ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

estvica tajnovodstvenog putovanja episkopa dioklijskog g. Jovana Purića je zbirka raznolikih tekstova objedinjenih snažnim pravoslavnim duhovnim isijavanjem. Nju čine autorovi prvi objavljeni radovi, prigodne besede i predavanja, studije, misionarski tekstovi sa radija i televizije, intervjui, propovedi, članci, prikazi, bibliografije i feljtoni. Sve ove brojne radove odlikuje duhovno-misaono jedinstvo i doslednost u onome što zovemo svetootačkom opredeljenošću. Ta opredeljenost je prisutna u čitavom rasponu od ranih, poetski intoniranih radova pisanih za Pravoslavni misionar do ozbiljnih dogmatskih studija kao što je Mistagogija Prepodobnog Maksima Ispovednika ili Trojična terminologija ispovedanja vere Nikona Jerusalimca.

U ovoj zbirci koja liči na mozaik bogoslovskog svedočenja susrećemo se sa jednom vidnom predanošću ravnoj podvigu da se pronađe pravi način za predstavljanje vere. Za ovaj podvig je potrebno mnogo ljubavi koja, u svedočenju episkopa Jovana, nije sentimentalnost, niti samo dobra namera, već najveći podvig samoprevazilaženja, odnosno svetosti. Imajući ovakvu ljubav, autor prenosi svojim čitaocima suštinu vere i podseća nas da `nema ništa prirodnije ni lepše za hrišćane, članove Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve, nego govoriti o svetosti` koja se postiže `u Evharistiji, kao nebozemnom događaju gde verni postaju Sveti, ali ne zadobijajući svetost po prirodi, nego bivajući blagodaću Sveti, u jedinom Svetom, u Gospodu Isusu Hristu`.

U studiji o Prologu Jovanovog Jevanđelja autor se s lakoćom kreće u egzegezi predvečnih unutartrojičnih odnosa. Bogoslovlje se u ovom tekstu kreće od jednostavne ranohrišćanske himne i doksologije Hristu Bogočoveku do sintetičkog razlaganja bogoslovske terminologije utvrđene na Vaseljenskim saborima.

Treba istaći poseban osećaj za teologiju bogosluženja episkopa Jovana. Tako on, na primer, u kondaku pojanom na Nedelju Pravoslavlja prepoznaje sažetak ikonomije spasenja, božanske delatnosti ad edžtra, da bi kasnije deduktivno razložio pojam ikone kao svedočanstva jedinstva Crkve. Ovaj osećaj se takođe očituje u sintetičkom naučnom radu `Liturgijska simvolika` koji je od izuzetne pomoći za razumevanje Evharistije ili Liturgije kao simvola Crkve, i u kome autor ukazuje da simvolika u Liturgiji nije podsećanje na daleke događaje, nego istinito `oprisutnjenje davne sadašnjosti`. Bogoslovlje episkopa Jovana je evharistijsko, što znači, hristocentrično i to provejava kroz čitavu knjigu.

Propovedi i besede episkopa Jovana se odlikuju posebnom prisnošću i jasnoćom iskaza. U Besedi na Sretenje Gospodnje autor se pita koliko smo se mi najdublje sreli u sebi sa Logosom života koji svojim blagim likom razrešava ono pitanje koje mi postavljamo svakodnevno: Čemu ovaj život? Šta ja čekam? Da li se sve završava sa grobom i sa smrću? Po autoru, `nema mesta strahu i neizvesnosti ako je taj susret počeo u bratskom zagrljaju, u Crkvi, u hramu, u Liturgiji, u pričešću`.

U celoj knjizi episkopa Jovana dominira svetlost Hristovog vaskrsenja. Jer `Gospod nije bio sam na Krstu. Sa njim su bili Bog Otac i Duh Sveti. Hristos je uzeo svu patnju i svu muku ljudsku na sebe, svo stradanje ljudsko iz ljubavi svoje prema nama, da bi nas izbavio od naših grehova. Na samome Krstu, međutim, u času tame, očaja i beznađa, kada su se svi razbežali, Gospod je slavio. Kao na studeničkom Raspeću, on svetli, sija i izbavlja, silazi u ad i vaskrsava iz mrtvih.` Vaskrsenje je dokument istinitog Boga, kako kaže Vladimir Solovjev. Bog nije samo Deus absconditus (zatvoren samo u svoje apofatičko ćutanje), već je istovremeno i Deus revelatus, Bog otkrovenja i ljubavi, Bog kao subjekat i pokretač ikonomije spasenja u Crkvi kao telu Hristovom produženom kroz vekove.

Knjiga episkopa Jovana (Purića) je jednom rečju delo teološkog kontinuiteta nadovezana na originalnu neopatrističku sintezu koju su početkom i sredinom prošlog veka zastupali o. Georgije Florovski, o. Aleksandar Šmeman, o.Jovan Majendorf, a pre svega naši Crkveni učitelji - vladika Nikolaj Velimirović i o. Justin Popović. Ona verno svom naslovu može za nas zaista da bude lestvica tajnovodstvenog putovanje u naručje Onoga koji je za sebe rekao da je put, istina i život.