Autor: Domaći
Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Византија је гледала да по сваку цену заштити своје стратешке интересе и у Европи и на просторима Истока; као утемељитељ хришћанства и носилац његове идеје, Источна империја је, преко хеленске традиције и учених теолога, најчешће гностика, ширила, заједно са моделом промишљања хришћанства, и све поделе које су је потресале.

Тежећи да задржи југ и исток империје под контролом, ако не војно а оно идеолошко-политички, Источно царство је током осмог столећа одлучило да успостави заједницу, неку врсту федерације, са већ осиљеним калифатима – створена је унија.

Иконоклазам је, условно речено, био политички изнуђен: он је, у часу прокламовања, постајући званична државна политика, империји обезбеђивао апсолутни верски мир – заједно су се, сједињени у једногласју противљења иконама, нашли наследници аријанаца, несторијанци, монофизити, наследници јудеохришћанских заједница, бројни мањи гностички покрети и други.

Равнотежа „вере и њеног поимања“ није дуго опстала; када су несторијанци, „духовни очеви ислама“, успоставили договор са калифатима о верској аутономији и слободи, за њима убрзо и монофизити који су чак имали „право мача“, тј. право на независност и служење војске искључиво на позив и за потребе Константинопоља, унија коју су замислили стратези Истока, почела је да се распада...

(тврд повез, 24.5 цм, 310 стр)