pregleda

Djozue Karduci u srpskoj kulturi - Zeljko Djuric


Cena:
1.999 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Vračar,
Beograd-Vračar
Prodavac

berkut1 (2441)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 4576

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija svetske književnosti
Jezik: Srpski

Zeljko Djuric - Djozue Karduci u srpskoj kulturi

Miroslav, Beograd, 2007.
Meki povez, 143 strane.
IZUZETNO RETKO!

Ђозуе Кардучи (итал. Giosuè Carducci; Вал ди Кастело крај Луке, 27. јул 1835 – Болоња, 16. фебруар 1907), био је италијански песник.
Биографија

Ђозуе Кардучи, италијански књижевник, рођен је 27. јула 1835. године у Валдикастелу у Тоскани. Веома рано се усмерио на проучавање грчких и римских писаца, као и италијанских класика попут Дантеа, Таса и Алфиериа. Након дипломирања на Универзитету у Пизи и предавања по средњим школама, постављен је за професора на Универзитету Болоње. Ђозуе Кардучи је био активан и у политичком животу и обављао је функцију члана сената. Његово дело се истиче по споју духовне ширине и дисциплине античких и римских писаца, снажног политичко-револуционарног патоса, лирско-меланхоличне интонације и сатиричног контекста. Поред писања, Кардучи је био изузетан преводилац, преводећи дела као што су Хомер, Гете, Хајне и Клопшток. Његова најпознатија песма, `Химна Сатани`, представља метафоричну критику католичке цркве и клера, користећи лик Сатане као персонификацију рационалних, креативних и животних принципа, буђења поретка и мере.[1] Кардучи који је у младости је био републиканац, а касније монархиста је основао неокласицистички књижевни покрет који поезијом реагује на романтизам свога доба. У њему се осећа историјско патриотска тенденција, као и парнасовски одраз и веза са савременим европским струјањима. Поезији, која му је 1906. године донела Нобелову награду за књижевност[2], највише је допринео збирком Нови стихови. Такође је познат и као критичар и прозни писац. Ђозуе Кардучи је преминуо у Болоњи 16. фебруара 1907. године, оставивши за собом значајно књижевно наслеђе. Иако је умро у Болоњи, он је по својој жељи сахрањен у Кастелвекију, а кућа у којој је живео је претворена у музеј.[3]
Познате песме

На задушнице
Химна Сатани
Зимска ноћ
За Ану Виванти
Визија

Slanje POSLE uplate na racun u banci Intesa ili Postnet uplate.

Predmet: 80681989
Zeljko Djuric - Djozue Karduci u srpskoj kulturi

Miroslav, Beograd, 2007.
Meki povez, 143 strane.
IZUZETNO RETKO!

Ђозуе Кардучи (итал. Giosuè Carducci; Вал ди Кастело крај Луке, 27. јул 1835 – Болоња, 16. фебруар 1907), био је италијански песник.
Биографија

Ђозуе Кардучи, италијански књижевник, рођен је 27. јула 1835. године у Валдикастелу у Тоскани. Веома рано се усмерио на проучавање грчких и римских писаца, као и италијанских класика попут Дантеа, Таса и Алфиериа. Након дипломирања на Универзитету у Пизи и предавања по средњим школама, постављен је за професора на Универзитету Болоње. Ђозуе Кардучи је био активан и у политичком животу и обављао је функцију члана сената. Његово дело се истиче по споју духовне ширине и дисциплине античких и римских писаца, снажног политичко-револуционарног патоса, лирско-меланхоличне интонације и сатиричног контекста. Поред писања, Кардучи је био изузетан преводилац, преводећи дела као што су Хомер, Гете, Хајне и Клопшток. Његова најпознатија песма, `Химна Сатани`, представља метафоричну критику католичке цркве и клера, користећи лик Сатане као персонификацију рационалних, креативних и животних принципа, буђења поретка и мере.[1] Кардучи који је у младости је био републиканац, а касније монархиста је основао неокласицистички књижевни покрет који поезијом реагује на романтизам свога доба. У њему се осећа историјско патриотска тенденција, као и парнасовски одраз и веза са савременим европским струјањима. Поезији, која му је 1906. године донела Нобелову награду за књижевност[2], највише је допринео збирком Нови стихови. Такође је познат и као критичар и прозни писац. Ђозуе Кардучи је преминуо у Болоњи 16. фебруара 1907. године, оставивши за собом значајно књижевно наслеђе. Иако је умро у Болоњи, он је по својој жељи сахрањен у Кастелвекију, а кућа у којој је живео је претворена у музеј.[3]
Познате песме

На задушнице
Химна Сатани
Зимска ноћ
За Ану Виванти
Визија
80681989 Djozue Karduci u srpskoj kulturi - Zeljko Djuric

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.