ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nova knjiga.
Ilustrovano, 158 strana, format A5, broširano.

SADRŽAJ
Vlastimir 850 – 862.
Mutimir 862 – 891.
Petar 891 – 917.
Zaharija 923 – 924.
Časlav 931 – 960.
Vojislav 1040 – 1050.
Mihailo 1050 –1080.
Bodin 1081 – 1101.
Nemanja 1168 – 1196.
Stevan Prvovenčani 1196 – 1223.
Radoslav 1223 – 1233.
Vladislav 1233 – 1242.
Uroš I 1242 – 1276.
Dragutin 1276 – 1281
Milutin 1281 – 1321.
Stevan Dečanski 1321 – 1331.
Dušan 1331 – 1354.
Car Uroš 1355 – 1371.
Vukašin 1366 – 1371.
Marko 1377 – 1394.
Knez Lazar 1372 – 1389.
Despot Stevan 1389 – 1427.
Đurađ 1427 – 1456.
Lazar 1456 – 1458.
Kulin 1180 – 1204.
Matija Ninoslav 1232 – 1250.
Stevan Kotromanić 1322 – 1353.
Tvrtko 1353 – 1391.
Dabiša 1391 – 1395.
Jelena Gruba 1395 – 1398.
Ostoja 1398 – 1418.
Tvrtko 1404 – 1443.
Stevan Ostojić 1419 – 1421.
Stevan Tomaš 1444 – 1461.
Stevan Tomašević 1461 – 1463.
Đurađ Baošić 1371 – 1379.
Baoša 1379 –1385.
Đurađ Stracimirović 1385 – 1403.
Baoša Baošić 1403 – 1421.
Sandalj Hranjić 1392 – 1435
Herceg Stevan 1435 –1466.
Ivan Crnojević 1465 – 1490.
Vladika Danilo 1697 –1735.
Vladika Sava 1750 – 1781.
Vladika Vasilije 1750 –1766.
Vladika Petar I 1784 – 1830.
Vladika Petar II 1830 – 1851.
Knez Danilo 1851 – 1860.
Nikola I 1860 – 1918.
Karađorđe 1804 – 1813.
Miloš 1815 – 1839; 1858 – 1860.
Aleksandar 1842 – 1858.
Mihailo 1839 – 1842; 1860 – 1868.
Milan 1868 – 1889
Aleksandar 1889 – 1903.
Petar 1903 – 1921.
Aleksandar I Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca

Stanoje Stanojević (Novi Sad, 1874 — Beč, 1937) je bio srpski istoričar, prvi srpski enciklopedista, član Srpske kraljevske akademije i redovni profesor Beogradskog univerziteta.
U Novom Sadu je završio gimnaziju, potom je studirao je u Beču, gde su mu između ostalih profesori bili Vatroslav Jagić i Konstantin Jireček. Doktorirao je 1896, a potom se usavršavao u Nemačkoj, Rusiji i Turskoj.
Za docenta srpske istorije na Velikoj školi izabran je 1900. godine, a 1919. za redovnog profesora. Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1905. godine a 1920. za redovnog člana.
Učestvovao je u Balkanskim ratovima, a posle rata je otišao u Petrograd gde je izabran za profesora univerziteta. 1917. godine držao predavanja u Parizu na Sorboni, a 1918. na Univerzitetu u Londonu.
Na Pariskoj mirovnoj konferenciji učestvovao je kao član Istorijsko-etnografske sekcije.
Napisao je više dela iz srpske istorije: Vizantija i Srbi, Sveti Sava, Studije o srpskoj diplomatici, Istorija srpskoga naroda, O južnim Slovenima u...
Bio je direktor i urednik „Narodne enciklopedije Srba, Hrvata i Slovenaca“, jedinog dela te vrste na našem jeziku.

Pogledajte ostale knjige u vezi istorije iz moje ponude:
https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=65&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=knezoliver&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi