ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Vrsta: Eseji i kritike
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Zadužbina Miloša Crnjsnskog Beograd 2011
nekorišćena sa posvetom autora

Задужбина Милоша Црњанског из Београда објавила је студију Ратомира Ралета Дамјановића „Романи Николе Милошевића – трилогија о меланхолији”. Дамјановић,у својој књизи,анализира три Милошевићева романа: „Нит михољског лета”, „Кутија од ораховог дрвета”, „Сенке минулих љубави”. Књига је, као прва, објављена у едицији „Суматра” коју уређује Димитрије Тасић. Јединствена Милошевићева тема,у овој трилогији,јесте „оно што чини саму суштину човековог постојања на земљи, таквог какво оно јесте и какво ће, по свему судећи, увек и бити” и „проблем човековог постојања под сунцем”.

Из тог антрополошког и метафизичког средишта, истиче Ратомир Рале Дамјановић, изведена су три романа, три приче о меланхоличном јунаку. У првом делу књиге – „Филозоф и његов алтер его”, разматра се оно што је заједничко у романима, у погледу теме и структуре, позиције приповедача, разгранате интертекстуалне мреже, метафизичких димензија романа, општег меланхоличног тона и носталгије за бесконачним, значења сна и парапсихолошког. У другом делу су анализе романа, а у завршном поглављу књиге указује се на неке карактеристике Милошевићевог трагања за смислом кроз роман и романсијерски рад.

Као херменеутичар, наглашава Дамјановић, Милошевић је застајао код јунака поред чијег имена, као у случају Павла Исаковича, медикус исписује крупним калиграфским словима „меланхолија”. Меланхолија је доминантно стање јунакове свести и његовог доживљаја света, толико да нам се чини да би се могло говорити о трилогији о меланхолији. Или, можда, трилогији о меланхоличном јунаку. Сва три његова наратора обавија „оклоп усамљености” и меланхоличног „погледа на свет”.

Једно поглавље у студији названо је „Фаустовски проблем”.Питамо аутора шта је фаустовско у романима Николе Милошевића?

– Гетеов Фауст после свих искуставасафилозофијом, историјом, медицином, богословљем, жели дапође неким другим путем не би ли „испливао из моразаблуда“. Кроз стих „Треба нам оно што не можемо знати, с оним што зна човек не зна шта ће”, која је узета за мото моје књиге, транспонује се Милошевић херменеутичар у Милошевића прозаисту. То је његова давнашња преокупација, о чему говори есеј „Албер Ками између луцидности и носталгије заапсолутним”, из 1958. године, који има за мото Камијеву реченицуиз „Калигуле”: „Просто, осетио сам одједном потребу за оним што је немогуће”. Могли бисмо рећи да су философ и херменеутичар, пошто су дошли до одређеног сазнања, решили да то сазнање предају писцу, да својим путем дође до (другачијег) одговора у вези са трансцендентним, заумним, оним што је изван простора и времена – каже Дамјановић.

Први Милошевићев роман „Нит михољског лета” имао је успехаи код критике и код читалаца. Нашао се и у најужем избору за„Нинову” награду зароман године.

„Нит михољског лета”, по свему,сматра Дамјановић, узоран је роман који ће писцу обезбедити значајно место у историји српског романа. Уњему су постављенасвафундаменталнапитањасмисла, којасе појављују и у другадвадела,у назнакамаили увећанаи под посебном лупом, у зависности од смераприповедања. Међутим, романи су независне и аутономне уметничке творевине. Истовремено, њихов унутрашњи однос у коме су евидентнамотивскаи тематскапреливања, као и њихов спој нанивоу форме или психологије главног јунака-приповедача,откривају нам оватри романакао прозну трилогију.

Професор Мило Ломпар издвајау Дамјановићевој студији везе Милошевића сапоетским духом ЕдгараАланаПоа. Аутор каже: „Писац је имао науму сложенију текстуалну грађевину, налик слици Ђорђаде Кирика, коју ’цитира’у прози и накорицамакњиге, акојаи самаотварапросторе конкретног и метафизичког, видљиве и неомеђене стварности, носталгије забесконачним.”

На насловној страни књиге је Мункова „Меланхолија“, коју карактерише безгласност и тишина. У којој се мери, питамо Дамјановића, допуњују Мунк и Милошевић?

– Мунков триптих „Меланхолија” одговара Милошевићевом триптиху, трилогији о меланхолији и о меланхоличном јунаку. Одабрао самњегову слику занасловну страну јер она, баш као и Де Кирикова, коју Милошевић стављананасловну страну првог свог романа„Нит михољског лета”, дубоко потврђују смисао и суштину меланхоличног стањасватри Милошевићевајунакаиз три романа – објашњава Ратомир Рале Дамјановић.