Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Odlično stanje


retko







Pol de Man (6. decembar 1919 – 21. decembar 1983), rođen kao Pol Adolf Mišel Deman,[1] je bio književni kritičar i teoretičar književnosti belgijskog porekla. Posebno je bio poznat po tome što je uneo nemačke i francuske filozofske pristupe u angloameričku književnost i kritičku teoriju. Zajedno sa Žakom Deridom, bio je deo uticajnog kritičkog pokreta koji je prevazišao tradicionalnu interpretaciju književnih tekstova i razmišljao o epistemološkim poteškoćama svojstvenim bilo kojoj tekstualnoj, književnoj ili kritičkoj delatnosti.[2] Ovaj pristup izazvao je znatno protivljenje, koje je de Man pripisao „otporu“ svojstvenom teškom poduhvatu samog tumačenja književnosti.[3]

Nakon njegove smrti, De Man je postao predmet daljih kontroverzi kada je na videlo izašla njegova istorija pisanja pronacističke i antijevrejske propagande za ratno izdanje Le Soir, glavne belgijske novine tokom nemačke okupacije.

Biografija
Svoju profesorsku karijeru započeo je u Sjedinjenim Državama na Bard koledžu gde je predavao francusku književnost.[4] Završio je doktorat. na Univerzitetu Harvard 1960. godine, zatim predavao na Univerzitetu Kornel, Univerzitetu Džons Hopkins i Univerzitetu u Cirihu.[5] Pridružio se fakultetu za francuski jezik i komparativnu književnost na Univerzitetu Jejl, gde se smatrao delom Jejlske škole dekonstrukcije. U vreme svoje smrti od raka, bio je Sterling profesor humanističkih nauka i predsednik Odeljenja za komparativnu književnost na Jejlu. De Man je nadgledao disertacije Gajatri Spivak (na Kornelu), Barbare Džonson (na Jejlu), [ne verifikovano telom] Semjuela Vebera (na Kornelu) i mnogih drugih zapaženih naučnika.

Nakon njegove smrti, istraživač je otkrio oko dve stotine ranije nepoznatih članaka koje je de Man napisao u svojim ranim dvadesetim za belgijske kolaboracionističke[6][stranica je bila potrebna] novine tokom Drugog svetskog rata, neki od njih su implicitno, a dva eksplicitno antisemitska. Ovo, u kombinaciji sa otkrićima o njegovom domaćem životu i finansijskoj istoriji, izazvalo je skandal i izazvalo preispitivanje njegovog života i rada.[7]

Rani život
Pol de Man je rođen u porodici zanatlija u Belgiji devetnaestog veka i u vreme njegovog rođenja, njegova porodica je bila istaknuta među novom buržoazijom u Antverpenu.[8] Bio je sin Roberta de Mana, proizvođača i Magdalene de Braei.[4] Njegov pradeda po majci bio je poznati flamanski pesnik Jan Van Birs, a porodica je kod kuće govorila francuski. Njegov ujak Henri de Man (holandski: Hendrik) bio je poznati socijalistički teoretičar i političar, koji je postao nacistički saradnik tokom Drugog svetskog rata. Igrao je važnu ulogu u odlukama koje je doneo De Man tokom nacističke okupacije Belgije.[9] Polov otac, Robert (`Bob`) de Man, bio je umereno uspešan biznismen čija je firma proizvodila rendgensku opremu. De Manov otac i njegova majka, Madlen, koji su bili prvi rođaci, venčali su se zbog protivljenja porodice. Brak se pokazao nesrećnim.

De Manov rani život bio je težak i zasenčen tragedijom. Prva trudnoća njegove majke Medlin sa najstarijim sinom Hendrikom („Rik“, rođen 1915.) poklopila se sa intenzivnim nemačkim bombardovanjem u Prvom svetskom ratu i opteretila njeno fizičko i mentalno zdravlje. Mrtvorođenje ćerke dve godine kasnije gurnulo ju je u povremenu, ali doživotnu samoubilačku depresiju. Bila je psihički krhka i morala se paziti. Porodica je hodala po ljusci jajeta, a `Bob` de Man nalazio je utehu sa drugim ženama. Za razliku od Rika, koji je bio zaostao i neuspešan u školi, Pol se suočio sa svojim teškim kućnim životom tako što je postao sjajan učenik i uspešan sportista. Bio je upisan u kohortu dečaka koji govore holandski i primljeni u prestižni i veoma konkurentan Kraljevski Ateneum u Antverpenu. Tamo je sledio očev put karijere birajući studije nauke i inženjerstva, dosledno dobijajući najbolje ocene iz svih predmeta i diplomirajući kao najbolji u svojoj klasi. Nije pohađao kurseve književnosti ili filozofije, ali je razvio snažno vannastavno interesovanje za oba, kao i za religiozni misticizam. Godine 1936. njegov brat Rik de Man je ubijen u 21. godini kada je njegov bicikl udario voz na železničkom prelazu. Sledeće godine je Paul, tada sedamnaestogodišnji, otkrio telo njihove majke, koja se obesila mesec dana pre godišnjice Rikove smrti.[10]

Te jeseni Pol se upisao na Slobodni univerzitet u Briselu. Pisao je za studentske časopise i nastavio da pohađa kurseve nauke i tehnike. Za stabilnost, obratio se svom ujaku Henriju kao pokrovitelju i surogat emocionalnom ocu, kasnije u nekoliko navrata govoreći ljudima da mu je Henri bio pravi otac, a njegov pravi otac njegov ujak. Rodio mu je sina Anaidu Baragjan, rođenu u Rumuniji, ženu njegovog dobrog prijatelja Gilberta Jegera. Živeli su u menage a trois do avgusta 1942, kada je Baragian napustila muža. Pol se njome oženio 1944. godine, a par je imao još dva sina zajedno.[11]


teorija književnosti srpska književnost postmoderna