pregleda

Dušan Stojković GRAMATIKA SMRTI


Cena:
590 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Organizovani transport: 106 din
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Smederevska Palanka,
Smederevska Palanka
Prodavac

Anarh (4745)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 7270

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012.
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija svetske književnosti
Jezik: Srpski

Dušan Stojković GRAMATIKA SMRTI
PROZORJE POZORJE
Motiv samoubistva u dramskoj književnosti

Centar za kulturu/ Šumadijske metafore, Mladenovac, 2012.
548 strana.

Odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena.

Dušan Stojković priređivač je i autor šest obimnih tomova antologijskih tekstova pod zajedničkim nazivom Gramatika smrti. Naslov ovih tomova upućuje, dakle, na pitanje o „gramatici smrti“, kakva je to „gramatika“? Jezik kojim govorimo ima svoju gramatiku. Ali i smrt ima svoja pravila i svoju „gramatiku“, a to je ispisano u ovim proznim i poetskim tekstovima - to su te fenomenologije života i smrti.

Piše: Luka Prošić

06. jul 2012. 19:12
Posao koji je obavio Dušan Stojković pravi je podvig u ovdašnjoj književnosti i kulturi - u ovih šest tomova napravljen je izbor iz onoga što su pisci i pesnici, ali i filozofi i mudraci i naučnici rekli o smrti. Imamo, dakle završen jedan veliki posao - u ovim knjigama omogućeno je da na jednom mestu steknemo uvid u to što su govorili o fenomenu smrti i kako su to doživljavali pesnici, pisci i filozofi. Treba odmah reći da su ovo najčovečanskiji tekstovi koji su sazdani, u njima se osvaja taj Zamak koji se, izgleda, ne može osvojiti, što je i Kafka mislio pokušavajući da to opiše.

Možda je čitaocu najuputnije preporučiti da počne čitanje od Tanatološkog rečnika, koji je model za drugih pet knjiga. U ovom rečniku su, u prvom njegovom delu, po azbučniku, izdvojene gnome, misli, izreke velikog broja mudraca, filozofa, naučnika, i pesnika, prozaista i stranih i naših (blizu pet stotina njih); ali su u drugim delovima rečnika odabrane pesme i prozni tekstovi o samoubistvu i smrti - ti delovi su poslužili kao osnova za nastanak pet obimnih tomova pod zajedničkim naslovom Gramatika smrti, koji zatim nose podnaslove: Imenice (antologija pesama pesnika samoubica); Priroci (antologija pesama o samoubistvu i samoubicama); Proza-Ida (proza pisaca samoubica); Proza-Idem tuđozemci (antologija proze sa motivom samoubistva); Proza-Idem našijenci (antologija proze sa motivom samoubistva) - kako D. Stojković duhovito naziva i raspoređuje u ovih šest knjiga pisce samoubice i sve druge koji su pisali o smrti i samoubistvu.

Valja skrenuti pažnju i na uvodni tekst D. Stojkovića u Tanatološkom rečniku - gde on iznosi i razloge koji su ga vodili u izgradnji koncepcije ovih knjiga, polazeći od toga da je „smrt jedan opšti kontekst i za samoubistvo“. Ali u Rečniku i ostalim knjigama težište je na samoubistvu, i zato je u ovim knjigama najviše pesama pesnika samoubica, ali i proznih tekstovi pisaca samoubica, i domaćih i stranih, ali i tekstova o samoubistvu i samoubicama. U tom smislu Dušan Stojković je i koncipirao ovih šest knjiga.

2.

Na „temi“ smrti, ubistva i samoubistva izgrađena je, kao što se zna, „tragedija“ kao dramska forma (nju su izgradili stari Grci). „Tragedije“ su igrane u amfiteatrima, i to su bila takmičenja tragičkih pesnika - što svedoči o tome da se Grci, kao slobodni i dokoličari i „dokoni“, nisu plašili smrti, oni su razmišljali o smrti i tražili „ključ“ za nju. Aristotel je u Poetici zaključio da je svrha tragičke igre u pročišćenju (katarzi). Nije neodmereno da ovde kažemo kako je svrha antologijskih knjiga o kojima ovde govorimo u nečem što je blisko tome. Na kraju, ove su knjige svih nas, i ispisivala ih je „čovekova sudbina“ kako bi rekao Šolohov.

U antologijama Dušana Stojkovića izdvajaju se pesnici samoubice; oni su glavni protagonisti čovekove „opšte drame“, čovekove moći i nemoći pred smrću. U vezi s tim su brojna pitanja o samoubicama i pesnicima samoubicama, i o samoubistvu i o nama, i našoj sudbini. Verovatno bi se mogli složiti da se činom samoubistva preseca Gordijev čvor smrti i na taj način savladavamo i nadvladavamo i samu smrt. Ljudi imaju moć nad sobom i nad smrću, time se stavljaju iznad smrti. Isto tako mogli bismo reći da se s tom moći nad sobom, da je s tim lakše i svečanije i izuzetnije ljudsko postojanje. S tom moći iznad nas samih, s tom takvom moći, mi smo i iznad smrti i iznad svega postojećeg. Možda je to bio povod jednom filozofu da uzvikne da je čovek Bog sam. Ako ima besmrtnih i apsolutnih bića, onda je to sam čovek sa svojom moći nad sobom i nad smrću.

3.

