ISBN: 0351-0379
Godina izdanja: 2016
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ČASOPIS GRADAC - KERUAK 201`202

Obim - 18x24
210 str
Godina - 2016
ISSN - 0351-0379

Priređivač - Savo Stijepović


SADRŽAJ:
SAVO STIJEPOVIĆ - Džek Keruak ili otkrivanje poslednjeg velikog mita
DŽEK KERUAK - Posle mene potop
DŽEK KERUAK - Iščezavanje američkog lutalice
DŽEK KERUAK - Oktobar u zemlji železnice
DŽEK KERUAK - Big Sur
DŽEK KERUAK - Tutnji, tumara bluz
DŽEK KERUAK - Shvatanje & tehnika za modernu prozu
TED BERIGAN - Džek Keruak: umetnost proze
DŽOJS DŽONSON - Keruak bez granica
LUJ MENAN - Vozi, napisao je
HENRI MILER - Predgovor Keruakovom romanu Podzemljaši
GARI SNAJDER - Keruak
DEJVID AMRAM - Neka plamen i dalje gori
DŽEK KERUAK - Početak bapa
JOHANES VELC - Stvar stila - Čarli Parker i Džek Keruak: između kuliranja i ekstaze
KLARK KULIDŽ - Džek Keruak
ROBERT DŽENTER - Lud za razgovorom, lud za spasenjem
VILIJAM F. BAKLI - Na liniji vatre
ŽIKICA SIMIĆ - Dole niz put
ŠON VILENC - Prodirući etar: bit generacija i Amerika Alena Ginzberga
DŽEK KERUAK - Izbor iz poezije
ALEN GINZBERG - Negativna sposobnost: Keruakova budistička etika
ARTUR S. NUSBAUM - Keruak i Barouz na putu
STERLING LORD - Kad je Keruak upoznao Kesija
AL ARONOVIC - Sveti Džek
RENE GALAND - Iluzije i frustracije u životu i delu Džeka Keruaka
LORENS FERLINGETI - Himna Džeka Keruaka


`Postoji jedna pesma u tom starom, dobrom rokenrolu pod naslovom „Tema za zamišljeni vestern“ („Theme for an Imaginary Western`), kojoj gotovo da izmiče svaki opis. Napisali su je Džek Brus i Piter Braun. Prvobitno, taj se song našao na Brusovom solo albumu Songs for a Tailor iz 1969. godine, a potom su je na svoj način obradile veoma značajne rokerske skupine poput Mauntina i Koloseuma. Ne bih znao hoćemo li se složiti, ali biće kako je verzija grupe Mauntin, i to posebno ona izvedena na Vudstok festivalu, verovatno najbolja. Retko je koja pesma iznela, u svega nekoliko minuta, toliko čežnje, lepote i onih posebnih, neuhvatljivih emocija što se poput visokih modrih talasa ulivaju u razorene i raspolućene duše jednog čudesnog doba na izdisaju, upravo kada se poverovalo da rokenrol može menjati svet. Nego, zašto je ta pesma i danas toliko zavodljiva? Poed izvrsne melodije, ona poseduje i odličnu liriku. Taj napev govori o daljinama, o dalekim svetlima, prašnjavim drumovima i varošima, železnici, sutonima i svitanji-ma, nestalim ljubavima, muzici koja se stapa sa divljim ili pitomim predelima, usamljenim brdima ili širokim dolinama. Dugo sam verovao u to kako je Džek Brus, najsvetlija figura slavnog rok sastava Krim - i jedna od najbitnijih u rokenrolu - komponovao ovu temu čitajući jednog velikog američkog pisca po imenu Džek Keruak. Ne možemo, na žalost, ovo potvrditi, jer Džek Brus trenutno nije dostupan, pa kao takav nije u stanju ni da nam odgovori. Nije mrtav, tek - nedostupan je. Nisam siguran ni da li Pit Braun odgovara na neka uzgredna pitanja o jednoj od najlepših pesama u rokenrolu.

Ali na sreću, možemo opušteno tvrditi kako je upravo Džek Keruak, svojim delom i životom, pokazao kojim će se putevima kretati mnoge generacije u otkrivanju ne tek jedne velike zemlje, na zapadnoj strani sveta, već i jednog kontinenta, koji se nalazi na jednakoj udaljenosti za svakog od nas, u unutrašnjosti čoveka, u njegovom srcu. Dug je to drum, velika su na njemu iskušenja i veličanstveno je takvo putovanje. Džek Keruak nam, kroz svoja slavna dela, ne ukazuje jedino na skrivene američke postaje, ubijene ili izmorene varoši, ne upućuje samo kroz tužne, prenapučene neonske velegradske četvrti, užarene pustinje i hladne planine kao što je to, recimo, svojevremeno činio i Džon Hjuston u svojim filmovima - već i otkriva putovanja kroz ono u čoveku, kroz krvotok, mozak, pa potom mišice i kosti, kroz želudac, jetru i kroz nerve: to je poslednje otkrivanje jednog od najvećih mitova u istoriji čovečanstva, to konačno približavanje najtajanstvenijem kontinentu, najudaljenijem predelu koji se nalazi unutar nas samih. To nikako nije neki lak drum, jer kad god putovanje postane suviše lako ili ugodno, gubi se njegov osnovni smisao. Pravi drumovi su teški i daleki. Tegobe i uživanja tokom nekog velikog ili opakog puta se radosno ukrštaju, upravo kao kod starih zen majstora, koje je Keruak otkrivao tokom svojih lutanja. I na takvoj ruti, koju su stoleće ranije utvrdili Emerson, Toro ili Melvil, te London i Hemingvej ili - kod Evropljana kod Evropljana – Selin i Žene, a kojima se Papa Bita neskriveno divio, Keruak je otkrivao nove predele, gledao je ravno u put, gladan i zanemeo, upravo u onaj drum koji će, na koncu, baš kao na ezoteričnim minijaturnim gravirama, u obličju zmije, progutati sebe samog. Jer putovanje uvek ima u sebi tu drevnu funkciju mita, pa čak i ako je većina detalja u opisu tačna i realna, ali takvi itinereri obično ukazuju na staro predanje o čoveku koji, otkrivajući drugačija mesta i podneblja, napokon i druge ljude, iznova otkriva i samog sebe. Najpoštenije je samog sebe otkrivati u drugima. I vesela je to potreba. Upravo su radi toga putovanja toliko važna. I svi su veliki fantasti, veličanstveni putnici, upravo isto to činili, nalazeći se na strmim ili ravnim drumovima.`


U odličnom stanju, kao na slikama, tekst bez podvlačenja

Jack Kerouac Ted Berrigan Joyce Johnson Louis Menand Henry Miller Gary Snyder David Amram Johannes Voelz Clark Coolidge Robert Genter William F Buckley Allen Ginsberg Arthur Nussbaum Al Aronowitz René Galand Lawrence Ferlinghetti Sean Wilentz