ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1977
Autor: Domaći
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, unutra veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Sekulić, Isidora, 1877-1958 = Sekulić, Isidora, 1877-1958
Naslov Kritički radovi Isidore Sekulić / priredio Slavko Leovac
Vrsta građe esej
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1977
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Institut za književnost i umetnost, 1977 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 445 str. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Leovac, Slavko, 1929-2000 = Leovac, Slavko, 1929-2000
Zbirka Srpska književna kritika : građa / Institut za književnost i umetnost u Beogradu ; ǂknj. ǂ14
(Pl.)
Napomene Str. 7-24. Isidora Sekulić / Slavko Leovac
Bio-bibliografski podaci o Isidori Sekulić: str. 409-433
Napomena priređivača: str. 435
Registar imena
Predmetne odrednice Sekulić, Isidora, 1877-1958 -- Kritički radovi
Književnost -- Kritika -- Srbija

SADRŽAJ
PREDGOVOR
Dr Slavko Leovac, Isidora Sekulić 7
IZBOR
TEME
Problem zemlje 29
Problem izuzetne ličnosti 38
Problem slave 44
Samovanja u književnostima 53
Beleška o intelektualističkoj književnosti 63
Izohimene u književnostima 73
Karikatura 80
Problem kritike i kritičarskih talenata 84
Kritika iz dana u dan 90
Srpski narodni jezik 97
IZ NAŠIH KNJIŽEVNOSTI
Ivana Gundulića „Suze sina razmetnoga” 111
Vuk Karadžić 124
Osećajnost kod Đure Jakšića 128
Laza Kostić 142
Iva Vojnovića Orsat Veliki 157
Petar Kočić 163
Istok u pripovetkama Iva Andrića 180
Poezija Avgustina Ujevića 189
„Tamni vilajet` Momčila Nastasijevića 198
Toma Rosandić 202
Slikar Milan Konjović 208
IZ STRANIH KNJIŽEVNOSTI
Beleške uz čitanje: Servantes 215
Gete potpun čovek 220
Džon Kits 225
Puškin 246
Jedan od pesnika ponora – Edgar Alan Po 265
Danski motivi (Andersen, Kirkegor) 272
Henrika Ibsena „Per Gint” 287
Dva Tolstojeva odlaska 309
Maksim Gorki 318
Problem relativiteta kod Pirandela 323
Pol Valeri (Kroz jedno sećanje) 338
Opat Bremon 347
„Punkt kontrapunkt` – roman Aldosa Hakslija 356
Virdžinija Vulf 376
Hudožestveni teatar i Čehov 383
Varijacije na temu Ana Pavlova 389
Slikarstvo F. Maljavina 399
DODACI
Hronologija života Isidore Sekulić
Selektivna bibliografija radova Isidore Sekulić 410
Selektivna literatura o Isidori Sekulić 431
Napomena priređivača 435
Registar imena 437

Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 – Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine. Posle toga radila je u Šapcu (1909–1912) i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.
Stvaralaštvo
Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.
Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.
Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.
Rekla je
Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.
Dela
U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:
Saputnici (1913) – pripovedna vrsta intimnog dnevnika
Pisma iz Norveške (1914) – putopis
Iz prošlosti (1919)
Đakon Bogorodičine crkve (1919) – roman
Kronika palanačkog groblja (1940) – pripovetke
Zapisi (1941)
Analitički trenuci i teme, knj. 1–3 (1941) – eseji
Zapisi o mome narodu (1948)
Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).
MG150 (N)