Detaljno stanje: Dobro
Posebni događaj ili limitirano izdanje: Ne
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

R - 3 cm
bronza

Medaglia commemorativa della conquista di Adua

spomen medalja za osvajanje adve

samo srbija
ne saljem ovaj predmet u inostranstvo
serbia only
I do not send this item abroad

Bitka kod Adve odigrala se 1. marta 1896. godine između Kraljevine Italije i Etiopskog carstva. Bitka je deo Prvog italijansko-abisinskog rata i završena je pobedom Etiopljana.

Etiopske snage predvodio je Menelik II, a italijanski ekspedicioni korpus general Oreste Baratijeri. Italijanski korpus sastava 3 pešadijske brigade i jedna domorodačka četa (oko 14.500 ljudi sa 56 topova) je krenuo uveče 29. februara u tri kolone sa položaja severoistočno od Adve, da na povoljnijem položaju izazove i sačeka napad Etiopljana. Glavnina etiopskih snaga bila je prikupljena u aduanskom basenu, a jedan odred zatvarao je dolinu Marjam Šavitu (svega oko 70.000 pešaka, 8600 konjanika i 42 topa). Planinsko ispresecano i nepregledno zemljište otežavalo je pokret italijanskih kolona i vezu između njih. Leva kolona generala Matea Albertonea izbila je, greškom, do Enda Kidane Mereta gde su je Etiopljani iznenada napali oko 11 časova i obuhvatom uništili. Srednja kolona generala Đuzepea Arimondia razvijena je na uzvišenjima Bela i Rajo, gde je napadnuta odvojena od rezerve koja se pozadi nje kretala do 12:30 časova, potpuno je razbijena. Rezerva je obuhvatnim dejstvom takođe uništena. Desna kolona generala Viktorija Dabormide primila je naređenje da ujutro pruži pomoć levoj koloni, ali je, izgubivši vezu sa prethodnicom, izbila u dolinu Marjam Šavitu, gde je takođe opkoljena i razbijena.

Italijanski gubici: 6600 mrtvih (2 generala, 266 oficira), 500 ranjenih i 1700 zarobljenih. Zarobljena je ili uništena sva komora i artiljerija. Etiopska pobeda više je rezultat veće manevarske sposobnosti, nego brojne nadmoći.

Poraz kod Adve učinio je kraj italijanskim planovima da ovim ratom prošire posede na Crvenom moru. Mirom u Adis Abebi (26. oktobar 1896) priznata je potpuna nezavisnost Etiopije.