ISBN: Ostalo
Godina izdanja: ddd
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

kao nova
103 strane
2016

Књига која је пред нама, драги читаоче, јесте пророчка труба која свира и позива на будност и трезвеност. У наше дане припрема се до сада невиђена бура против православне вере и православне Цркве. На ту тему недавно је изашла из штампе књижица ђакона Генадија са насловом: А ШТА САД? Ова сада књижица може се сматрати наставком ове претходне, како по садржају тако и по ревности оних који одлучно, смело и неустрашиво устају у одбрану Православља од свејереси екуменизма. Благодаримо Богу Који у свако доба открива и показује своје верне и истини одане слуге своје. Њихов број у задње време све више расте, њихов глас све више личи на „глас вода многих“ који је у стању да пробуди успаване душе и савести којих, нажалост, и међу православнима има превише.

Посебно нас радује чињеница што ови нови сведоци истине следују Светим Оцима Цркве Божије из претходних векова, којима је верно и предањски следовао целога живота преподобни Јустин Поповић као савремени Отац Цркве, наш савременик, поникао и одгајен у крилу светосавске Српске Православне Цркве. Он је у неком смислу био претеча свих бораца за Веру и Цркву Православну, па и оних аутора текстова који изнети у овој књизи како би били охрабрење и подстрек свима који се истински осећају духовном децом Православља. Зато наводимо неколико сегмената из живота и рада оца Јустина, који се појављјује као светла звезда на своду Цркве Православне и који служи као путовођ за све оне који су се упутили из ове долине плача ка Царству Небескоме. Својим молитвеним, аскетским и подвижничким животом, својим богонадахнутим беседама, својим дубоко мисаоним књигама, отац Јустин је стао у ред са великим Оцима Цркве Православне. Требале би читаве књиге написати да би се живот и дело оца Јустина сагледали са свих страна. То, наравно, није могуће у једном кратком приказу. Стога, ми ћемо покушати да кажемо само неколико речи о оцу Јустину као савременом и свевременом Оцу Цркве, јер онај који је себе накалемио на питому лозу Господа Христа, доноси плод који се слаже у дуговековну ризницу, као што су то чинили сви свети Оци Цркве кроз векове.

Да бисмо, пак, схватили величину и дубину значења речи „Отац цркве“, потребно је да укратко кажемо неколико речи о томе, шта је то што краси оне који се удостојише тога узвишеног звања и части. По Предању Цркве, одлике Светих Отаца, углавном су две: 1. велика светост живота и 2. православно зрачење учењем. По речима једног савременог грчког богослова, „Оци Цркве су они велики горостаси благодати, који су продужили дело светих Апостола. Предани Христу душом и телом, опробани многоврсно на стази врлина, удостојили су се великог просвећења и правилно су управљали реч Истине својим живљењем, својим проповедима, и препуним божанске мудрости својим списима“. Они су остварили заповести Божије од највећих до најмањих, и зато су управо имали толико просветљену мисао, толико продоран умни узлет у тајне божанског откровења. Висина њихових богословских узлета, исправност и тачност њихових догматских одлука, објашњавају се једино тиме што су не само изучавали „дању и ноћу“ Свето Писмо, него углавном тиме што су живели и дисали њиме.