Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-6050-012-2
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

RADOMIR KONSTANTINOVIĆ

BEKET PRIJATELJ

Priredili - Gojko Tešić, Iva Tešić

Izdavač - Fondacija `Stanislav Vinaver`, Šabac; Dan graf, Beograd

Godina - 2019

310 strana

22 cm

Edicija - Sabrana dela Radomira Konstantinovića / Vinaverova biblioteka

ISBN - 978-86-6050-012-2

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
BEKET I PRIJATELJ
Beket noćas
1 - Susret sa Beketom
II - Beket u Beogradu
III - Za sve je kriv moj pogani karakter
IV - Mišolovka - Der Zeuge
V - Drôle d`idée et drôle de syntaxe - Tamo gde me je neimenljivo ostavilo kao mrtvog - Continuer
VI - Jakoba i Fric Kuipers
VII - Dođite u Pariz
VIII - Comment c`est - Folkestone
IX - Reči - reči - i prilično tužno telo
X - Nedelja, 3. jun 1969.
XI - Edvard je flautista
XII - Bravo za Kaldera - dođite uskoro opet u Pariz | 86
XIII - Bekstvo iz monologa - tuđinac u vlastitoj kući - jakoba, hleb i riba
XIV - Sreda, 3. jun 1964. (Gledati Beketa jeste slušati Beketa)
XV - Mantenja, Christo Morto
XVI - Gotovo sve u redu
XVII - Leto je bilo naporno
XVIII - Suzana - Kaći: dr Marta Gotje, spasmodex
XIX - Umoran sam i preoptrećen
XX-O sebi nemam ništa da ispričam
XXI - Hvatamo poslednje zrake
XXII - Zbogom spokojstvu. (Još se može plivati bez bolova)
XXIII - Ništa više od brodolomnika
XXIV - Još samo da se naviknem na novi vid
XXV - Karavado, usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja
XXVI - Subjekt umire pre negoli što stigne glagol

PREVODI I LITERATURA IMENA U OVOJ KNJIZI RADOMIR KONSTANTINOVIĆ
Prevodi i literatura ovde korišćeni
Imena u ovoj knjizi. Transkribovani i izvorni oblik
Radomir Konstantinović

KONSTANTINOVIĆ O BEKETU, PRE BEKETA PRIJATELJA
Samjuel Beket
Strašna i divna prolaznost
Susret sa Samjuelom Beketom (Uvod u kritiku)
Gde je Tolstoj?
Ništavilo i jezik. Da li je Beket francuski pisac?
Beket i radio-drama

KRITIČARI O BEKETU PRIJATELJU
MILAN VLAJČIĆ - Knjiga duboke odanosti
PREDRAG BREBANOVIĆ - Pronađena pisma
HANIFA KAPIDŽIĆ-OSMANAGIĆ - Rade Konstantinović, prijatelj
HANIFA KAPIDŽIĆ-OSMANAGIĆ - Jedan novi Beket
GRADIMIR GOJER - Konstantinović i Beket
BRANISLAV OBLUČAR - Prijateljstvo kao govor, šutnja i želja Beckett Radomira Konstantinovića
MIRA OTAŠEVIĆ - Bekstvo iz jezika
JOVAN ČEKIĆ - Linije bekstva ili o `iluziji prijateljstva`
ANDREA LEŠIĆ-THOMAS - Da li je Beckett Konstantinovićev prijatelj?
SRETEN ASANOVIĆ - Konstantinović i Beket
MILICA NIKOLIĆ - Radomir Konstantinović: Beket prijatelj
RADIVOJ CVETIĆANIN - Postmoderna porodična saga

BELEŠKE I KOMENTARI
Napomene i beleške priređivačâ
Završna napomena
Imenski registar


`Apsolutno suštinski dio ove knjige, naprotiv, mada strogo u službi podsticaja koje pruža prepiska, komentari u stvari sadrže autorovo viđenje Becketta dok je o njemu pisao prije upoznavanja čovjeka, trenutak sučeljenja sa čovjekom, prepisku i naredne susrete, njen prestanak i dalje praćenje pisca sa iznađenim novim ključevima za njega, stalni dalji uvid u druga pisanja o Beckettu. Danas, kada su se svi slojevi Konstantinovićevog dubinskog doživljaja Becketta spojili u jedno razuđeno mišljenje, pred čitaocem knjige nalazi se složeni portret Becketta, drukčiji i, reklo bi se, razumljiviji od svih njegovih dosadašnjih kritičarskih predočenja. Pred nama je Beckett Radomira Konstantinovića, u stvari jedan novi Beckett. U mnogo čemu drukčiji, a istovremeno bliži čitaocu, taj Beckett sačinjen je iz mnogo slojeva koji se, u skladu sa strukturom knjige, otkrivaju postepeno.

Konstantinovićevo tumačenje Becketta, iz posebnog rakursa, sačinjeno je i prezentirano u fragmentima. Ali, samo naizgled paradoksalno, dugi niz ulančanih, značenjskih fragmenata odgovarao je Konstantinovićevoj potrebi za svjedočenjem istinitije i vjerovatno uspješnije nego da su se ta tumačenja našla u nekoj samo teorijskoj i samo kritičarskoj egzegezi. Prijateljstvo dato na uvid učinilo je mogućim suptilniju protočnost teksta i izravnije dopiranje do čitaoca. Emocija je komunicirala sa emocijom i lakše je pretakala u čitaočeve kodove jedno neobično življenje i pisanje. Ova knjiga mogla je ponijeti i naslov `Radomir Konstantinović, prijatelj`, jer ona je i to, prijateljstvo je nužno obostrano.

