Godina izdanja: 1996.
ISBN: Namera da sastavi ispovedanje vere za francuske protestante, ili kako su ih onda nazivali “evangeliste”
Oblast: Protestantizam
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nauk Hrišćanske Vere Žan Kalvin *2917*N-08-2021
Autor Kalvin, Žan / Calvin, Jean , Prevodilac Ivanka Pavlović
Izdavač: IK Zorana Stojanovića novi Sad 1996.g
Tvrd povez, 613.strana,latinica, format 24 x 17 cm, težina 1100,grama
stanje: nekorištena
Namera da sastavi ispovedanje vere za francuske protestante, ili kako su ih onda nazivali “evangeliste”, javila se izgleda u Kalvina prvih meseci 1534. godine. Žanu Kalvinu je tada bilo dvadeset i pet godina. Detinjstvo je proveo u senci katedrale u svom rodnom gradu Noajonu. Otac mu je bio beležnik crkve. Tako je iskoristio naklonost visokih noajonskih prelata i poslao sina da studije dovrši u Parizu. U koležu Marš učitelj mu je kratko vreme bio najslavniji pedagog tog vremena, Matiren Kordije, koji ga je naučio latinskom. Malo kasnije u Buržu, gde je učio pravo, profesor Melhior Volmar, poznati luteran, učio ga je grčkom. Pošto je završio pravne nauke Kalvin se posvetio književnosti. Možda je sanjao o karijeri humaniste, kakav je bio Erazmo kome se iskreno divio.
Žan Kalvin (10. jul 1509. — 27. maj 1564), francuski reformator i teolog. Imao je nameru da se posveti svešteničkom pozivu i u 12. godini primio je tonzuru, i to je jedini verski obred koji je na njemu izvršen. Studirao je teologiju u Parizu, ali je kasnije počeo da se dvoumi oko svog budućeg poziva. Od 1528. godine studirao je pravo u Orleanu gde je pao pod uticaj Melhiora Volmara, protestanta. Godine 1532. izdaje raspravu o Senekinom delu De Clementia. 1533. konačno napušta Rimokatoličku Crkvu sa tvrdnjom da je doživeo viziju u kojoj mu je saopšteno da je njegova uloga u reformaciji crkve i njeno vraćanje izvornoj čistoći. Naredne godine je bio u zatvoru, i da bi izbegao progone Fransoa I, otputovao je u Bazel. Na proputovanju kroz Ženevu pridružio se Farelu u njegovoj nameri da izvrši reformaciju. Kalvin je naimenovan za propovednika i profesora teologije. Tu izdaje delo Articuli de Regimine Ecclesiae u kome raspravlja na temu Tajne večere i još nekoloko verskih pitanja. U tom periodu nametao je građanima da prihvate neke njegove zapovesti u vezi sa potvrdom vere, pa je došlo do sukoba sa Farelom, koji se završio prekidom saradnje. Naredne tri godine, Kalvin je bio ministar francuske kongregacije i predavač u teološkoj školi. Sprijateljio se sa Melanhtonom ali se ubrzo vratio u Ženevu gde je preuzeo rukovodeću ulogu i ustanovio teokratski režim po ugledu na Stari zavet. Polagao je pravo na ekskomunikaciju i živote građana. Bile su zabranjene i najbanalnije slobodne aktivnosti kao što su pesma i igra. Od 1555. godine definitivno je bio neprikosnoveni diktator u Ženevi koja je postala grad sa najčvršćim moralom. 1559. godine osnovao je Akademiju na kojoj je nastavio svoje učenje. Uprkos svemu, uživao je glas velikog prosvetitelja i crkvenog velikodostojnika. Njegovo obrazovanje, poznavanje jezika, jasan stil učinili su ga jednim od najuticajnijuh Reformatora ne-luteranske protestantske Crkve.