ISBN: Ostalo
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Godina izdanja: St
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Stojan Berber CRNJANSKI prolegomena za patografiju

Zadužbina Andrejević, 2001.
Udžbenički format, 126 strana.


Stojan Berber (Vinorača, Jagodina, 19. mart 1942) srpski je profesor, književnik i lekar (medicinski akademik).

Biografija
Osnovnu školu pohađao je u Stanišiću, gde se nakon Drugog svetskog rata trajno naselila njegova porodica, dok je gimnaziju završio u Somboru. Studije medicine obavljao je u Zagrebu i Novom Sadu, a završio je u Beogradu 1966. godine među prvima u svojoj generaciji. Specijalizovao je internu medicinu. Magistrirao je iz oblasti kardiologije (`Prevođenje fibrilacije pretkomora u sinusni ritam kinidinom i beta-blokatorima`), a doktorirao iz istorije kardiologije (`Istorija kardiologije u Beogradu`). Završio je i dvosemestralni tečaj iz medicine rada u Novom Sadu.

Bio je načelnik Opšte prakse grada Sombora, dve decenije načelnik oglednih ustanova Kardiovaskularnog dispanzera i Kućne nege u Somboru -(Dispanzer je modernizovao, a Kućnu negu osnovao). Bio je nastavnik Srednje medicinske škole, a potom i Učiteljske škole u Somboru i redovni profesor na Pedagoškom fakultetu u Somboru (predavao školsku higijenu sa ekologijom), gde je vršio i funkciju glavnog urednika Izdavačke delatnosti, a dve godine je bio i šef Katedre prirodno-matematičkih nauka. Bio je i član Saveta Univerziteta u Novom Sadu (tada predlagao da se Univerzitet nazove Novosadski univerzitet `Milutin Milanković`, što nikad nije zvanično odbijeno, ali ni prihvaćeno). Bio je i član Saveta Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Predavao je i na Višoj vaspitačkoj školi u Novom Sadu i na poslediplomskim studijama na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu. Bio je, kao penzioner, profesor na Visokoj zdravstveno-sanitarnoj školi u Zemunu (VISAN) - Odeljenje u Somboru, ali i lekar-savetnik u privatnoj lekarskoj ordinaciji.

Kao lekar organizovao je četiri važna medicinska simpozijuma uz učešće uglednih univerzitetskih nastavnika, nakon čega su ostali obimni zbornici radova:

1) Simpozijum o kućnoj nezi i kućnom lečenju, 1996; 2) Prvi simpozijum Kardiovaskularnih dispanzera Srbije, sa međunarodnim učešćem, 1998; 3) Simpozijum školske medicine, sa međunarodnim učešćem, 2000; 4) Zdravstveno vaspitanje u savremenoj osnovnoj školi, naučno-stručna konferencija, sa međunarodnim učešćem, 2007.

Član je Akademije medicinskih nauka SLD.

Živi u Somboru.

Književnost
U osnovnoj školi zapažen po uspešnim pismenim radovima i kao veliki čitač. U somborskoj gimnaziji bio je predsednik Literarne sekcije i Marksističkog društva. Počeo da objavljuje pesme u omladinskim listovima. Postao glavni i odgovorni urednik omladinskog lista Pokret(izdavač: Opštinski komitet Narodne omladine).Maturski ispit položio napisavši roman `Vrtlozi` o životu Srba u Makedoniji između dva svetska rata.

Na studijama medicine nastavio da se bavi književnošću: jedan je od osnivača Književne sekcije na novosadskom Medicinskom fakultetu (sa Džemailom Poljakovićem i dr.), a potom i na beogradskom Medicinskom fakultetu (sa Bratislavom Magdićem; - kada takve sekcije nije bilo ni na Filološkom fakultetu).

Njegov roman u rukopisu `Vrtlozi` dobio je 1966. godine nagradu na konkursu Narodne omladine Srbije (žiri: Miloš Bandić, Danilo Kiš i Milosav Mirković).

Kao lekar bio je osnivač Literarne sekcije u Somboru (članovi: Josip Babel, Ostoja Prodanović i dr.) i izabran pomovo za glavnog i odgovornog urednika `Pokreta`. Objavljuje knjige pesama.

Član je redakcije časopisa Dometi (Sombor), a potom redakcije časopisa Luča (Subotica).

Jedan je od utemeljivača Salona knjige u Novom Sadu i prvi predsednik njegovog Organizacionog odbora.

Zaslužan za podizanje spomenika u Somboru Lazi Kostiću, dr Milanu Jovanoviću Batutu, dr Konstantinu Peičiću i dr Radivoju Simonoviću.

Organizovao je u Vojvodini 1993. Godinu Miloša Crnjanskog (u saradnji sa Mađarskom i Rumunijom); - saveznim odborom tada je predsedavao Dobrica Ćosić..

Pokretač je, kao predsednik Udruženja građana `Ravangradsko proleće`, tri važne kulturne manifestacije i nagrade:

1) DAN LAZE KOSTIĆA (3. jun, kada je Laza završio svoju pesmu Santa Marija…) na kojoj se dodeljuje plaketa izabranom pesniku (prvi lauerat Pero Zubac),

2) VENAC SLOBODE `Radomir Drakulić`, kada se 11–12. novembra (početak Batinske bitke; odnosno stradanje te godine pesnika Radomira Drakulića u nacističkom logoru) dodeljuje plaketa sa istim imenom pesniku koji uspešno neguje rodoljubivu liriku (prvi lauerat Đorđe Nešić),

3) ZLATNO PERO RAVANGRADA, nagrada koja se dodeljuje 24. maja, na Dan slovenske pismenosti (Dan Ćirila i Metodija) značajnim stvaraocima Sombora (prvi dobitnici publicisti Milan Vojnović i dr Branislav Danilović).

Člana je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije. Bio je u dva mandata član Uprave DKV.Piše poeziju, priče, eseje, drame i romane. Sastavljač je nekolikih poetskih antologija.

Društvena angažvanost i politika
U gimnaziji je bio sekretar Školskog odbora Narodne omladine i sekretar Osnovne organizacije Saveza komunista (SK). Pohađao je Omladinsku školu pri Opštinskom komitetu Narodne omladine.

Na studijama je bio zamenik sekretara Osnovne organizacije SK i član Fakulteteskog komiteta SK (Beograd).

Kao lekar bio je zamenik sekretara OO SK Osnovne organizacije internih bolesti, predsednik Predsedništva SK Medicinskog centra `Dr Radivoj Simonović`, a potom član Predsedništva Opštinskog komiteta SK i Predsedništva Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Vojvodine nakon pada autonomaša.

Bio je i potpredsednik Srpske demokratske stranke Srbije i potpredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine (1993–1996).

Bio potpredsednik somborskog Udruženja `Solidarnost`. i pokretač i osnivač Udruženja Srpsko-ruskog prijateljstva i prvi potpredsednik (Sombor).

Osnivač je Ekološkog društva u Somboru (i prvi potpredsednik) .

Kao potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine (kultura, prosveta, nauka i međunarodni odnosi) pokrenuo je obeležavanja godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji (1918; -1993) i obeležavanja Majske skupštine u Sremskim Karlovcima (1848; -1994), formiranje Odbora za obeležavanje značajnih godišnjica, . Odbora za demografiju Vojvodine, Odbora za ekolopšku politiku i Komisije za pomoć ugroženim srpskim krajevima.

Na njegov predlog formirana je vojvođanska Nagrada ` Đorđe Natošević` (prosveta) i Nagrada `Svetozar Miletić` (nauka i publicistika).

Organizovao i podizanje bista nekoliko srpskih lekara.