ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2021
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

INDIJA I SRPSKA KNJIŽEVNOST / Зборник радова / Округли сто Индија и српска књижевност, Задужбина `Доситеј Обрадовић`, 23. децембар, 2019., [Београд]. ; уредник Немања Радуловић


Београд : Задужбина `Доситеј Обрадовић`, 2021 ,
Fizički opis 145 стр. ; 24 cm


Библиотека ǂЗборници / Задужбина `Доситеј Обрадовић` ; 7

Тираж 200
Стр. 7-9: Реч унапред / Немања Радуловић
Напомене и библиографске референце уз текст
Библиографија уз сваки рад
Резимеи на страним језицима.
Predmetne odrednice Српска књижевност -- Мотиви -- Индија -- Зборници

Očuvanost 4.

Krajem 2021. objavljen je zbornik sa okruglog stola koji indijsko-srpske književne veze nastoji da predstavi hronološki. Počinje se s usmenom književnošću. Aleksandar Loma, koji već dugo istražuje duboke slojeve srpske epske poezije u svojevrsnoj arheologiji mita, otkriva zajedničke teme Mahabharate i srpske epike u cikličnom predstavljanju vremena. Ovu srodnost objašnjava zajedničkim poreklom iz mita, kao izvora epike, čiji se koren pruža do praindoevropskog doba. Lidija Delić polazi od pomena Indije („Inđije“) u epskim pesmama i pokazuje na koji su sve načine guslari predstavljali ovu zemlju. Ona je često zemlja greha („prokleta Inđija“), ali, kako dokazuje prilog, ima i bitno drugačijih predstava. Slavko Petaković piše o poznatom mestu s početka Držićevog Dunda Maroja gde se govori o čudesnoj Indiji. Na prvi pogled ovo deluje razumljivo u kontekstu geografskih otkrića renesanse, ali se utvrđuje zapravo da je Indija tu simbol utopijskog prostora. Početkom 19.v. evropska slika o Indiji se menja jer evropski filolozi otkrivaju sanskrt i preko njegove sličnosti s grčkim, latinskim i živim evropskim jezicima postavljaju tezu o indoevropskoj jezičkoj porodici. Persida Lazarević Di Đakomo pokazuje kako su ova filološka otkrića rano stizala do Srba, pa je Pavle Solarić probao da istraži prošlost Slovena povezujući ih s Indijom. A neki su Indiju opisivali iz prve ruke. Goran Maksimović piše o Milanu Jovanoviću Morskom, jednom od prvih srpskih putopisaca koji je posetio Indiju. On je stigao tamo kao brodski lekar i u knjizi Tamo amo po istoku dao detaljne opise Bombaja, Kalkute, običaja, ljudi, nošnji, pejzaža…Uradio je i akvarele s puta i jedan od njih, koji pikazuje selo kod Kalkute nalazi se na korici zbornika. Nađa Đurić predstavila je drugog utopisca, Božidara Karađoeđvća, koji , doduše, jeste pisao na francuskom i objavio svoje utiske iz Indije u Parizu, ali koji se smatrao i delom srpske kulture. Njegov putopis je, za razliku od Morskog, sav u duhu savremenog mu impresionizma. Na kraju, autor ovog priloga i urednik zbornika hteo je da istraži interes koji su srpski intelektualci između dva rata imali za Gandija. Ceo jedan entuzijazam za Mahatmu kao za političara i za univerzalnu mesijansku figuru postojao je kod nas između dva rata, da bi kasnije pao u zaborav. Interesantno je da je jednu od prvih doktorskih teza o Gandiju uradio Milan Marković u Parizu, međuratni docent na komparativnoj književnosti. A neki novinari i putnici iz naše zemlje Gandija su sreli i uživo o objavili svoje utiske o susretu s Mahatmom.