ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2013
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski

SV 16
63209) ŽENE GOVORE , Slavica Garonja , Altera Beograd 2013 , razgovori sa književnim savremenicama jednog stoleća
Redosled razgovora je sledeći:
Radmila Marinković (1922), Naučni rad je jedna vrsta monaškog zaveta
Vera Cenić (1930), Srećan je onaj ko ume toliko da voli
Svetlana Velmar Janković (1933), Zatočnica na kapiji Balkana
Ana Šomlo (1935), Uvek ovde, ponekad tamo, ili: dvojezičnost kao sudbina
Ljiljana Nikolić (1934), Zagovornica umetnosti čitanja
Milica Mićić Dimovska (1947), Bogatstvo ženskog doživljaja sveta…
Ljiljana Šop (1950), Da bismo čitali, dovoljno je postojati
Gordana Ćirjanić (1957), U književnosti je najteže dostići jednostavnost
Mirjana Mitrović (1961), Pisanjem ispunjavam najvažniji deo svog identiteta
Dragica Srzentić (1912), Književna junakinja dvadesetog veka i svedok ne samo literarne epohe.
Deset razgovora, deset junakinja, deset snažnih ljudskih i stvaralačkih portreta, sa jedanaestim, prof. dr Slavice Garonje, koji raste na pozadini platna i uobličava se sa njima u knjigu. Vek knjige, i života u najširim njegovim krugovima, u ovom trusnom delu sveta, evropskom, balkanskom, srbskom, našem. Može se i dodati, i ne mora, iz ugla ženskog oka. Ne mora, to joj je, knjizi, samo posebnost. Govori čovek, epoha, govori duh i vrednost njegova, ljudska. A povodi devet razgovora su značajna ostvarenja sagovornica u nauci, književnosti, školstvu, društvu, poslednji, deseti, sa Dragicom Srzentić, društvenom aktivistkinjom, završni je kamičak ovog posve posebnog dokumenta opšteg društvenog i istorijskog stanja jugoslovenskog i srbskog prostora u rasponu, može se reći, od jednog veka.
Redosled razgovora – sagovornica u knjizi, nanizao se sam od sebe, iako razgovori nisu nastajali tim redom. Profesor Univerziteta u Beogradu dr Radmila Marinković (1922) s najviše intelektualno duhovne instance započinje knjigu, i direktno iz duhovno i stvaralački snažnog srednjeg veka kao profesor srednjevekovne književnosti na Filozofskom, odnosno Filološkom fakultetu u Beogradu, i njen izučavalac, završava je najstarija sagovornica, Dragica Srzentić (1912), kao najstariji svedok sunovratnog dvadesetog veka na ovim našim prostorima. Sklopila se celina, sagradila se živa slika od prilika i neprilika i globalne zemaljske širine i dužine. Radmila Marinković ima blizu osamdeset godina u trenutku razgovora (1922, 2001), Vera Cenić osamdeset (26. novembar 1930, 21–29 novembar 2010), Dragica Srzentić blizu sto godina (1912, 2011). Deset razgovora u periodu od deset godina. Deset različitih a komplementarnih sadržaja. Reklo bi se, deset univerzalnih uskličnika ljudske civilizacije, koje je autor knjige, prof. dr Slavica Garonja, uspešno uspela da zabeleži.

Književno delo i njegovo naučno i istorijsko vrednovanje, stvaralački proces, srbski jezik i književnost u nastavi, tokovi kulture uopšte, logorske sudbine posle Drugog svetskog rata, istorijski položaj srbskog naroda danas, pamćenje, to su sadržaji ovih razgovora.

Knjiga je u meri opremljena fotografskim materijalom, pa joj je to dodatni kvalitet koji čitaoca dodatno drži na oku.

Slavica Garonja (Beograd, 1957). Istoričar književnosti, pisac. Diplomirala, magistrirala i doktorirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavila više knjiga iz narodne književnosti, najvažnija „Srpsko poetsko nasleđe Vojne Krajine u zapisima 18, 19. i 20. veka“, 2008, knjigu kritika „Iz senke“, 2003. i monografsku studiju „Žena u srpskoj književnosti“, 2010. Iz beletristike, objavila roman „Pod mesečevim lukom“, 1992, više izdanja, zbirke pesama „Ispovedanje tišine“, 1996, „Moj predak je drvo“, 2007, knjige priča „Deveta kuća“, 1994, „Izidina kopča“, 2013. Živi u Beogradu.

mek povez, format 13,5 x 22,5 cm , ćirilica, 253 strane