Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-85941-46-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Vrsta: Teorija književnosti

Za Moskvu u oba pravca
Natalija Avtonomova, Velerij Podoroga, Mihail Riklin

Žak Derida
Bojan Savić Ostojić (prevod)

Naslov originala: Moscou aller-retour / de Jacques Derrida

Na poziv grupe ruskih mladih filozofa okupljenih u Laboratoriji za proučavanje postklasične filozofije pri Akademiji nauka Sovjetskog Saveza, Žak Derida putuju po prvi put u Moskvu u februaru 1990. godine. Odmah po povratku u Ameriku piše esej Back from Moscow, in the USSR -`nemoguć” putopis, koji svoju inspiraciju crpi kako iz ličnih utisaka i razmišljanja tako i iz poznatih i uticajnih moskovskih putopisa A. Žida ((1936-1937) i V. Benjamina (1926-1927). Drugi deo knjige predstavlja iscrpan razgovor sa tri ruska filozofa o ruskoj književnosti i dekonstrukciji. `Za Moskvu u oba pravca“ spada među Deridina scripta minora, ali u kom se neka od Deridinih najvažnijih filozofskih i političkih polazišta iznova - i pristupačno - tematizuju.

Intervjui,
Filozofi,
Ruska književnost (studije)

Izdavač: Karpos
Broširani povez;
latinica; 18 cm; 138 str.;
__________________________________

Žak Derida je rođen 15. jula 1930. u jevrejskoj porodici koja je živela u El Biaru, u Francuskom Alžiru. Sa 10 godina je maštao da postane fudbaler, ali je izbačen iz škole, nakon što mu je učitelj rekao da “francuska kultura nije namenjena malim Jevrejima”. U 19. godini Derida se upisuje na fakultet u Parizu i to u vreme kada je zvezda Žana Pola Sartra bila u zenitu, ali on se radije opredeljuje da prati učenja Fridriha Ničea i Martina Hajdegera. Radeći na doktorskoj tezi o Edmundu Huserlu toliko se zainteresovao za dvosmislenu prirodu svakog pisanija da je na kraju nikad nije ni dovršio.

Početkom šezdesetih predaje na Sorboni, kada aktivno doprinosi teoriji francuskog levičarsko-avangardnog pokreta, a od tada svoj rad kroz knjige “O gramatologiji”, “Pisanje i razlika”, “Govor i fenomeni”, fokusira na “dekonstrukciju” filozofskih dela Rene Dekarta, Žan-Žak Rusoa, Ferdinanda De Sosira, Hegela, Kloda Levi-Štrosa, Sigmunda Frojda i mnogih drugih. Koristeći termin “dekonstrukcija” Derida na subverzivan način promišlja “vladajuću iluziju zapadne metafizike” po kojoj jezik ideje i istinu izražava ne menjajući ih. Koncentrišući se na višestrukost značenja on pokušava pokazati da je jezik teško uhvatljiv i da čak ni autori ne mogu potpuno legitimno tumačiti svoje tekstove.

Činjenica da je Derida najčešće odbijao da definiše “dekonstrukciju”, koju je smatrao “izvesnim iskustvom nemogućeg”, donela mu je mnoštvo “protivnika” i kritičara koji su smatrali da je njegov rad frivolan, opskuran i “auto-subverzivan”, dok je najpopularnije mišljenje o njemu bilo da je “skeptički nihilista koji ne veruje ni u šta”.

Univerzitetsku karijeru Derida je završio predavajući na mnogim prestižnim univerzitetima u Americi, među kojima su i Harvard i Jel. Objavio je “bezbroj” članaka i oko 50 knjiga prevedenih na 22 jezika.

Preminuo je u 74. godini u jednoj pariskoj bolnici.