pregleda

Spasena budi, sva zemljo


Cena:
660 din
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Vračar,
Beograd-Vračar
Prodavac

talican (2902)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,81% pozitivnih ocena

Pozitivne: 5708

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

„Спасена буди, сва земљо…“ / Московски блажени Иван Јаковљевич Корејша

Владимир Мељник

Московски јуродивац и прозорљивац из XIX века, Иван Јаковљевич Корејша, трајно смештен у Преображенску душевну болницу, за живота је био веома познат. Хиљаде људи из свих делова Русије долазили су код њега, тражећи савете, исцељења и молитве. Долазили су и из сиромашних уџерица, и из московских трговачких кућа, и из петербуршких дворских одаја. Посећивали су га многи познати људи тог времена. Фјодор Достојевски, Лав Толстој, Николај Љесков, Александар Островски и други чувени писци учинили су га јунаком својих дела. Према њему је био благонаклон митрополит московски, свети Филарет (Дроздов). О њему се за живота расправљало на страницама тзв. „дебелих часописа“. Посвећене су му читаве књиге, а његово име налазимо и у савременој Православној енциклопедији коју објављује Руска православна Црква. Ипак, данас је мало оних који знају за животни подвиг Ивана Јаковљевича. Ова књига представља не само животопис јуродивог старца, него и први покушај да се расветли унутарња логика његовог живота као једног од најупечатљивијих духовних подвига у историји руске јуродивости.

Иван Јаковљевич је имао огњену веру. Најважније одлуке о промени живота доносио је моментално, а онда се сав, без остатка, предавао служењу Богу, онако како је сам налазио за сходно, често искачући из традиције, дајући нове, дотад невиђене примере религијског понашања и невероватног подвижништва. Као познате случајеве таквог његовог понашања навео бих чињеницу да се, уместо за свештеничко служење, определио за јуродивост, као и то што је у великој соби која му је додељена у душевној болници линијом означио мали ћошак у ком је, затим, провео читав живот, ниједном не прешавши преко зацртане линије. Буквално све своје телесне и духовне снаге користио је за непрестано служење људима, дајући нови узор молитве за ближњег: од јутра до вечери, понекад и ноћу, молећи се у себи, палицом је мрвио стакло као грехове својих посетилаца и људи су од њега одлазили исцељени и обновљени. Тако је чинио до последњег минута: умро је непосредно након завршетка разговора са последњим посетиоцем.

„Религијска иновативност“ Ивана Јаковљевича састоји се и у изузетно слободном погледу на човеков живот и грехове, што тек предстоји да буде осмишљено. За разлику од многих других светих, он је цитирао песнике, понекад је био ироничан у разговору са посетиоцима, свет је посматрао са неке космичке висине, а на самрти је ускликнуо: „Спасена буди, сва земљо!“

Код Ивана Јаковљевича су свакодневно долазиле десетине и стотине људи. Глас о њему проширио се целом Русијом. Ипак, он је био толико својеврсна и тајанствена личност да чак ни религиозни руски интелектуалци и писци, васпитани у духу устаљених традиција, нису могли да појме дубину и слободу његовог религијског понашања, па су у часописима и књигама Ивана Јаковљевича обасули клеветама и исмевањем. Нису га схватили чак ни писци дубоко привржени православљу, попут Достојевског или Љескова. С друге стране, Толстој је сусрет са њиме памтио до краја живота.

По мом мишљењу, у Ивану Јаковљевичу се пројавио не само црквени, него и слободни, јеванђелски поглед на живот. Кроз свој духовни подвиг и дотад невиђено служење људима он је показао нераскидиво јединство прве и друге јеванђелске заповести – љубави према Господу и љубави према ближњем, што је реткост, будући да у традиционалној, званичној свести увек доминира прва заповест. У том смислу, Ивану Јаковљевичу у руском православљу припада место наследника „витеза“ друге заповести, преподобног Серафима Саровског, док после Ивана Јаковљевича тенденција постаје снажнија, а њен најупечатљивији представник у XX веку постаје митрополит Антоније Сурошки.

Имао сам прилику да посетим Србију 1997. године, још пре бомбардовања. Доживео сам не само братски однос према себи, него и дубоку веру Срба. Са великом радошћу српском читаоцу представљам ову своју књижицу о једном од генија руског православља.

САДРЖАЈ

Предговор: Иван Јаковљевич Корејша – гениј руског православља
Небески псалмопојац
Детињство и школовање
Манастир. Искуство послушања
Смоленски отшелник
Студент хладних вода
Јуродиви старац
Исцељење завидљивца
Милосрђе
Ученици
Праведна кончина
Свеже цвеће

Додатак
Схиигуман Партеније (Агејев)
О Јуродивом Јовану Јаковљевичу

LIČNO PREUZIMANJE JE MOGUĆE NA CRVENOM KRSTU!

POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE IZ MOJE PONUDE:
http://talican.kupindo.com/kupindo

Predmet: 79776901
„Спасена буди, сва земљо…“ / Московски блажени Иван Јаковљевич Корејша

Владимир Мељник

Московски јуродивац и прозорљивац из XIX века, Иван Јаковљевич Корејша, трајно смештен у Преображенску душевну болницу, за живота је био веома познат. Хиљаде људи из свих делова Русије долазили су код њега, тражећи савете, исцељења и молитве. Долазили су и из сиромашних уџерица, и из московских трговачких кућа, и из петербуршких дворских одаја. Посећивали су га многи познати људи тог времена. Фјодор Достојевски, Лав Толстој, Николај Љесков, Александар Островски и други чувени писци учинили су га јунаком својих дела. Према њему је био благонаклон митрополит московски, свети Филарет (Дроздов). О њему се за живота расправљало на страницама тзв. „дебелих часописа“. Посвећене су му читаве књиге, а његово име налазимо и у савременој Православној енциклопедији коју објављује Руска православна Црква. Ипак, данас је мало оних који знају за животни подвиг Ивана Јаковљевича. Ова књига представља не само животопис јуродивог старца, него и први покушај да се расветли унутарња логика његовог живота као једног од најупечатљивијих духовних подвига у историји руске јуродивости.

Иван Јаковљевич је имао огњену веру. Најважније одлуке о промени живота доносио је моментално, а онда се сав, без остатка, предавао служењу Богу, онако како је сам налазио за сходно, често искачући из традиције, дајући нове, дотад невиђене примере религијског понашања и невероватног подвижништва. Као познате случајеве таквог његовог понашања навео бих чињеницу да се, уместо за свештеничко служење, определио за јуродивост, као и то што је у великој соби која му је додељена у душевној болници линијом означио мали ћошак у ком је, затим, провео читав живот, ниједном не прешавши преко зацртане линије. Буквално све своје телесне и духовне снаге користио је за непрестано служење људима, дајући нови узор молитве за ближњег: од јутра до вечери, понекад и ноћу, молећи се у себи, палицом је мрвио стакло као грехове својих посетилаца и људи су од њега одлазили исцељени и обновљени. Тако је чинио до последњег минута: умро је непосредно након завршетка разговора са последњим посетиоцем.

„Религијска иновативност“ Ивана Јаковљевича састоји се и у изузетно слободном погледу на човеков живот и грехове, што тек предстоји да буде осмишљено. За разлику од многих других светих, он је цитирао песнике, понекад је био ироничан у разговору са посетиоцима, свет је посматрао са неке космичке висине, а на самрти је ускликнуо: „Спасена буди, сва земљо!“

Код Ивана Јаковљевича су свакодневно долазиле десетине и стотине људи. Глас о њему проширио се целом Русијом. Ипак, он је био толико својеврсна и тајанствена личност да чак ни религиозни руски интелектуалци и писци, васпитани у духу устаљених традиција, нису могли да појме дубину и слободу његовог религијског понашања, па су у часописима и књигама Ивана Јаковљевича обасули клеветама и исмевањем. Нису га схватили чак ни писци дубоко привржени православљу, попут Достојевског или Љескова. С друге стране, Толстој је сусрет са њиме памтио до краја живота.

По мом мишљењу, у Ивану Јаковљевичу се пројавио не само црквени, него и слободни, јеванђелски поглед на живот. Кроз свој духовни подвиг и дотад невиђено служење људима он је показао нераскидиво јединство прве и друге јеванђелске заповести – љубави према Господу и љубави према ближњем, што је реткост, будући да у традиционалној, званичној свести увек доминира прва заповест. У том смислу, Ивану Јаковљевичу у руском православљу припада место наследника „витеза“ друге заповести, преподобног Серафима Саровског, док после Ивана Јаковљевича тенденција постаје снажнија, а њен најупечатљивији представник у XX веку постаје митрополит Антоније Сурошки.

Имао сам прилику да посетим Србију 1997. године, још пре бомбардовања. Доживео сам не само братски однос према себи, него и дубоку веру Срба. Са великом радошћу српском читаоцу представљам ову своју књижицу о једном од генија руског православља.

САДРЖАЈ

Предговор: Иван Јаковљевич Корејша – гениј руског православља
Небески псалмопојац
Детињство и школовање
Манастир. Искуство послушања
Смоленски отшелник
Студент хладних вода
Јуродиви старац
Исцељење завидљивца
Милосрђе
Ученици
Праведна кончина
Свеже цвеће

Додатак
Схиигуман Партеније (Агејев)
О Јуродивом Јовану Јаковљевичу
79776901 Spasena budi, sva zemljo

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.