Kad su u pitanju pesnici i pesnici samoubice i njihova poezija, mogu se postavljati brojna pitanja. Da li, na primer, način okončavanja, i čin samoubistva pesnika ima moć da posle utiče na njegovu poeziju. Na primer, da li samoubistvo Jesenjina i Majakovskog rasvetljava njihovu poeziju? Ili smrt Branka Miljkovića, i njegova poezija, da li to ide zajedno, ili tu vezu čitalac uspostavlja naknadno. Ali, i to što čitalac naknadno uspostavlja, i to je neka veza. Mogli bismo reći da u krajnjem, pesme pesnika samoubica, te pesme dobijaju nešto od same zagonetnosti smrti i samoubistva uopšte, one ulaze u tu svest o smrti i o nama, i o toj našoj moći, one time postaju poetike o nama. Možda je zbog toga i probuđeno naše zanimanje za pesnike i pesnike samoubice i njihovu poeziju. Pretpostavka je da je i Dušan Stojković ove knjige izgrađivao na tragu tih osećanja.

Već je rečeno da su ovde odabrani tekstovi pesnika, pisaca i filozofa samoubica, ali i onih koji su razmišljali o samoubistvu (ovde su duhovito označeni kao imenice i priroci). Vredi se sada setiti Dostojevskog, kod njega je samoubistvo postavljeno najšire i najintelektualnije i objedinjuje pitanja o slobodi i njenom ograničavanju, a ta pitanja o slobodi i o ograničenju su i danas u samom središtu čovekovog opstajanja. Kako se zna, u Zlim dusima Kirilov ovako rezonuje: „Ako nema Boga, onda je apsolutna sloboda, a najnužnija konsekvenca te slobode jeste samoubistvo“. I Kirilov je, kao ateista, izvršio samoubistvo. Ali, ovo je obrazloženje i za teizam samog Dostojevskog.

Gete u svojoj monografiji Poezija i stvarnost govori da je, dok je pisao Jade mladog Vertera, držao nož ispod jastuka, i pitao se da li da ga zarije u srce, ili da živi. Ali to oko noža, to je kod Getea bilo pre pitanje duhovne vežbe i istraživanja „smrti“ i svega toga s njom, nego pitanje života i smrti. I znamo kako se sve to okončalo - sa Geteom i njegovim Verterom. Ali, to jesu, naravno, te velike duhovne tvorevine i kod Dostojevskog i kod Getea...

4.

Kod nekih filozofa, na primer kod Sokrata i Epikura smrti i nema, Sokrat je, recimo, mislio da će biti i posle smrti to što je bio pre nje, naime, popravljaće omladinu i na drugom svetu, ako toga sveta ima. Kjerkegor je smatrao da je čovek pre svega „bolest na smrt“. Kod Bloha „smrt“ je čovekova negativna utopija, dok je nada pozitivna utopija. Hajdeger opet misli da smo svi na putu ka smrti, a time se smrt postavlja u sedište našeg života i naše slobode i odlučivanja. U tom smislu može se govoriti o upotrebi smrti - smrt se pretvara u upotrebnu vrednost i u „sredstvo“ - smrt je tokom čovekove istorije upotrebljavana u najrazličitije svrhe. Takav je slučaj sve do današnjih dana, smrt je sada raspoređena u prostoru, ali je i u vremenu, i prošlom i narednom vremenu, i svuda oko nas. Mi izgrađujemo te „modele“ i sredstva prema samima sebi, tu „sferu slasti“ koju čovek pruža čoveku silom ili milom - to su „sinteze“ našeg realnog dešavanja, u tome svi imamo u vidu te „istine“ o našoj konačnosti, i „smrti“, i stičemo te moći, i na strahu od tih moći zasnovan je današnji kapital odnos, na „smrt“ pre smrti, i s tim se, takoreći, živi od početka.

Treba reći, na kraju, da je Dušan Stojković autor više knjiga priča, romana i pesama, i eseja, da je njegovo književno stvaralaštvo isto tako značajno, kao i njegov antologičarski posao. Ovaj pisac direktor je književne manifestacije Šumadijske metafore i urednik istoimenog zbornika. Reč je o jednoj od najznačajnijih manifestacija ovog tipa u Srbiji, kako po broju učesnika tako i po imenima domaćih i stranih autora koji su na njoj učestvovali. Šumadijske metafore, inače, ove godine slave 25. godišnjicu svog postojanja.

* „Pucanj - sred same duše“ stih je iz pesme Marine Cvetajeve o Majakovskom

Od 16. jula do 30. septembra, Pošta naplaćuje doplatnu markicu u iznosu od 10 dinara.

Kada je o prodaji knjiga reč, pod `organizovanim transportom` smatram preporučenu tiskovinu. To je najpovoljniji načina slanja, a knjiga stiže na kućnu adresu za dan-dva. (Prilkom kupovine se čekira `Pošta`).

Lično preuzimanje se odnosi na preuzimanje u Smederevskoj Palanci.

Molim kupce iz inostranstva da me pre kupovine kontaktiraju porukom kako bismo se dogovorili oko uslova uplaćivanja i slanja. Ovo je veoma bitno, između ostalog, i zbog toga što su poštarine Pošte Srbije visoke i za zemlje u okruženju jer se pošiljke šalju isključivo avionom.

Besplatna poštarina se ne odnosi na slanje u inostranstvo.

Negde su ostali stari iznosi za preporučenu tiskovinu, da ne bude zabune evo primera:
Nekada 40 sada je 69,00 din.
Nekada 50 sada je 76,00 din.
Nekada 60 sada je 99,00 din.
Nekada 70 sada je 106,00 din.
Nekada 80 sada je 129,00 din.

Pogledajte i ponudu na:

https://www.kupindo.com/Clan/StefanijaK/SpisakPredmeta

Ukoliko i tamo nešto pronađete, platićete preko istog računa i uštedeti na poštarini.


Predmet: 43183461

LimundoGrad d.o.o. koristi kolačiće koji su potrebni za pružanje usluga u svrhu statistike, sigurnosti, kao i utvrđivanja interesovanja korisnika i može ih deliti sa trećim licima u svrhu analize i marketinga. Više informacija.