Ali fragmentarnost, s druge strane, omogućava značenjski izbor iz mnoštva činova i činjenica. Ona Konstantinovićevu knjigu uvodi i u jednu postmodernu viziju književnosti, netraženu, `nehtenu`, kako bi rekao autor, ali prisutnu. To se onda situira u viđenje čitaoca. A u tom viđenju ubjedljivo dominira sigurnost da se susreo sa jednim novim Beckettom. Internacionalna vrijednost ovog tumačenja i ove dokumentacije iziskivala bi i prevođenje ove knjige na jezike koji bi omogućili njenu potpuniju, a potrebnu, komunikaciju sa svijetom. (Hanifa Kapidžić-Osmanagić)


Knjiga Beket prijatelj je hibridna knjiga, delo izvan jasnih žanrovskih odrednica, ispovedno-meditativna proza koja obuhvata deo prepiske sa velikim piscem današnjice Samjuelom Beketom (drugi deo prepiske nestao je na zgarištu porodične kuće u Rovinju). Konstantinovićeva knjiga prati duhovni portret Beketov u varljivom ogledalu ovde navedene prepiske. Polazeći od svog prvog čitalačkog iskustva i susreta sa Beketovim tekstovima (Beket nije koristio reč literatura), Konstantinović povezuje njegov svet, svet njegovih nepomičnih junaka, junaka smeštenih van građanskog društva, van istorije sa njegovim epistolarnim iskazima. Reč je o knjizi goleme duhovne odanosti i bliskosti u kojoj se iskazi o susretima i druženju (Beket je 1958. bio pet dana u Beogradu, neprimećen) prepliću sa analitičkim uvidima u dramu,,najvećeg klasičara ove epohe (najveći klasičari su uvek na đubrištu)`. (Milan Vlajčić)

Kao i dobar dio Konstantinovićevih ranijih djela, i Beket prijatelj žanrovski je teško odrediv. Za razliku od prethodne knjige, Dekartova smrt, koja funkcionira na razmeđu ispovjedne fikcije i eseja, pri čemu su granice fikcije i činjenica prilično zamućene, Beket prijatelj nadaje se kao proza čija je faktičnost prepoznatljiva na prvi pogled. Jednim svojim dijelom knjiga tako pripada području autobiografije: pisma Beckettova i Suzannina, koncepti Kaćinih i Konstantinovićevih pisama te ulomci dnevničkih bilješki jasan su signal privatne sfere u kojoj pripovijedanje nalazi uporište. S druge strane, tekst posjeduje i dimenzije biografske, pseudoznanstvene studije, budući da je Konstantinović izvrstan poznavatelj literature o Beckettu, pri čemu često vlastita razmišljanja potkrepljuje citatima, opremajući tekst preciznim bibliografskim napomenama. Nosiva je razina teksta esejistička, koja se manifestira kada Konstantinoviću neka Beckettova rečenica, najčešće izrečena uz neki konkretan povod, služi kao odskočna daska za meditaciju i i intertekstualna interpretativna grananja. Kontekst iz kojega Konstantinović čita Beckettova pisma jest Beckettova literatura, a ova je veza prilika da se iz singularnosti činjeničnog čitanje vine u sferu mišljenja, dakle univerzalnog. Drugim riječima: Konstantinović učitava, literarizira, za njegov subjekt činjenice ne postoje, za njega je jezik uvijek u djelovanju, uvijek operira viškom čitanja i viškom smisla. (Branislav Oblučar)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Teodor Adorno Theodor Avigdor Ariki Arikha Branka Arsić Žorž Bataj Georges Bataille Edward Beckett Samuel Beckett Dirdi Ber Deirdre Bair Oto Bihalji Merin Rože Blen Roger Blin Predrag Breganović Radivoj Cvetićanin Bora Ćosić Filip David Rene Dekart Descartes Suzana Dešvo Dimenil Suzanne Deschevaux Dumesnil Žorž Ditui Georges Duthuit Džems Džojs Džejms James Joyce Franc Kafka Franz Džon Kalder John Calder Alber Kami Albert Camus Mirko Kovač Žerom Lendon Jerome Lindon Andrea Mantenj Mantegna Žan Marten Jean Martin Slavica Miletić Moris Nado Maurice Nadeau Džems Nouls James Knowlson Blez Paskal Blaise Pascal Robert Penže Robert Pinget Mića Popović Marsel Prust Marcel Proust Madlen Reno Madelaine Renaud Kaća Samardžić Žan Pol Sartr Jean Paul Sartre Alfred Simon Mark Šagal Marc Chagall Izrael Šenker Israel Shenker Mladen Škiljan Alen Šnajder Alan Schneider Lav Nikolajevič Tolstoj Pavle Ugrinov Vasilije Popović Bram Van Velde Jakoba Van Velde Jacoba Milan Vlajčić