Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Izdavač: Institut za književnost i umetnost
Povez: Mek

Naučna monografija Ženski portreti jedna je od prvih knjiga u celosti posvećena srpskoj ženskoj književnosti, a uže posmatrano, kada se otkrije da je predmet: istorija srpske ženske književne teorije i kritike, svakako jeste prva. Zbog insistiranja na aktuelnosti književne kritike i esejistike, za početak je odabrano da u ovaj potencijalno prvi tom Ženskih portreta uđu autorke rođene od 1961. do 1970. godine, dakle u sedmoj deceniji dvadesetog veka, one koje su trenutno u punoj stvaralačkoj snazi, i da (zbog još jednog nužnog književnoistorijskog ograničenja, a to je trenutak iz kojeg se završava rukopis) budu razmatrane knjige koje su se pojavile zaključno sa 2016. godinom, odnosno on

e koje su autoru bile dostupne do januara 2017. godine.
Svakako da u odluci koja će od kritičarki i teoretičarki dobiti poseban, „veliki portret“, a koja „mali“, tj. onaj koji će se naći u „grupnom“, završnom poglavlju knjige, stoji i implicitan vrednosni sud. Ali, on nije apsolutan u smislu tvrdnje da su autorke koje su „počašćene“ zasebnim poglavljem „bolje“ u bilo kojem esencijalističkom smislu od onih koje su „grupno“ portretisane. One su bolje u subjektivnom smislu, zato što su poslužile da se istakne ono što se u ovoj knjizi hoće naglasiti. A to se pre svega činilo po sledećim kriterijumima:
1) diskurzivna ženskost;
2) teorijska utemeljenost;
3) misaona provokativnost;
4) spisateljska veština.

Mada je broj knjiga svakako bio jedan od važnih formalnih kriterijuma (minimum za „manji“ portret bio je dve objavljene naučne monografije), u opredeljenju koliko će koja autorka dobiti prostora u Ženskim portretima veličina opusa nije bila uvek od odlučujućeg značaja, ako taj opus nastaje po principu blagog ignorisanja savremenih teorija, niti je bilo presudno postuliranje modernih teorijskih pravaca ako ono nije ispisano sa brigom za klasičnu lepotu književnog eseja, niti je pak predmet zasebne pažnje bilo ono što je akademski primerno i provereno, ali nije dovoljno misaono provokativno i kulturološki penetrantno. Ipak, kako ova knjiga nastaje na ukrštaju izvesnog feminističkog pristupa i klasične književnoistorijske metodologije, u završnom poglavlju je prevladalo sagledavanje značaja autorki za opštu istoriju srpske književne teorije i kritike, pri čemu se onaj prvi kriterijum, „dikurzivna ženskost“, unekoliko povukao u drugi plan, dok su drugi, treći i četvrti ostali i dalje na snazi.







Ključne reči: teorija književnosti, svetska književnost, književna kritika, nauka o književnosti, filologija, filološki, humanističke nauke, žene, žena, prikaz, sažetak, pregled, kritičar, kritikovati.