ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2014.
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Episkop Artemije - Odbrana pravoslavnog ispovedanja vere od krivoverja prof dr Ignjatija Midica, episkopa branicevskog

Revnitelj, Beograd, 2014.
Mek povez, 270 strana, posveta.
RETKO!


Марко Радосављевић (монашко име му је било Артемије; Лелић, код Ваљева, 15. јануар 1935 — Ваљево, 21. новембар 2020)[1] био је рашчињени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски.

Епископски чин му је одузет 19. новембра 2010. и враћен је у чин монаха. Дана 28. маја 2015. изопштен је из Цркве.
Биографија

Радосављевић је рођен у селу Лелић, које је и родно село Светог владике Николаја. У младости се упознао са Светим Јустином Поповићем који је у то време живео у манастиру Ћелије. Свети Јустин Поповић га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије.

По завршетку Теолошког факултета у Београду уписао је последипломске студије у Атини где је са успехом одбранио докторску дисертацију са темом: „Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику)“.[2] Потом се повлачи у манастир Црна Река где проводи тринаест година.

Изабран је за епископа рашко-призренског у мају 1991. године.[3]

Приликом посете потпредседника Сједињених Држава, Џоа Бајдена, епископ Артемије није дао благослов за Бајденову посету манастиру Високи Дечани, издајући оштро срочено саопштење насловљено „Дечани и Бондстил — најпре Тадић сада Бајден“, али је Свети архијерејски сабор СПЦ ту одлуку поништио и изразио жаљење због ње.[4]
Рашчињење и раскол

Свети архијерејски синод Српске православне цркве је 13. фебруара 2010. привремено разрешио епископа Артемија од управљања Рашко-призренском епархијом. Разлог је био испитивање финансијско-материјалног вођења послова те епархије. Администратор епархије је постао умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије.[5] На терет су му се стављали низ поступака којима је нарушавао поредак унутар СПЦ, организовањем делатности унутар епархије али и ширење утицаја у другим епархијама. Такође, због отвореног писма упућеног цариградском патријарху, забрањен му је улазак на Свету гору.[6] Поред тога на терет му се ставља да је незаконито отуђио имовину Српске православне цркве тако што је Албанцу Кољ Каманију продао пословни простор за 150.000 евра и при том је новац добио на руке.[6][7]

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на редовном пролећном заседању 2010. године разрешио и умировио епископа Артемија. Епископ Артемије је задржао владичански и архијерејски чин, али без права управљања епархијом.[8] Од суботе 26. јуна 2010. живио је у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори.[9] Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 19. новембра 2010, одузет му је епископски чин, и враћен је у чин обичног монаха, с образложењем да је заједно са својим следбеницима „крајње неразумним поступком ступио је на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство Српске православне цркве“.[10][11]

Упркос томе што му је одузет епископски чин, монах Артемије се представља као „епископ рашко-призренски у егзилу“, облачи владичанске одежде и „служи“ архијерејску литургију заједно са својим присталицама у тзв. Цркви Светог Јована у шумадијском селу Љуљаци.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 25. маја 2015. позвао на јединство,[12] након негативног одговора[13] Сабор га је изопштио 28. маја 2015.[14][15]

Против њега се током 2017. године водио судски поступак поводом проневере црквеног новца.[16]
Смрт и сахрана

Преминуо је 21. новембра 2020. године у Ваљеву од компликација КОВИД-19 током истоимене пандемије у Србији. Преминуо је у колима Хитне помоћи на путу од ваљевске болнице до Клиничко-болничког центра Др Драгиша Мишовић у Београду.[17][18]

Сахрањен је 23. новембра 2020. у манастиру Нова Никеја, у Лелићу код Ваљева.