ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1984
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Vrsta: Teorija književnosti

Ima dodatni plastični providni omot radi zaštite. Odlično očuvano!

Naslov Teorija tragedije / priredio Zoran Stojanović
Vrsta građe zbornik
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1984
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1984 (Subotica : Birografika)
Fizički opis 603 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Stojanović, Zoran, prevodilac, 1947- (autor dodatnog teksta) (priređivač, sakupljač)
Stojanović, Zoran, prevodilac, 1947- (autor dodatnog teksta) (priređivač, sakupljač)
Zbirka Književnost i civilizacija
(Kartom sa omotom)
Napomene Tiraž 4000
Beleške o piscima: str. 599-603.
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Tragedija -- Zbornik

TEORIJA TRAGEDIJE
Priredio Zoran Stojanović
Postoji jedan problem kojim se evropska misao o književnosti od Antike do danas neprekidno bavi: to je problem tragedije. Od Aristotela i njegove zagonetne definicije da je tragedija podražavanje ozbiljne i završene radnje, koje izazivanjem sažaljenja i straha vrši pročišćavanje tih osećanja, kritičari ne prestaju da se pitaju: šta je tragedija?
Zašto se pitaju? Zato što tragedija nije samo naziv jednog književnog roda, prema čijoj sudbini možemo biti manje ili više ravnodušni. Tragedija je sinonim za veliku dramsku poeziju, a velika dramska poezija je ona koja je, kao u Grčkoj petog veka pre naše ere ili u Engleskoj, Francuskoj i Španiji šesnaestog i sedamnaestog veka, postavljala najvažnija pitanja o čoveku i vrednostima njegovog života.
Rasprava o tragediji nikada nije prestajala, ali je u devetnaestom veku, u vreme nemačkog romantizma, dobila jedan sasvim novi zamah i polet. Obično se govori kako, posle Rasina, tragedije više nema, ali nam zato ne nedostaju rasprave o njenoj prirodi i njenoj suštini. Ova knjiga treba da čitaocu pruži uvid u te rasprave, u to šta naše vreme, vreme bez prave tragedije, možda, ima da o tragediji kaže.
To nisu ni jalove, ni sholastičke rasprave filozofa i kritičara koji bi po svaku cenu želeli da bar posredno vaskrsnu jedan književni rod za koji verujemo da je nestao. Naprotiv, raspravljajući o tragediji, mi u stvari raspravljamo o najvažnijim istinama našeg života i o tome na koji ih način velika dramska poezija dodiruje. Govoriti o tragediji znači govoriti o osnovnim pitanjima ljudskog postojanja i o osnovnim pitanjima umetnosti.

SADRŽAJ
Z. Stojanović: Pitanje tragedije
R. V. J. Šeling: O tragediji
G. V. F. Hegel: O tragediji
A. S. Bredli: Hegelova teorija tragedije
A. V. Šlegel: Suština grčke tragedije
A. Šopenhauer: Tragedija kao najviši oblik pesništva
S. Kjerkegor: Odraz antičke tragike u modernoj tragici
F. Niče: Grčka muzička drama
Đ. Lukač: Metafizika tragedije
M. Šeler: O fenomenu tragičnog
O. Špengler: Antička tragedija stava i faustovska tragedija karaktera
V. Benjamin: Tragedija i žalosna igra
A. Savić-Rebac: Mistička i tragična misao kod Grka
A. Veber: Metafizika klasične tragedije i tragičnoga
K. Jaspers: Tragično znanje
S. Langer: Tragični ritam
A. Kami: O budućnosti tragedije.
N. Fraj: Mitos jeseni: tragedija
O. Man: Tragično kao sadržaj poetske umetnosti i iskustva
P. Riker: Zli bog i „tragična`, vizija egzistencije
D. D. Rafael: Zašto uživamo u tragediji?
P. Sondi: Ogled o tragičnom
H. Gardner: Pojam tragičnog danas
S. Marić: Tragedija i pojam tragičnog
J. Hristić: Problem tragedije
A. Veber: Eshil
A. Leski: Sofokle
Ž. de Romiji: Euripid ili tragedija strasti
A. A. Parker: Ka definiciji Kalderonove tragedije
A. S. Bredli: Suštastvo Šekspirove tragedije
L. Goldman: Struktura Rasinove tragedije
Beleške o piscima

MG33 (NS)