ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Аутор: Старац Јефрем Филотејски и Аризонски
Издавач: Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд; библиотека „Очев Дом“
Година издања: 2016
Страна: 546
Повез: тврди
Писмо: ћирилица
Формат: 21 цм

Ако има љубави узвишене и небеске, она се заснива на праобрасцу датом у Јеванђељу – Господ Исус Христос, Син Божји, поставши Човеком, непрестано сведочи Своју љубав према Небеском Оцу. Од тада, љубав духовних синова према оцима који су их у Христу родили бива свагдашња лепота Цркве. А ово је дневник љубави једног духовног сина према свом духовном оцу – њене странице изблиставају светлост чедности и миомиришу нежним синовством, оним какво се може срести само у Градини Богомајчиној, на Атосу. Један од највећих живих православних духовника говори о свом духовном оцу. Први пут на српском језику.

Живот у овом свету испуњен је таштом борбом за права, првенства, почасти – да се, увек и свагда, буде први у школи, на послу, у политици, на интернету. Људи се надмећу, гурају, туку, да заузму што боље место под сунцем, да би се, горди и груби, без покајања сјурили у адску таму… Први, први, први… „У овој земљи, свако ће добити својих петнаест минута славе“, говорио је амерички поп-уметник Енди Ворхол.

А ово је књига о човеку који не само да није желео да буде први, него се, на све могуће начина скривао од овога света, у недра Христа, Бога Који је постао Човек да би људе учинио децом Божјом. Живећи у пустињи Свете Горе животом ангела у телу, он је био као и ангели, невидљив; знали су га само најближи ученици, који су у њему, најкрхкијем сасуду, препознали љубав Божју, беспочетну и бескрајну. Ти ученици касније су постали угледни светогорски подвижници, обновитељи монашког Предања у Градини Богомајчиној. И кроз њих је у блажену вечност скривени учитељ проговорио свету, не могавши да се сакрије, као ни било који град што на гори стоји.

Читаћете једну од најлепших православних духовних књига нашег доба. Са сваке њење стране осећа се миомир, кротости и смирења. И пожелећете да и ви, са свима вашима, нестанете у беспочетном Бескрају, у коме ћете вавек постојати, будући живи у Живоме.