ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

65905) SVETI JOVAN ŠANGAJSKI čudotvorac poslednjih vremena , životopis sastavio Bernard Le Klaro, priredio protojerej Petar Perekrjostov , Pravoslavna misionarska škola pri hramu svetog Aleksandra Nevskog Beograd 2015 ; biblioteka Obraz svetački
Nova svedočenja o Božijem čoveku

Knjiga Čudotvorac poslednjih vremena o Svetom Jovanu Šangajskom daje najpotpuniji prikaz njegovog života i čudotvorstva zasnovanog na najdubljoj very u Hrista i nedostupnom svedočenju spasenja u doba sveopšteg odstupništva.

Na stotine hiljada Rusa povinovalo se Božijoj zapovesti i 1917. godine napustilo je svoju domovinu i bilo rasejano po celom svetu.

Nekoliko godina kasnije ista sudbina zadesila je Grke u Maloj Aziji.

Po završetku Drugog svetskog rata za prvim talasom emigracije usledio je drugi – ljudi su bežali iz Rusije, Srbije, Rumunije i Bugarske. Tako je stvorena pravoslavna dijaspora na Zapadu.

Po Božijoj promisli ovi nesrećni ljudi, kao nekada izrailjski narod u tuđini, imali su velike duhovne rukovoditelje. Među njima je bio i arhiepiskop Jovan Maksimovič, kojeg je 1994. godine zboru Svetih pribrojala Ruska pravoslavna crkva. I on je u mladosti otišao iz Rusije, obreo se u Konstantinopolju, zatim je dospeo u Jugoslaviju, gde je primio sveštenički čin. Imenovan je za episkopa u Šangaju, gde je živela ruska kolonija sa značajnim brojem ljudi i krenuo je sa svojom pastvom, koja je bila prinuđena da iz Kine pobegne na Filipine, te i on na kratko odlazi u Sjedinjene Države, a potom u Francusku, gde ostaje više od deset godina i na kraju se vraća kod svojih “Šangajaca” u San Francisko i tu ostaje do kraja života.

Po pravoslavnoj tradiciji, koja se u naše dane retko poštuje, episkop se “zaručuje” sa svojom katedrom i mora ostati na njoj do same smrti. Napustivši Šangaj u geografskom smislu, vladika Jovan nije napustio i svoje “Šangajce” ni u Evropi, ni u Americi i zato se naziva Jovanom Šangajskim, iako je dane svog života okončao u San Francisku.

Doživljavajući pravoslavlje u njegovom vaseljenskom značenju, arhiepiskop Jovan, koji je bio duboko vezan za Rusiju, istovremeno postajao je pastir svih naroda, među kojim je imao prilike da boravi: za Srbe u Jugoslaviji i rasejanju, za Grke u Bitolju i Šangaju, za Kineze u Šangaju i San Francisku, za Rumune, Francuze, Holanđane i Amerikance.

Po molitvama svetog vladike koji je položio život svoj za ovce svoje dešavala su se čuda, isceljivali su se bolesnici. Međutim, mnogo važnije je bilo to što je on lečio duše. I zato se nećemo previše detaljno zadržavati na čudima koja je učinio, već ćemo svoje kazivanje usredsrediti na njegov duhovni svet i na pouke koje nam je ostavio. Mati Flavinija (Vorobjova), pravoslavna monahinja i ikonopisac, koja je poznavala vladiku Jovana, govorila je da je danas teško slikati lik svetaca na osnovu fotografije, jer ikona tada počinje da liči na portret.

Ova biografija zasniva se na mnogobrojnim dokumentima i svedočenjima njegove duhovne dece, a po žanru najmanje liči na žitije. U ovom životopisu čitalac će naići na izvesne digresije, u kojima se ne govori o samom svecu, već o iskušenjima koja su zadesila njegovu duhovnu decu, jer je potrebno odati poštovanje i narodu koji je predano išao za vladikom.
tvrd povez, format 15 x 21 cm, oštećenje poveza na ćošku leđne korice, osim toga knjiga kompletna, kompaktna, čista i očuvana , 487 strana