Posebni događaj ili limitirano izdanje: Ne
Detaljno stanje: Odlično
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Originalnost: Replika

Orden Mihail Kutuzov, nov, replika, prečnik oko 4,5cm.
Metalan, vrlo lepo odrađen, u tri dimenzije, pozadi ima šraf

Mihail Ilarionovič Kutuzov (rus. Михаи́л Илларио́нович Голени́щев-Куту́зов; Sankt Peterburg, 16. septembar 1745 — Bunclau, Šleska, 28. april 1813) je bio ruski general-feldmaršal, kome se pripisuje da je spasao Rusiju za vreme Napoleonove invazije Rusije 1812. godine.
Rani život

Rođen je u Sankt Peterburgu. Završio je 1759. godine artiljerijsku i inženjersku školu. Od 1770. godine učestvovao je u Rusko-turskom ratu (1768—1774). Već 1771, unapređen je u potpukovnika. Ranjen je u 1774, pa se posle toga lečio u više zemalja. Kad se vratio u Rusiju 1776, služio je 6 godina na Krimu pod komandom Aleksandra Suvorova. Unapređen je 1777. u pukovnika, a 1784. u general-majora. Istakao se u Rusko-turskom ratu (1787—1792). Zauzeo je Očakov, Odesu, Tiginu i Izmail. Posle toga rata bio je ambasador u Konstantinopolju, komandant i inspektor vojske u Finskoj 1795, komandant korpusa u Sankt Peterburgu, ambasador u Berlinu.
Rat u Austriji

Komandovao je ruskim korpusom 1805. kada je Napoleon napredovao prema Beču. Pobedio je u bici kod Direnštajna 11. novembra 1805. godine. Izveo je strateške manevre, koji su ušli u istoriju ratovanja. Strateškim manevrom od Braunaua do Olomouca izveo je vojsku iz opasnosti okruženja i porazio je maršala Miru kod Amštetena i Mortijea kod Direnštajna.

Uoči bitke kod Austerlica pokušao je da spreči savezničke komandante da ulaze u bitku. Međutim bio je preglasan od strane Austrijanaca, pa je za bitku pokazao jako malo interesa. Učestvovao je u bici kod Austerlica 2. decembra 1805. i u bici je ranjen. Posle te bitke ruski car je sklonio Kutuzova od komandovanja armijom. Od 1806. do 1811. godine bio je vojni gubernator Kijeva i Litvanije.