio sveštenički poziv i do kraja života nije jasno iznosio svoje religijsko opredeljenje, što su neki autori tumačili kao isticanje određene vrste panteizma.[1]

Od 1839. do 1843. Burkhart je studirao na Univerzitetu u Berlinu. Tu je došao pod uticaj ljudi kao što su istoričar Johan Gustav Drojzen, odlučujući uticaj kada je istorija umetnosti u pitanju Franc Kugler, a veliko interesovanje je pobudio i Leopold fon Ranke, osnivač moderne istoriografije.[2]Kuglerova predavanja su bila posebno interesantna za Burkharta, s obzirom da se od malih nogu zanimao za slikarstvo i arhitekturu, što ga je sve usmeravalo ga renesansnoj Italiji. A kada je njegova koncepcija istorije u pitanju, takva shvatanja su umanjivala značaj pravne, političke i diplomatske istorije u odnosu na kulturnu. Takav stav prema izučavanju prošlosti predstavljao je suprotstavljenu formulaciju u odnosu na tada dominantu školu njegovog učitelja Rankea, koji je istoricistički akcentovao značaj diplomatske istorije i u skladu sa tim države i nacije.[1]

Nakon berlinskih studija Burkhart je produbljivao svoje znanje iz istorije umetnosti i istoriografije generalno. Počeo je da predaje na Univerzitetu u Bazelu koji nije predstavljao tako prestižno mesto kao berlinski, pa je u nekim periodima(1846/1847) pisao članke za bazelske konzervativne novine, kako bi se izdržavao.[1]Zimu 1847/1848. je proveo u Rimu, a nakon toga se vraća na poziciju predavača u Bazelu. Nije blakonaklono gledao na revolucije 1848/1849. godine u koje su se aktivno uključili mnogi od njegovih savremenika. Bio je konzervativno orijentisan, ali više u kulturnom nego političkom smislu. Svoje doba (19. vek) je smatrao izuzetno površnim i nadahnuće je pronalazio u izučavanju mnogo uzivišenijih perioda koji su kako je smatrao, bili antičko ili renesansno doba.[1]Tokom 1855. godine Burkhart odlučuje da se preseli u Cirih, kako bi na tamnošnjem univerzitetu obavljao delatnost predavača. To je potrajalo do 1858. godine kada se vraća u Bazel gde ostaje do kraja svog života, predajući sa prekidima na univerzitetu i u školi.

Umire 8. avgusta 1897. godine u Bazelu, u svojoj 79. godini.[1]

Delo[uredi | uredi izvor]
Prvo delo većeg formata, koje je proslavilo Burkharta bilo je Doba Konstantina Velikog, napisano 1855. godine. Burkhart je tu oslikavao jedan prelazan period kakav je predstavljala vladavina Konstantina Velikog, po njegovom sudu nezdravog i nemoralnog, ali takođe ispunjenog živom kulturnom aktivnošću. Uspon hrišćanstva je okarakterisan kao neminovan za revitalizaciju evropske kulture, ali su evidente simpatije koje iskazuje prema nestajućoj antičkoj civilizaciji.[1]

Ključno delo Burkhartovog stvaralaštva jeste Civilizacija Renesanse u Italiji. Pisano je tri godine, od 1855. do 1858. u periodu kada je Burkhart predavao u Cirihu, a završeno je po povratku u Bazel.[3]Hronološki period koji knjiga obuhvata se proteže od 14. do 16. veka, akcentujući različite aspekta života u prošlosti. Istorija renesanse je sagledana kroz prizmu tri fenomena, koji u Burkhartovom pogledu na istoriju zauzimaju ključna mesta, a to su: država, religija i kultura.[3]Jedna od glavnih teza koju ovde Burkhart zastupa jeste argument kako su modernost i individualizam produkti renesanse. [4]Akcentuje se „zaostalost” srednjeg veka, kao doba koje je bilo intelektualno siromašno, u suprotonosti sa modernom renesansom. Iako predstavlja jedno od prvih ilustrativnijih i origlinalnijih dela kulturne istorije, kao i istorije umetnosti, glavno Burkhartovo delo nisu zaobišle neminovne kontradikcije. One proizilaze pre svega iz činjenice da Burkhart nigde nije definisao svoj koncept modernosti, na osnovu koga bi mogao da ukazuje na njegove korene u italijanskoj renesanisi.[4] Njegova argumentacija kada je početak zapadnog individualizma u pitanju ima sličan problem. Burkhart ne ukazuje na to da li su slične koncepcije individualizma postojale u ranijim epohama, kao i da je renesansna izuzetna u odnosu na pređanje iz tih razloga. Ipak i pored tih nedostataka Civilizacija Renesanse u Italiji predstavlja jedno od najboljih dela kada je uvod u istoriju renesanse u pitanju, čemu posebno ide u prilog elegantan stil u kome je knjiga napisana.[4]

Od važnijih dela Burkhartovog kasnijeg stvaralaštva izdvajaju se Povest grčke kulture (1898—1902) i Refleksije o istoriji (1943). Oba su izdata posthumno, od strane njegovih prijatelja. Povest grčke kulture predstavlja veliki projekat koji Burkhart nije stigao da završi, napisavši četiri toma.[1]Refleksije o istoriji je delo u kojem iznosi svoje poglede na filozofiju istorije, kao i metodološke aspetke njegove koncepcije prošlosti.[1]Njegova filozofija istorije je odbacivala poglede koji su tada bili široko prihvaćeni, kao što su vera u istorijski progres, nacionalnu državu ili egalitarno društvo. [5]Upravo iz tih razloga Burkhart odbacuje rankeovsku istoriografiju koja akcenat stavlja na državu kao centrali fenomen ljudiskog delovanja, i zagovara prihvatanje kulture, pogotovu velikih umetničkih dostignuća prošlosti, kao antitezu savremenom nihilizmu.[5]Takvi stavovi su veoma uticali na formiranje oblasti izučavanja kakve su postale kulturna istorija, istorija umetnosti kao i intelektualna istorija, mada Burkhart nikada nije formirao niti bio pripadnih određene intelektualne „škole”.[5]
33035501 Jakob Burkhart KULTURA RENESANSE U ITALIJI

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.